Народно благостање

13, децембар 1930.

— На међународној конференцији за редове вожње за годину 1931.—1932., донете су одлуке, којима се знатно побољшава железнички саобраћај у нашој земљи. Трајање вожње симплона кроз нашу земљу, по новом реду вожње, скраћује се за читав час. На тај начин по комерцијалној брзини овог воза, наша држава долази на треће место у Европи. То повећање брзине могло се остварити захваљујући нашој железничкој управи, која се потрудила да поправи доњи железнички строј, чиме је омогућила да ће наше железнице у будуће моћи да искористе: најновије локомотиве, најтежег типа, које смо добили из Немачке. Остварена је директна сезонска веза: Лавов—Загреб—Сушак, што ће неоспорно јаче утицати на развиће нашег туризма. |

— Паробродарско друштво „Бока“ ових дана отворило је, први пут после дванаест година, редовну пругу паробродима између Ријеке Црнојевића и Плавнице кроз Бојану са лукама на Јадранском Мору.

— Genetralna direkcija državnih železnica odobrila je povlastice za prevoz jabuka i oraha iz Bosne u inostranstvo. To vredi za pošiljke predate na stanici Bos. Brod ili stanici južno od njega, kao sporovozna roba za sve stanice u Beču, preko Šent llja. Vozarina će se računati najmanje za 10.000 kg. Povlastice važe do 31. marta 1931.

— Generalna direkcija državnih železnica odobrila |e povlastice u prevozu za cement, koji se izvozi u Albaniju. Ova povlastica računaće se od utovarnih stanica: Beočina, Ralje, Davidovca i Paraćina do albanske granice.

— У Чехословачкој се поштански аутобусни саобраћај развија веома повољно тако да у великој мери конкурише железници. За сада има 160 аутобусних линија са укупном дужином од 3.250 км. и 400 аутобуса. Министарство пошта је набавило тракторе за чишћење друмова од снега, да би се саобраћај и зими могао развијати.

ПОЉОПРИВРЕДА

— На државном добру у Душановцу код Скопља, отвориће се идуће године курс за млекарство и сирарство, на коме ће сеоски младићи добивати упуте. ~

— Према вестима из Беча посланици социјалистичке хришћанске партије поднели су парламенту предлог у коме, између осталог, траже да се приступи преговорима са Југославијом и Мађарском, како би се повећала сада утврђена тежина мршавих свиња од 110 на 150 килограма. Исто би се повећала и одговарајућа царина на увоз свиња те категорије.

— Млекарска секција Шведског пољопривредног дру“ иттва израдила је предлог за чвршћу организацију шведске трговине бутера и сира. Да би се искључила међусобна конкуренција појединих млекарских задруга основана би била централна продавница за домаће тржиште, која би уједно била и експортна централа.

— У Пољској је од синдиката пољских извозника свиња и говеда основана секција за извоз оваца, који износи годишње око 1 мил. комада, а иде највише у Француску и Италију.

— један нов облик пољопривреде. Има једна пољопривредна грана, која је код нас слабо позната и ако су наше климатске прилике за њу веома повољне. То је гајење куна. Код нас је одгој куна познат само у Словенији, где се врши у малој мери. Узрок је томе необавештеност у народу а и бојазан од ризика, јер један пар куна за расплод кошта веома много — некада и до 100.000 динара. Међутим ри-

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 795

зико је веом мален, а зарада је несравњиво већа него у многим нашим пољопривредним гранама, које задају много више посла. Један пољопривредник у Јужној Немачкој је започео са 2 пара куна, па је иза једне године продао 12 младих које за расплод које ћурчијама и зарадио чистих 5 хиљада марака (око 67.000 дин.). Једна учињена кожа од куне кошта и код нас 1200 до 1500 дин. Међутим посао је минималан. Кунама треба заградити жицом простор од метара 3%1,5, у који треба насути камена и песка, направити гнездо у камену, да се очува од влаге, и по могућности једно дрво за пењање. Куна је веома отпорна животиња, само је треба чувати од промаје и влаге. Храни се обично 3 пута дневно, пре подне кашом од млевеног меса, мркве, зоби и вита-креча, — поподне главама од кокоши, птицама, свежом крви, јајима, цревима или рибом. Женка добија обично 5 до 8 младих, који сисају до 3 месеца. Ипак им млеко по мало треба давати до 6 месеци. Млади од 3 месеца се већ могу продати, расту до 4 месеца, а од годину дана су зрели за расплод. Није чудо да је ова лукративна грана пољопривреде веома развијена у практичној Америци, а у последње време се много шири и у Немачкој, где се досад доста гајила у јужним државама. И остале врсте дивљачи нашег поднебља гаје се све више од пољопривредника у Немачкој. У Источној Пруској је чувена фарма сребрнастих лисица, које се гаје само за приплод. То је данас најрентабилнији посао у пољопривреди у Немачкој.

— Цена данском бутеру је на светском тржишту јако пала. Док је прошле године у исто доба 100 кг, стајало 320 круна (око 4800 дин.), ових дана стоји 210 круна (3150 дин.). Узрок је томе све већа понуда бутера „који се скоро сав извози. Главни купац, Енглеска, увози све више аустралијски и колонијални бутер, док се у Немачкој дуже времена слабо троши, јер је због високих царина одвише скуп. Тако се данска млекарска привреда нашла у неповољном положају и присиљена је да свој првокласни бутер прода под јефтином ценом.

— Немачки комесар за жито Д-р: Баде одржао је интересантан говор о немачкој аграрној политици. Пре годину дана нико није слутио, да ће држава трговинским мерама добити данашњи утицај на домаћу производњу жита, против чега се буни чак и један део пољопривреде. Немачке цене житу су за 100 до 200 процената више него оне на светском тржишту, које су пале под утицај руске конкуренције. Немачкој је немогуће да пусти домаћега продуцента жита на милост и немилост руској конкуренцији јер би тиме постала потпуно овисна о совјетским унутарњим приликама. Неизвесно је, да ли ће успети петогодишњи план у Русији и да ли ће се ова моћи афирмисати на светском тржишту као главни извозник, а према томе ће се развијати прилике на светском тржишту. Тако каже Д-р Баде, а наш народ каже да добар изговор пара вреди. Само се изговор доктора Баде не може назвати добрим, јер је Немачка започела са претераним царинским протекционизмом много пре него што се Русија појавила на светском тржишту. — У Аргентини је велики део фармера решио да спали вишак од овогодишње жетве пшенице да га не би морао слати у град јер су железничке тарифе скупе. Тргсвачке организације су мобилисале сва расположива средства да то спрече. Подузети су кораци код железничког друштва да снизи тарифу, али је оно одбило.

IZVOZ

POVEĆAJTE

OVOZ

ADRIATIC ОУКЕЗЕА5 CORPORATION Ltd.

|Telegrami: КИ LONDON eka: „.A. B. C.“ 6. ed.

FIRMA LONDONSKIH JUGOSLAVENA ODGOVAMNR.A. ВЕЗРРАТМО, Be. 20, STVARNO ZIRE ЊЕ LONDON, S. W, E

: HAYMARKET HOUSI