Народно благостање

6. децембар 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 769

— ZNATNO POGORŠANJE PRIVREDNIH PRILIKA —

1. Prethodne napomene.

Bilo je govora u novinama, kako treba i kod nas osnovati zavod za proučavanje konjunkture. Ako je do toga da se stvore novi činovnički položaji i да зе оргоbanim lovcima dnevnica da mogućnost za dalje akumu-– liranje prihoda koji ne traže nikakvu protučinidbu, onda je sasvim stvar u redu. Ali ako se ozbiljno misli na proučavanje konjunkture kod nas, onda je to u naimanju Tuku naivno. Ostavimo na stranu pitanje da li postoji kod nas industrijsko-trgovačka konjunktura, koja je |edina predmet proučavanja odnosnih institucija. Ali za taj posao nedostaje kod nas nekoliko najbitnijih prethodnih uslova, a na prvom mestu statistika. Kod nas je statistika još u prvem stadijumu. Mi je tako reći nemamo, mi joj ne poklanjamo dovoljnu pažnju, kod nas se ne oseća potreba za njom. Ako se odobre krediti za prikuplianje podataka, nema ih za štampanje i obrnuto, a najčešće nema ni ličnog ni materijalnog kredita potrebnog za statistiku.

Sa koliko teškoća prikupljamo mi ono malo privredne statistike kod nas u prkos dobroj volji neposredno nadležnih! Zadocnenja su sve veća kod izvesnih podataka. Sad smo već došli dotle da izvesne rubrike u tablici na kojoj se izračunava indeks narodnog blagostanja, kao što su na pr. zaposlenost radnika, nezaposlenost, iseljeništvo i t .d. moramo izostaviti usled i suviše velikog zadocnenja.

Vreme bi već bilo da damo analizu narodnog blaвозјапја za oktobar, ali nam zato nedostaje toliko podataka, da smo se jedva odlučili da je damo za septembar i oktobar zajedno.

IL. Sve je teža pfivtedna depresija.

Pošto iz oblasti proizvodnje i saobraćaja nemamo gotovo nikakvih podataka, to ćemo ovoga puta morati poći obrnutim putem no do sada t. |. u mesto da prvo proučavamo proizvodnju i saobraćai, pa da zatim pređemo na pitanje kupovne snage naroda, mi ćemo poći od poslednjega. Ali pri tome moramo ponovo potsetiti čitaoce na okolnosti, koje smo već nekoliko puta isticali, na ime, da podaci koje mi uzimamo kao indikatore kupovne snage naroda, pretstavliaju državne prihode na potrošnju (i drž. monopole). Kako je kvantitativno iznos tih prihoda korelatan volumenu potrošnje, to su oni van svake sumnje indikatori kupovne snage пагоја. Ali korelacija ne postoji uvek u pogledu vremenskom. Centralno knjigovodstvo knjži prihode po podacima koje dobija od nadležnih organa iz cele zemlje. Ali se me plaćaju uvek prompt sve dažbine. Postoje kreditiranja kod izvesnih poreskih oblika. Potrošnja |e ranijeg datuma, a prihodi docnijeg. Mi se stalno trudimo da unesemo potrebnu korekciju u pogledu vaspostavljenja te vremenske korelacije, ali to ide vrlo teško. Međutim ima artikala, koji podležu trošarinama ili monopolima, kod kojih je vremenska korelacija između prikupljenih prihoda i obavliene potrošnje potpuna. Mi ćemo mo-

treba imati u vidu drugu jednu činjenicu, na ime, da ima trošarin. i monopol. artikala, koji služe neposredno potrošnji u užem smislu, kazano jezikom političke ekonomije i takvih kod kojih se pod potrošnjom razume upotreba za proizvodnju novog dobra. Potrošnja artikala za proizvodnju ne služi neposredno kao pokazatelj kupovne snage naroda. Zbog toga smo mi ovoga puta izdvojili samo one artikle, koji služe neposredno potrošnji.

Tu spadaju šećer, duvan, so, žižice, hartije za cigarete, kava, vino, rakija i petrolej.

Potrošnja šećera opala je u septembru i oktobru prema istom razdoblju prošle godine za čitav milion kilograma, odnosno za 5,5%. Duvan je u porastu u septembru za 3,5%. So |e u padu u septembru (prema prošloj godini) za punih 14%. Petrolej je gotovo stacionaran, žižice Također, hartije za cigarete pokazuju pad za čitav 21%, kava za 15% (u septembru i oktobru prema istom razdoblju prošle godine), vino za 8,98% (takođe prema septembru i oktobru prošle godine) i rakija za 22,5% (takođe u septembru i oktobru). Za devet artikala široke nacionalne potrošnje šest pokazuju pad, koji je delimično ogroman, dva su stacionarna i samo |edan pokazuje višak. To je duvan. Ali kao da ni tu ne postoji faktično povećana potrošnja, već jedna vrsta preorijentacije od strane potrošača. Teoriski je nemogućno da raste potrošnja duvana, a opada ona hartija za cigarete, ako ne bi postojale gotove cigarete. Pošto pak naša tablica pokazuje pad potrošnie hartije za cigarete za čitavih 21%, to se mora pretpostaviti, da potrošačka publika prilazi gotovim cigaretama. Ako je to tačno, onda višak prihoda kod monopola duvana ne znači povećanje potrošnje, već razliku u ceni između” običnog duvana i duvana u cigaretama. Poslednje su skuplje, a njihova je prođa sve veća.

Istu deprimirajuću sliku nam pruža uvoz, takođe jedan od pokazatelja kupovne snage naroda, koji iznosi u septembru i oktobru ove godine 1270 miliona dinara prema 1400 miliona u 1929. i 1470 miliona u 1928. godini.

Iz sličnih podataka u drugim zemljama, u koliko ih mi imamo na raspoloženju, izlazi da nigde nije kupovna snaga naroda — Za predmete potrošnie u masi toliko pala u septembru i oktobru kao kod nas. Ovih devet artikala, čiju potrošnju mi proučavamo, prestavljaju najkonzistentniji deo nacionalne potrošnie, koji se menja samo pod uticajem velikih promena. Znači da je vrlo veliki pad kupovne snage našeg naroda.

To se moralo i očekivati već na osnovu analize cena u preiprošlom broju „Narodnog Blagostanja”, u kojoj smo utvrdili neobično jak pad cena onih artkala, koje proizvode najširi slojevi našeg naroda — poljoprivrednik. Taj pad cena {e olabio pre svega njihovu kupovnu snagu; to je uticalo na smanjenje ind. proizvodnje, a to je pak izazvalo smanjenje kupovne snage industriskog dela stanovništva. Takovom se akcijom i re-

rati prenositi težište sve više na sve artikle. Pored toga ı akcijom potencira smanjenje kupovne snage naroda.