Народно благостање

6. децембар 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна. 781

States Overseas (grupa Haris Forbs) i grupa Бе Магсћепа (Forces motrices de la Vienne).

— Zbor Centrale industrijskih korporacija održaće se 10. i 11. decembra t. g. u Beogradu. Na dnevnom redu biće pored ostalog, pitanje industriskog kredita, u vezi sa nacrtom zakona o industrijskoj banci; donošenje zakona o unapređenju domaće radinosti; načela zakona o skupom porezu na poslovni promet i konkurencija državnih preduzeća u privatnoj industriji.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА Лишитаније.

Дирекција шума, Алексинац, 31. дец. за продају храстове грађе. — Министарство грађевина (рач. економ. отсек) 12. дец. за набавку телефонских каблова, кабловског материјала и прибора за повлачење. — Артилериско технички завод, Крагујевац, 16. дец., за испоруку 2000 комата комплетних карета. — Државна штампарија у Београду 29. дец. за набавку 36.000 кгр. нафте за дизел мотор. – Команда Ваздухопловства, Н. Сад, 27. дец. за набавку прибора за руковање електричном струјом високог напона. Дирекције шума Огулин, Модруш, Плашки и Бриње, 22. де-

цембра, за продају стабала и трупаца. — Дирекција шума, Загреб, 30. дец. за продају дрва. — Среско начелство (техн, отсек), Карловац, 12. дец. за обнову начилја желез. моста преко Купе. — Артилериско технички завод, Крагујевац, 20. дец. за набавку разног ковачког материјала. — Артилериско технички завод у Крагујевцу, 29. дец., за набавку хартије. — Управа држ. монопола, 3. јануара 1931., за израду земљаних радова код нове солане у Улцињу (предрачун 25.713 мил. дин.). — Дирекција шума, Апатин, 12. јан. 1931., за продају дрва. — Технички одељак, Скопље, 15. тец. ва оправку пута Скопље— Тетово. — Кр. Банска Упраза (технички одељак), Сплит 22. дец. за израду водовода Такоштањ— Биоград н. м. — и Филипјанов—Турањ (790.564 дин.). — Кр. Банска Управа (техн. отсек), Бања Лука, 20. дец. за градњу пута Гламоч—Дрвар. — Артилериско-технички завод у Крагујевцу, 22. дец. за набавку разних талпи и дасака. — Команда ваздухопловства, Н. Сад, 20. дец., за набавку неизрађеног материјала. — Дирекција шума, Винковци, 30. дец., за продају храстових, брестових сушаца и ветролома. — Дирекција шума, Загреб, 12. дец. за про-

"дају дрва. — Дирекција шума, Апатин, 18. дец., за продају

израђеног техничког и горивог дрвета.

Англо-чехословачка и прашка кредитна банка — филијала Београд

Листови јављају да је Београдски Трговачки суд потврдио прстоколацију фирме „Англо-Чехословачка и Прашка кредитна. банка, филијала у Београду“. Чудновата, случајност! У години у којој београдска. филијала Прашке кредитне банке прославља двадесетогодишњицу свога опстанка у централи се догађају далекосежне и дубоке промене ! То је довољан повод за „Народно Благостање“ да баци један кратак поглед на двадесетогодишњу историју филијале Прашке кредитне банке у Београду. До анексије Босне и Херцеговине на београдском тржишту доминирале су две стране банке: Српска кредитна банка, као експозитура, бечке Лендер банке и Андрејевић и комп. за рачун Пештанске Мађарске комерпијалне банке. Оне су биле и најобилније и најмобилније. То је била, врста монопола, јер су београдске банке у то доба изузетно биле у стању да трасирају чек од 100.000 круна; за то је требало имати или кредит или потраживање на страни. Кредит се тешко добивао, а одржавати потраживање нри високом каматњаку. какав је био у Београду. није било могућно. Почетком ХХ. века показује чешко банкарство у Аустрији силну експанзију. Прво Живностенска банка са филијалом у Бечу а под дирекцијом Шпиталског показује необичну активност. Затим се појављује у Бечу и Централна банка чешких штедионица. Последња се нарочито интересовала, за реесконт птовинписких завода, Аустроутарске, а специјално Војводине. На, тај начив ступила, је она, у врло интимну везу са малим сргским и хрватским новчаним заводима у Хрратској. Славонији и Војводини. Тако је дошло да се Централна банка чешких штедионица постепено антажовала, у Београду код београдске трговачке банке у врло великом обиму.

Одмах после ликвидације анексионе кризе 1909 тодине почиње Прашка кредитна, банка, да се интересује за прилике у Србији и 1910 године отвара она филијалу, која се интересује за шећерну индустрију. Делатност филијале Прашке кредитне банке у Београду описана, је у анализи биланса фа-

брике шећера у Ћуприји, пиваре Косовљанин и шећеране у Червенци. Због тога не мислимо. на то да бе враћамо. Чеси су се врло браво снашли у нашој средини а редовно су на челу банке били Чеси тако да се већ друге године потпуно било изгубило овећање и код нашег пословног света и код Управе банке о томе да то није домаћа банка, већ једна

"страна, филијала. Национално пак она је од почетка

сматрана — и ако формално страно подузеће — за једну националну установу, о чему служи за најбољи доказ чињеница да је у почетку светскога рата, кад је донесен закон о секвестру страних поданика, филијала Прашке банке третирана као национална, установа, и уживала сву заштиту.

После рата филијала, Прашке кредитне банке развила, је своју делатност још са много више енертије, о чему служи као доказ чињеница, да, је својим постојећим индустриским подувећима: фабриком шећера у Ћуприји и пивари Косовљанин придружила, ново велико подузеће у Червенци шећерану и фабрику шпиритуса.

Мало њих знају да је чехословачка народна, привреда 1923 и 24 године прошла кроз врло тешку лефладиону кризу, готово онако исто тешку. као што је била. наша у исто доба. Много је чешких банака у то доба пропало, што је дало повода да се створи нарочито законодавство о банкама, и заштити улагача. Београдска, филијала Прашке кредитне банке умела, је у то доба са много вештине да одржи одличан глас који је дотле уживала о чему служи најбољи доказ да је у доба кад је било у централи теже добити велике кредите потребне за финансирање индустриских подузећа, она, је то извела набавком средстава, и са других страна. Вешт је потез био то еманциповање филијале од тока послова у самој централи.

Ми смо у броју 14 „Народног Благостања, 0пптирније писали о великој банкарској фузији у Прагу, којом је сливена у једну банку Англо-Чехословачка банка, Прашка кредитна банка и Чешка комерцијална, банка. То је био врло важан не само