Народно благостање

13. децембар 1930.

рочито смањењем болести, које лече лекари болесничке касе и упрошћењем администрације постићиће се уштеда и тим омогућити смањење доприноса за болесничке касе. Тако ће се све лакше сносити допринос за осигурање од незапослености. |

У области пореској извршене су следеће реформе : повећава се минимум пореза на имовину од 5000 до 20.000 марака, код пореза на обрт уводи се минимална граница од 5000 марака. За пољопривреду се непосредни порези знатно упрошћавају: до 6.000 марака годишње дохотка плаћа се само порез по дохотку. Непосредне порезе које стоје на расположењу искључиво општинама такође се смањују и то порез на земљишта за 10% а на занате 20%. Тај ће се мањак накнадити тиме што ће општина имати право да од порезе на кирију половину задржи, а само половину употреби на помагање изградње станова.

Рајх узима даље већи удео добити Рајхсбанке. Банка Златног Дисконта претвара се у Извозну банку. У циљу снажења пољопривреде одлучено је да царина на јечам не буде одређена путем закона, већ да је одређује влада по свом нахођењу. Даље је одлучено да се хлеб у тежини преко 200 грама не може месити ако нема најмање 30% брашна од ражи, |

U velikoj se nevolji nalazi rumunska poljoprivreda. U toliko pre što tamo ima još velikih poseda, a za njih je danas u Ovoj krizi mnogo gore no seljačkim gazdinstvima. Dobije se utisak da rumunska vlada celokupnu akciju Agrarnog bloka podržava zbog nade na dobijanje jednog zajma za agrarne ciljeve. Mi smo već saopštili da je Akceptaciona banka u Parizu dala rumunskoj Narodnoj banci zajam od 200 miliona franaka s tim da ga ova preko provinciskih banaka razdeli seljacima. Isto tako već se u veliko radi na osnivanju jedne velike agrarne banke sa kapitalom od 900 miliona leja od čega bi država dala 600 miliona leja, a zajmovi bi se davali sa 8 i 9%. Međutim to je i suviše mala suma. I u Rumuniji je sad na dnevnom redu kao i kod nas pre tri godine pitanje o tome koliki mogu biti seljački dugovi. I tu se razilaze pojedini stručnjaci kao što je i kod nas bio slučaj. Narodna banka ceni na 20 do 25 milijardi leja, Ministar poljoprivrede g. Mađaru na 30 do 50, a Ministar trgovine Manojlesku ide čak od 60 do 80 milijardi leja. U svakom slučaju Narodna banka ima pravo. Ali je to suma koja se ne može iz domaćih sretstava da nabavi. Zbog toga se rumunska vlada bavi raznim kombinacijama, koje bi najbrže mogle otvoriti vrata stranom kapitalu. Čuje se da veliki međunarodni konzorcijum koji je emitovao pre dve godine rumunski stabilizacioni zajam od 100 miliona dolara izjavljuje gotovost da preuzme i drugu tranšu (jer je zajam prvobitno bio ugovoren 200 miliona dolara) od 100 miliona dolara, s tim da se taj novac ima upotrebiti isključivo za kreditiranje seljaka. Ali kako je katastar neuređen to bi konzorcijum pre bio voljan da da zajam državi pa da ga ona upotrebi na kreditiranje seliaka. Tu se pak susreće druga teškoća: francuski ekspert Vogoen stoji na gledištu, koje je zastupao i prvi ekspert Rist, da Rumunija ne sme da pravi nikakav nov zajam, jer će da poremeti ravnotežu u budžetu. Pojavio se i treći projekat na ime da Rumunija da pod zakup sva državna poduzeća kao što su petrolejski izvori, šume, rudnici, so i t. d, pa onda monopol šećera, špiritusa i da se za to otvori jedna naročita organizacija kao što je monopolska uprava koja bi time upravljala. Smatra se da bi na taj način Rumunija mogla dobiti 11}, milijardu zlatnih franaka (45 milijardi leja).

Nama izgleda kombinacija za ostvarenje druge ftranše zajma malo verovafna, pošto rumunski stabilizacioni zajam stoji danas na njujorškoj berzi 161| %, za čitavih 3 poena niže no naše Blairove obligacije. !

Za olakšanje privredne krize u Rumtniji

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 191

'ТТреса сваку ствар називати њезиним именом. Турска је пре два месеца депоновала Отоманској банци :/, суме, коју је имала да плати на име анунтета за своје предратне дугове, изјављујући да више не може да плаћа. То се у науци о финансијама од увек називало државним банкротством. Турска је први послератни државни банкрот у Европи и Малој Азији. У осталом она је и пре рата ишла најрадије том стазом. Турска изјављује да није у стању да плати суму која је уговорена у Паризу 1928. год, Она наводи за то више разлога. Пре свега приликом самих преговора у Паризу, где се у ствари није преговарало, већ је једнострано одређена валоризециона квота предратних турских дугова нзјавила је она да та квота премаша њезину платежну снагу.

Поводом тог спора долазио је ланске године професор Шарл Рист. Он је поднео извештај више од стотину страна али изгледа да је бно прилично евазиван, јер док се с једне стране Турска за своју неспособност плаћања позива на Риста, дотле повериоци на основу њега доказују противно.

Турска вешто оперише: пошто је гро предратних сблигација у рукама Француза, Талијана и Енглеза, она жели да претстави целокупну ствар као политичко прогањањ=, као баксим Француска, Италија и Енглеска немају рачуна да ојача самостална турска држава. На тврђење Турске де је неспособна да плати одговарају повериоци да она троши половину свог државног буџета на војску и да гомила нове дугове градећи безумно нове железнице. Турска на то одговара да је њезин положај такав да мора да троши на наоружање ради одбране, а да су жељезнице неопходна потреба за економско развиће турске републике. Турски

Турско државно банкротство државни буџет износи свега 5 милијарди динара и она није

у стању да задовољи своје најхитније потребе. Чиновништво има просјачку плату ; један генерал не прима више од 2000 динара месечно. Привредна криза је све оштрија и беда је у Турској све већа. И ово што Турска нуди јр И то је у ствари преко њезине платежне способности.

Као други разлог за своје неплаћање позива се Турска ла држање Југославије, Грчке и Бугарске на које је такође пао један део предратних дугова (Грчка 8,4%, Србија 7,3% и Бугарска 1,6%). Ниједна од њих ни паре до данас није платила, чак Србија није ни потписала Лозански споразум нити уопште примила обавезу, Кад могу да не плаћају друге државе један део тога дуга онда зашто мора плаћати само Турска свој проценат, који је највећи. Турска налази да се све четири државе слажу у томе да је дуг и сувише велики и да се бесусловно мора извршити ревизија обавеза пс предратним дуговима. У Париском уговору предвиђен је изборни суд по свима спорним питањима, само Француска се устеже на изборни суд, јер се боји да не победи турска теза у погледу способности плаћања.

У Отоманској банци која има 70 филијала у Турској влада велико узбуђење, јер изгледа да се Турска одлучила да јој онемогући даљи посао и да је избаци из земље. То би свакако био тежи задатак пошто би Француска и Енглеска нешле начина да одбране своју заједничку банку.

Али још увек стоји отворено питање: шта сад Турска не мисли да плаћа више од :/,, а повериоци немају начина да је наморају. Или ће пристати на ревизију Париског уговора од 1928. године и смањити валоризациону квоту предратних дугова, или ће навалити на Грчку, Југославију и Бугарску да почну да плаћају своје делове да би избили аргумент. Турској из руку. Али и то не би могло да помогне зко Турска буде могла да опстане без нових дугова. А то је мало вероватно. Истина Немачка врло радо чини кредите Турској у натури и у радовима али не ни у новцу. Главна је