Народно благостање

Страна 814

студије и статистике никад не могу да се разумеју моменталне промене курсева на берзи и цена уопште. А када се _узме у помоћ статистика, онда се види да стропоштавање курсева на американским берзама за.50% од 1926. године Бије у ствари катастрофа већ нормализирање. Ако се узме просечан износ курсева на њујоршкој берзи за целу 1926. Годину са 100 онда су они још у претпрошлој недељи износили 103,6 а у последњој недељи 98,9. Може се рећи да су према 1926. години курсеви остали непромењени. Али су пали према септембру 1929. године кад је индексни број био 209,7. Пали су дакле због тога што су ишли сувише високо. Само што свет обично сматра да, кад папири скачу то се по себи разуме, а кад падају онда је катастрофа. Претседник Хувер је ликовао за време оне луде хосе папира у лето

1920. године и указивао на то као на-знак великог проспери- |

тета у Америци. Изгледало је сасвим природно да један папир према рецимо 1920. години скочи за 400%. И онда кад падне за 50% од највишег курса сматра се да је то катастрофа. Колико још високо стоје курсеви у Њујорку најбоље нам служи као доказ следећа чињеница. Ако узмемо такође годину 1926. (овде се служимо индексним бројевима професора Фишера) онда индексни број за последњу недељу износи за Лондон 62,9, за Берлин 61 а за Париз 98,599. Само још у Паризу стоје курсеви тако високо као у Њујорку према 1926. години а у свима осталим варошима су пали.

Нама чак изгледа да курсеви у Њујорку морају и даље падати из простог разлога, што падају и цене поједивим производима. Према просечним ценама 1926. године у Америци индекс цена на велико износи просечно 80, дакле пао је за 20% а курсеви хартија нису пали ни за један проценат. Како већину хартија у Америци претстављају акције друштава, која производе те артикле, чије цене падају, то је природна ствар да је и њихова добит пала те се према томе мора подешавати и курс. Истина, да напоменемо одмах, да има већ скоро месец дана како су стабилизиране цене свију сировина и метала, цене оних артикала, које су у паду већ две три године непрекидно. То чак сматрају на берзама у Паризу и Лондону за знак да ће скоро и робно тржиште да окрене на више. Не би дакле било никакво чудо, ако би курсеви у Њујорку пали још за неколико поена, али би се зауставили свакако, ако би цене разних артикала и сировина стагнирале или окренуле на више.

А зашто падају курсеви државних облигација питају ваши берзијанци, не разумевајући везу између тих акција и облигација разних држава, чији се папири котирају на њујсршкој берзи. И сувише је добро позната симпатија међ папирима на берзи. Кад курс водећих папира пође на ниже н сви остали морају да падају. То је један редовни закон тргсвања на берзи. Водећи папири у Америци су акције и бонови индустриских подузећа. Државне хартије домаће и стране не играју никакву улогу, то је споредан папир и кад се почну стропоштавати акције и бонови подузећа онда је неизбежно и падање других папира, јер нико неће у Америци да улази ни у какве хартије ни у какве апгажмане у тренутку, кад му главни папири доносе штете. Уосталом многи су приморани да продају, да би створили готовину.

Као што рекосмо наши доларски папири су опасно страдали у Њујорку у последњој недељи. Дакле још немамо оригиналних курсева из Њујорка за прошлу недељу, али према ономе, што можемо видети из берзанских извештаја у разним европским листовима изгледа да су сви европски папири опасно пострадали у прошлој недељи. Тако и мора да буде. Наш свет има да забележи велике номиналне гу„битке на својим доларским папирима. Срећа је велика те се тај папир налази у рукама света финансиски просвећенога, ксји зна добро да су ти потреси, који долазе од општег

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 51

стања на берзи а не од прилика код дужника, пролазни. Умешни берзијанци ће баш искористити ове ниске курсеве наших доларских папира за нова куповања. И француска се берза држи врло добро, јер тамо на пример је први пут после толико година рента на акције достигла висину ренте од француских државних хартија. Има данас акција у Паризу, које не носе већу ренту од 2 до 2 и по од сто, (кад се одузме наравно порез). Просечно капитализирање државних хартија у Паризу износи 3,90 а акција 3,95 по одбитку пореза. Дакле још увек је курс оних хартија, за које Француз иначе нема велике слабости, врло повољан, повољнији него што се то могло и замислити. Наравно да нема ни у Паризу више курсева од јануара, фебруара, марта до маја месеца, и то су били сувише високи курсеви.

Наша берза иначе показује врло пријатно расположење. На пад доларских папира реагира у толико што се готово никакви закључци са њима не обављају, сваки чува своје и не продаје их по тако ниску цену што је уосталом врло мудро. Иначе Ратна штета се држи врло добро. Последњих дана у недељи налази се на курсу претпоследње недеље 27 и по и 27. Бесисти су веома збуњени. Прибегавају већ уобичајеним берзанским маневрима. На београдској берзи се у велико проносе гласови, како се у Министарству финансија припрема пројекат закона, по коме се бонови издати по чл. 11 закона о накнади Ратне штете имају повући из оптицаја у замену за нове облигације, услед чега бе се повећао оптицај за може бити 150 до 200 милиона динара. Та је вест апсурдна, јер да је Министарство фипансија хтело тако да поступи, оно би то урадило још оном приликом, кад је ликвидирало бонове по чл. 10. Али смо се ипак обратили Министарству финансија и добили категорички деманте те вести. У Француској постоји прича о војнеку са последњим метком у француско-пруском рату 1870. године. Та се прича може да примени на наше бесисте. Измишљотина о чл. 11 је последњи метак наших бесиста. Кад њима није помогла американска беса да оборе курс, опда им сигурно такве измишљотине неће помоћи. Ми још увек остајемо при томе да ће сви бесистички планови да се разбију у'последњој недељи месеца децембра, јер ће се уверити да хосисте неће доћи у положај да продају робу и да неће бити џабе робе на тржишту.

На девизном тржишту у току ове недеље нема нарочитих промена и обрту у девизама износили су 30,5 мил. динара.

Рента Ратне штете била је — као што смо то горе вапоменули — у току ове недеље чврста ; од 426.25 она се до краја недеље попела до 427.50. Обрти су износили 2,05

чил., од тога 570 хиљада у промпт роби, а 1,47 мил. у тер-

минима. 7 од сто Инвестициони зајам отпочео је недељу са 88, попустио на 87.25 да би се на следећем састанку поправио на 88.50. Обрт је износио 130.000 динара. 7 од сто Блер попушта ; од 80.75 до 80.— (Обрт је износио 500.000 дин.). 1 од сто Селигманове облигације попустиле су од 80.25 на 71.50 ; трговано је свега 260.000 динара. 4 од сто Аграрци трговани су по 53.50. #

РОБНО ТРЖИШТЕ.

На светском житарском тржишту је ситуација и у овој ведељи лабава — винипешка берза нотира крајем ове недеље 54 центи за бушел што је досада најнижи курс за пшеницу. Аналогна је ситуација и на осталим слободним тржиштима. Велико интересовање изазива чикашка берза, на којој американски Фарм борд увек још интервенише. Са тим интервенцијама се пољопривредно министарство Сједињених сев. американских држава не шали : успело је, да цену пшенице потпуно стабилизира (варијације износе једва једну ос-