Народно благостање

Страна 762

— Прва Хрватска штедионина повисила је понуду зајма граду Суботици на 35 милиона динара. Очекује се решење Суботичке општине, Зајам би био дугорочан са трајањем од 30 година. Емисија општинских обвезница зајма града Дубровника, који такође даје Прва Хрв. Штед. извршиће се у току месеца фебруара идуће године,

— Jedan pokojnik za kojim ne žalimo. Međ mnogobrojnim francuskim bankama koje su predale ključeve frgovačkom sudu usled berzanske krize izazvane padom banke Ustrik nalazi se i banka Benar Frer sa pasivom od 200 miliona franaka. Ime Benar nije nepoznato našoj javnosti. Banka je bila svojina dvaju braće Benara, od kojih je jedan živeo u Parizu a drugi u Njujorku. Poslednji je bio član Upravnog odbora banke Bler i jedan od njezinih punomoćnika za Evropu. G. Benar je često dolazio u Beograd za vreme dok je Bler razvijao svoje poslove i bio je vrlo dobro poznat međ našim Blerovcima. Benar je važio kao vrlo rezolutan i bezobziran. On je od svoje strane mnogo doprineo da Bler pođe putem u Jugoslaviji kojim nije trebalo da ide. Bankar Benar u Parizu bio je pretstavnik Blera za Francusku. On je isto tako odlazio u Poljsku, u Rumuniju i druge zemlje ,gde je Bler izvodio velike finansiske operacije. Iz novina ne vidimo kolika je aktiva banke Benar Frer, ali po pasivi sudeći mora i aktiva da je bila značajna. U ostalom na velikim finansiskim operacijama i velike se pare zarađuju. Pad banke Benar Frer dolazi isključivo kao posledica špekulacije, koja je vođena dvostruko i u Njujorku i u Parizu. Kako su slučajno obe berze došle u krizu — njujorška i pariska — to su i braća Benar zaglavila. Međ Blerovcima vlada velika žalost.

— Према изјави претседника Мак Гараха, Банка за међународне обрачуне пажљиво прати светску валутну ситуацију. Пренашала је капитале са обилнијих тржишта на сиромашнија увек одржавајући властиту ликвидност. Тако је и у Немачкој ублажила кризу капитала купујући велике износе немачких марака и појачавајући тамошње инвестиције. — Вапса аеПа Уепегда Giulia, koja je imala glavnicu od 6 mil. lira (18 mil. dinara), i koja je osnovana da nacionalizira naše novčane zavode i zadruge u Istri, Hijeci, Gorici, Gradiškoj i Trstu, obustavila je plaćanja. Pasiva iznosi 40 mil. Шта (120 mil. din.). Za nas je ova banka interesantna zbog toga, što je svojevremeno preuzela filijale slovenačkih i hrvatskih novčanih zavoda (Jadranske banke, Prve hrvatske štedionice, svih slovenačkih komunalnih štedionica i Kreditne zadruge) u ovim krajevima. Od kuda baš da se oštete slovenački i hrvatski ulagači?

— U Rumuniji se priprema zakon o bankama, po kojem se glavnica, koja ne sme biti manja od 10 mil. leja (oko 3.5 mil. din.), polaže kod Narodne banke. Predviđa se veća materijalna odgovornost generalnih direktora i članova uprave.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Бразилија ће емитовати зајам од 300 мил, милрајса ради покрића трошкова и штете од грађанског рата.

— На жалбу Министарства Co. Политике, оделење пореза Министарства финансија упутило је распис свима финансиским дирекцијама и инспекторима о исплати оштете за експроприсана земљишта. Према овом распису пореске управе су дужне да у року од 15 дана изврше сву исплату власницима одузетог земљишта за државне потребе,

— Генерална дирекција руда примила је завршке ра-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 4 Бр. 48

зуне подручних дирекција за 1929-1930 год. Државна рударска дирекција у Сарајеву свршила је ову буџетску годину са добитком од 50 милиона динара.

— У прорачуну буџета Врбаске бановине, предвиђено је: за пољопривредне школе 560.000 дин.; за ратарство 1.550.000 дин. ; за сточарство 2,260.000 дин, ; за воћарство, виноградарство и вртарство 835.000 ; за сточарско-млекарску задругу у Гламочу 350.000 дин.; за пошумљавање 391.000 ; за нижу/ пољопривредну школу у Бања Луци 1,483.923 ; за лозни и воћни расадник 1.409.320 дин. ; за уређење путева, мостова и пропуста 9 милиона динара ; за санацију села 1.600.000 ; за унапређење трговине 125.000, индустрије 119.000, туризма 100 хиљада динара ; за унапређење рударства 80.000 дин.

Ово би у главном биле редовне помоћи за идућу буџетску годину.

— Uredništvo je dobilo godišnji izveštaj koji je podneo g. Grant Forbs, pretstavnik Đaninija i Blera u našoj Monopol< skoj Upravi o našoj privredi i finansijama za 19209. godinu. Izveštaj sadrži inače čitaocima „Narodnog Blagostanja” poznate statističke podaike iz naše narodne privrede i državnih #nansija. |

— У Италији услед дефицита од 729 мил. лира у прва 4 буџетска месеца дошло је до смањења плата државних и јавних чиновника. Дефицит је настао због силанх издатака трију војних и једног колонијалног министарства, и услед слабог плаћања пореза, што је последица тешке привредне кризе у Италији.

— Турска наставља са плаћањем =ј, од у Паризу уговорене суме упркос протесту поверилаца. Ових дана је уплатила + рате, која пада 25. новембра.

— Вејоца се изкого emitovati 41], procentni zajam od 720 miliona franaka, koji će služiti za konverziju američkog 43%-nog zajma.

— Poljska vlada je rešila da komercijalizira državne železnice. Osnovaće se u tu svrhu društvo pod firmom „Poljske državne Železnice”.

— Nemačka je objavila amnestiju od neplaćenog poreza na kapital, da bi omogućila povratak i onog kapitala, koji je u inostranstvu plasiran radi izbegavanja poreza, a koji bi sada imaoci rado povratili natrag.

— Bolivija će ovih dana tražiti moratorijum za svoje vanjske dugove, čija je otplatna služba 6 mil. dol. (340 mil. din.).

— Posle Amerike i Engleska je počela raspravljati pitanje ratnih dugova. Pretsednik Barklay-bank ujedno ргегзедnik Britanske bankarske asocijacije Goodenough je održao govof, u kojem je izjavio, da je došao čas, kada u svima državama zainteresovani mogu učiniti pritisak na vlade da se pitanje ratnih dugova ponovo reguliše na bazi današnjeg pada cena. Odnosi, koji su vladali u svetskoj privredi, kad su regulisani ratni dugovi, potpuno su se promenili, zato bi bilo u interesu celoga sveta, kad bi se i dugovi srazmerno regulisali.

СОПИЈАЛНА ПОЛИТИКА .

— У вези са нашом нотицом у прошлом броју доносимо да су енглески рудари противни смањењу радвог времена од 8 на 7 и по часова, кгко предвиђа закон о угљу, јер им се тим смањују и наднице, које закон вија регулисао. У случају да влада попусти захтеву радника, мораће се у закону о угљу променити одредбе о радном времену.

Љубљана

Телефони: 29-36 н 27.37

А, Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА

B B Шеленбургов ; 5 5 о O. Сри : Заступништво Београд, Кнез Михенлов Венац 13-44 5 O ов, O ШКОДОВКА, Љубљана 2 ТЕЛЕФОН 5-78 Телеграма; ШКОДА Београд 8 А ата

израђује све пројекте и шаље на захтев своје стручне нижињере

ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ Загреб

ШКОДА — Загреб Телефон 41-97 . |