Народно благостање

13. децембар 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 789

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Кад је 1906 године Министар

Народне Привреде — иначе представник крајње демократске левице — донео за-

кон о радњама, у коме се поставља основа професионалној организацији у Србији, оснивањем трговачке, индустријске и занатске коморе, цео непристрасни свет је са запрепашћењем питао, шта је са пељопривредним коморама 2 Србијанска демократија је сматрала“ сам парламенат за заступника интереса пољопривреде —- којој је припадало 90% становништва. Међутим те није било тачно. Сељака није било ни 50% међ посланицима. Већина је била интелектуалац и трговац. Поред тога велики део сељака, народних посланика, био се потпуно отпедио од пољопривреде; посланичка дневница од 8 динара претстављала је већи приход но што је могла донети пољопривреда и на осредњем газдинству. Најзад партиско-политичка дисциплина (у доба примитивног партиско-политичког живота) била је тако јака, да је стручни интерес стајао у позадини. Србијанска, односно југословенска демократија је имала неописан страх од сваке организације сељака. У Србији су партије живеле годинама у страху од земљоредничких задруга: оне се чак нису устезале да им праве тешкоће — све из страха да се из тога не изроди политички фактор. Страх је био неоправдан. Оставимо на страну питање, да ли се из једне пољопривредне коморе, са седиштем у Београду, могла да развије партиско-политичка организација, Политичари су сматрали, да је опасно пустити сељака, који је дотле гласао само за политичке странке, да гласа за нешто друго. Али ми држимо да би било исто тако лако политичким странкама да поставе своје кандидате за пољопривредну комору, тако, да би она била слика партиских односа у земљи.

Баш због те опасности политизирања пољ. коморе није никаква штета што ње није било.

А политизирање би се извело врло лако. Срби и Хрвати немају никаквог смисла за колективно заступање својих економских интереса. једино Словенци се у томе одвајају. |

Уосталом све и да су постојале пољ. коморе наша економска политика не би била пошла другим путем. Несумњиво је да је сељачки интерес знатно запостављен у последњим годинама у Србији и Југославији. Али то није било из незнања, увек је било гласова који су указивали на интересе пољопривреде и критиковали мере предузимане на њезину штету. Само је тим гласовима недостајала политичка моћ. Али ни пољопривредна комора не би имала никакве политичке моћи. И она се служи само претставкама и јавношћу. У демократској земљи се једино помоћу политичких партија ефикасно дејствује на власт. Отуда видимо да се у свима земљама развијају аграрне странке. Помоћу аграрних странака је пољопривреда у Чехословачкој и Немачкој дошла до огромног утицаја. У Француској све су политичке странке у служби пољопривреде.

Из овога на први поглед излази да стварање пољопривредних комора не би била никаква добит. Ако би се сматрало да су пољопривредне коморе установе, које ће имати политички утицај, онда је то тачно. Пољопривредне коморе немају политичког утицаја и не треба га да имају. На другој страни лежи огромна добит од стварања пољ. комора. Пољопривредне коморе су данас, по искуству У Немачкој, најуслелији органи економске односно аграрне политике, Ми ћемо другом приликом изнети податке о раз-

воју пољопривредних комора у Немачкој, које смо летос проучавали на лицу места. Овде их можемо резимирати у неколико речи: нема тога државног надлештва ни уреда које може да изводи мере на унапређењу пољопривреде, као што је то случај са пољопривредним коморама. Ни државне пољопривреден школе, ни разне врсте учитеља немају утицаја, који имају стручњаци немачких пољ. комора. Оне држе целокупну немачку пољопривредну технику у својим рукама. Са те тачке гледишта, дакле, ми сматрамо да је оснивање пољопривредних комора један велики корак унапред. Али, поново напомињемо, ако се при томе мисли на свечане скупове, на годишње конгресе, на велике говоре, на банкете, на одликовања, онда сматрамо да можемо бити без пољ. комора. Миран и стручан рад, издржљивост, енергија, избор стручних чиновника и стручна упуства, усавршавање пољопривреден технике и давање правца пољ. производњи, то је оно што треба да буде главни задатак пољ, коморе.

Другом приликом ћемо се вратити на сам пројекат закона, који је ових дана објављен. Ми се у главном слажемо са критиком, коју је изнео Главни савез српских земљорадничких задруга. Потпуно су непотребни општински и срески пододбори. Они су потребни само ако се има пред очима идеја, да пољ. комора треба да буде стручни представник интереса пољопривреде, а то она не може да буде. Она је искључиво орган за унапређење пољопривреде. Она ће, наравно, подносити и своја стручна мишљења, али и без пољ. комора, ми ћемо увек знати где је интерес пољопривреде. Општински и срески одбор су скупи и нестручни.

последњем броју „На родног Благостања“ казали смо да је економска конференција у Женеви, која је имала да реши и питање преференцијала, претрпела потпун фијаско. У току ове недеље дошао нам је до руку велики број страних новина и стручних часописа, у којима се заступа то исто гледиште и у којима се употребљава баш исти израз „фијаско“. Много озвореније но што је то урадио претседник економске женевске конференције д-р Колијн, бивши претседник министарског савета у Холандији листови тврде да је не само са решењем економских питања од стране Друштва Народа дошло до мртве тачке, већ је његова неспособност да ма штогод учини за побољшање економског стања света у многоме нахудила његовом угледу. Тотални неуспех Друштва народа у економским питањима учинио је да се развије против њега незадовољство чак и код оних народа који су се сматрали његовим пионирима. Један стручни лист каже да је рад Друштва народа на економским питањима коштао европске државе више од 100 милиона динара и да тај рад није донео ни једне паре користи човечанству ни Европи. Ми смо од самог почетка указивали на то да је Друштво народа одавно престало бити оно што се од њега очекивао, и да је прилика и изговор за туризам од кога

Мртва тачка

лепо зарађује — Швајцарска, ou | Покрет Аграрног блока гурнуо је страну идеју средПосле Женеве — Беч. UN 9 TOO U

њеевропског царинског зближења, јер је добио службени пристанак. Сад пак, како је идеја аграрног блока у Женеви потпуно пропала, поново се појављује на позорницу покрет за средњеевропско зближење. У свечаној сали бечког Министарства за пољопри-

er OI ACU вета инири мине аааеарелиРаЕј