Народно благостање

_ 20, децембар 1930. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 801

Читаоцима

· Данашњи број „Народног Благостања“ је претпоследњи у другој години његовог живота. Оно користи ту прилику да захвали свима својим пријатељима и претплатницима, Чињеница да је „Народно Благостање“ задовољно пријемом од стране читалаца, даје му основа веровању да је и оно њих задовољило, Јер „Народно Благостање' почива искључиво на свом моралном ауторитету.

На крају друге године излажења није потребно ва говоримо о нашем програму. Наш је циљ народно благостање и ништа друго, Никоме другоме не служимо, али никога не мрзимо нити гонимо, вити имамо каквог личног или пословног критеријума у оцени људи и догађаја,

„Пародно Благостање“ не само да не жели да монополише службу народном благостању, већ на престив његова је тежња да му ми наша дневна и периодична штампа поклоне већу пажњу.

Ни о методи „Народног Благостања“ није пстребно да говоримо, Она је стварна и стручна. Сваком напису претходи свестрано информисање, документсвање и научно објашњење, Не пише се на памет, на снагу ни на генијелнсст, већ уз велики труд и тежњу да се нађе истина, „Народно Благостање“ излази једанпут недељне, али оно има скеро толико исто сарадника колико и који дневни лист. Поред уредника г. г. БАЈКИЋА М АЏЕ ПАВЛОВИЋА у „Народном Благостању“ раде:

као хонорарни сарадници:

Г. Д-Р А. ВЕГНЕР u

Г. Д-Р ИВО БЕЛИН,

као стални сарадници:

г. дер Милан Лилек ,

г. д-р Реља Аранитовић

г, дер Карл Геминд и још четири млађа чиновника. |

Г. д-р А. Хендл је морао да напусти редакцију ради одслужења свога војног рока, а г. д-р Воркапић због заузетости другим пословима. Ко год је способан за сарадника „Народног Благостања“ биће радо прихваћен као хонорарни или као стални сарадник, јер „Народно Благостање“ употребљава сва своја сретства на проширење круга сарадника.

Почев од броја педесетог (13. т, м.) администрација прилаже уплатнице Поштанске штедиснице с молбом за претплату за идућу годину. Последњем броју биће приложен садржај за ову годину, А и корице за годину 1930, биће ускоро готове.

„НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ“.

Д-р Реља Аранитсвић,

сарадник „Народног Благостања“ — Београд

СКУПНИ ПОРЕЗ НА ПОСЛОВНИ ПРОМЕТ

— Постанак, примена и критика (Свршетак). бара у држави. Процена пореских одбора врши се према предвиђањима његових чланова из документација којима они располажу. О тачности тих декларација ми смо говорили раније. По новом закону

У. Финансијски ефекат, O финансијском ефекту скупног пореза, на, по-

словни промет данас се не. може много рећи. Поуздано је то да ће он пружити повећани приход држави. Ако се при обрачунавању узме ва, базу 1 од сто, како намерава Министарство финансија, садањих 200 милиона, динара, повећаће се за 4 до 5 пута. Та равлика, долази од тога, што ће бити опорезована увезена роба. Осим тога, данашњи једнопостотни порез на, пословни промет плаћа, се само иде'ално на сваки промет, док он у ствари, по својој суштини процене, није могао да обухвати део обрт до-

држава долази у директан дотицај с опорезовником, Она ће наплаћивати порез унапред ва одређен број промета по установљеној стопи, без обзира, ла то да ли ће се тај број прометних фаза том робом овтварити или не. Од средње вредности, на којој

"базира, закон, користиће се највећим делом држава.

У свакој покрајини — данас бановини = равличит је промет добара. Пут којим иде н. пр. сирова кожа од произвођача (месара или земљорадника) до по-

трошача у облику готовог производа ни у двема ба-