Народно благостање

27. децембар 1930, НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 817

Đanašnji broi „Narodnog Blagostanja” je poslednji u drugoi godini njegovog života. Ono Коristi tu prilika da zahvali svima svojim prijateljima i pretplatnicima. Činjenica da je „Narodno Blagostanje” zadovoljno prijemom od strane čitalaca, daje mih OstO Va verovaniu da je i ono njih zadovoljilo. jer „Narodno Blagostanje” počiva isldjučivo na svom moralnom at torfiteiu.

Na kraju druge godine izlaženja nije potrebno da govorimo o našem programi. Naš je cili narodno blagostanje i ništa drago. Nikome drugome ne služimo, ali nikoga ne mrzimo niti gonimo, niti imamo kakvog ličnog ili poslovnog Kriterijuma t: oceni ljadi i događa ja.

„Narodno Blagostanje” ne samo da ne želi da monogoliše službi narodnom blagostanju, već na protiv njegova je težnja da mu i naša dnevna i period ičaa štampa poktone većti pažnjti. -

Ni o metodi „Narodnog Blagostanja” nije potrebno da govofimo. Ona je stvarna i stručna. Svakom napist prethodi svestrano informisanje, докител žovanje i naačno objašnjenje, Ne piše se na pamet, na snagti ni na genijalnost, već uz veliki trud i Ježaju da se nađe istine. „Narodno Blagostanje” izlazi jedanput nedeljno, ali ogo ima skoro toliko isto saradnika koliko 1 Кор dnevni list. Pored urednika g. g. BAJKIĆA i ACE PAVLOVIĆA t „Narodnom Blagostamnjiu” rade:

kao honorarni saradnici:

gs. Dr. A. VEGNER i

g. Dr. IVO BELIN,

kao stalni satadnici:

g. Dr. Milan Lilek

г. Dr. Relia Aranitović

g. Đr. Kart Gemind i još četifi mlađa činovnika,

G. Dr. A. Hendi je morao da naptisti redak ciju radi odsluženja svoga vojnog тока, а 2. Бг. Vorkapić zbor zauzetosti drugim poslovima. Ко god ie sposobat za saradnika „Narodnog Blagostanja” biće rado prihvaćen kao homorarni ili kao stalai saradnik, јег „Narodno Blagostanje” upotrebliava sva svoja sfetstva na proširenje kruga saradnika,

Počev od broja pedesetog (13. t. m.) admi nistracija prilaže uplatnice Poštanske štedionice s molbom za pretplatu za iduću godint. Poslednjem broju prilaže se sadržaj za ovi godinu. A i korice za 50digu 1930. biće изкого gotove.

„NARODNO BLAGOSTANJE”

V, Bajkić

KO SVE ŽIVI U BEOGRADU

-— Prilog socijalnoj strakturi beogradskog stanovništva i njegovoj ekonomskoj krizi —

U aprilu 1929. godine izvršen je popis beogradskog nansija a specijalno ukidanje trošarme ! иуодепје pristanovništva, pri čemu je beleženo i njihovo zanimanje. . reza. Opštinski Sud u ostalom nije ni najmanje Kriv, Mi smo konstatovali da jugoslovensko podneblje ne što učesnici u diskusiji po tom pitanju nisu našli а роprija statistici. To važi naravno i za podneblje beograd~ trebno da iskoriste te podatke u onoj meri u kojoj bi to ske opštine, pošto je trebalo da prođe više od dvadeset ' moglo i trebalo da bude. meseca pa da ugleda sveta tek jedan sumaran pregled Kako je pitanje trošarine svršeno to bi na рту! роbeogradskog stanovništva po zanimanju. Da је ђео- gled izgledalo da je dockan da počinjemo diskusiju. To gradska opština privatnik mi bismo joj se zahva- nije naše gledište. Mi smo unapred znali da će predlog lili iza tu i ako odocnelu publikaciju, kao što opštinskog Suda biti usvojen -— s obzirom na poznatu зе гаја таћуано Титати! па зет; ап је Вео- kurtoaziju od strane Opštinskog. Odbora prema Sudu gradska opština javno-pravno felo, ona tu zbog beo- (koja je bez odgovora). Ali nama, kao stručnom časogradskog stanovništva te bi bio umesniji prekor od pisu, nije ni dužnost da uličemo neposredno na mere zahvalnosti. Kao olakšavajuću okolmost možemo joj javno-pravhil tela. Mi imamo da kažemo svoj sud, i to uračunati činjenicu, da je te podatke publikovala u ire- je зуе. Očigledna tendencija uticanja na mere, koje se nu{ku, kad se u njenom parlamentu — neka nam se do- preduzimaju, mogla bi rđavo da se razume. Mi se u pusti ovaj eufemizam — diskutuje pitanje njezinih 1i- Ostalom spremamo da pišemo o opštinskim finansijama