Народно благостање

3 janyap 1931.

В. Бајкић

СРЕДЊЕ-ЕВРОПСКИ

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна !

ЦАРИНСКИ САВЕЗ

НА ПОМОЛУ 2

1 Наш трговинско-политички проблем после Женеве.

И ако аграрни протекционизам Западне и Средње Европе није ништа ново, ипак је он у првој половини прошле године несразмерно појачан. Пад пена пољопривредних производа, који је почео у другој половини 1929. године, узео је у првој половини 1930. године такве размере, да су прво Пемачка, а затим Француска и Чехословачка присту) пиле 100%-ном појачању заштите. И ако су наше песимисте још у 1928. години говориле како је дошао крај извозу атрарних производа услед атрарног претекционизма, ппак је тек у првој половини 1980. тодине аграрни протекционизам Западне и Оргдње Европе постао опасношћу по извоз из јутонсто тих европских аграрних држава. Кад су после летошње конференције Мале Антанте у Штрпском Плесу питали нашег Министра спољних послова, Г. Д-о Маринковића, да ли сматра он да, је Бријанова, Паневропа излаз за аграрне државе, он је одговорио енергично, да. је то ствар даље будућности, на, коју ми не можемо чекати, већ да морамо тражити бржи излаз. А то је, по његовом мишљењу, економска Мала Антанта.

Кратко време после тога забележила је делокупна светска штампа, Синајску конференцију као дотађај великог значаја, јер је на њој доконана царинска, унија између Румуније и Југославије. Тај царински савез по себи није имао да, буде излаз из ситуације, али је тамо истовремено доконано да Ју. тославија и Румунија имају отпочети заједтичку акцију за обезбеђење повољних тржишта.

Одмах после тога узима иницијативу Пољска за стварање источног и југоисточног европског 21“ рарног блока. Варшавској конференцији следовале су друге, а све су заједно уродиле одлуком седам аграрних држава, да се на децембарској седници економског комитета Друштва народа тражи призвање да преференцијалне царине у регионалним уговорима не стоје у супротности са клаузулом највећег повлашћења. Румунском делегату је било наложено да. поднесе предлог, да, се од стране свију држава призна право државама атрарног блока да под режимом преференцијалних царина могу да увозе у средњеевропске и западноевропске државе шпеницу, кукуруз, раж, јечам и овас.

Тај захтев аграрног блока је пропао. Намеће се питање шта, сада 2 , По нашем мишљењу није никаква штета што је овако формулисан преференцијал одбачен. Преференцијал житарица није тангирао наше главне извовне интересе. Он је много водио рачуна 0 интересима, Пољске, Мађарске п Румуније. Наш из возни интерес је према њима диференцијалан. Ми врло често долазимо у положај да имамо врло мало житарица да извеземо, које услед слабије жетве, које услед употребе за исхрану стоке. На супрот томе постоји врло велики број артикала, чији је извоз мно-_

0

го значајнији за нашу народну привреду. Преферелцијал за житарице, док нисмо зоринули извоз свиња, рогате марве, животињских производа, живине, јаја, вина, хмеља и T. M. није много интересантан. Наш извозни проблем лежи великим дело ван житарица. Али смо ми далеко од тота да пог цењујемо значај аграрног блока. Досадање нам искуство показује, а и цела, историја трговинске по' литике, да су мале и изоловане државе немоћне да ивдејствују озбиљније концесије трговинским утово рима. Њима се играју велике државе. Аграрна заштита се на пример у 1980. години развијала У Средњој Европи тако безобзирно према атрарним европским државама, да смо већ близу ситуацији. у којој ће индустриске државе, у пркос постојећим уговорима, да забрањују увоз појединих артикала. Ако се уопште може штогод постићи у Европи за бољу прођу аграрних производа, онда, је то начелно могућно једино путем кооперације што већег броја држава с идентичним извозним интересима. И ако су се дотађаји од Синајске конференције развијали погрешно и све штетније по наше интересе ипак сматрамо ми Синајску конференцију за велики до тађај. На њој је прокламована та идеја. кооперације аграрних држава.

1. Немачка узима иницијативу за средње европски царински савез.

Ми смо забележили у једном броју да је немачки делетат у Женеви Д-р Посе изјавио жаљење што се питање преференцијала увело тако олако. Постоје још многобројни знаци да Немачка, придаје важност атрарном блоку. Пре свега да истакнемо, да су се све веће професионалне ортанизације не. мачке изјасниле по том питању. Пред нама се на лаве чланци, меморандуми и предавања најугледнијих претставника немачке трговине и индустрије. (Сви они сматрају да се југоисточно тржиште треба што боље да обрађује. У том смислу се изјаснио д-р Шленкер, директор Лангнам друштва, једне велике индустријске организације. Исто тако д-р Хартмав од централног индустрискот удружења Немачке. Даље, директор Ханс Кремер, потпретседник не мачке индустриске ортанизације. Даље д-р Дуисберг, претседник Управног одбора исте организације. Још пре неколико месеца прокламовао је данашњи Министар финансија Рајха, а тада Министар у Прајском кабинету, д-р Дитрих обрађивање југоисточног тржишта за главну тачку програма немачке трговинске политике. Али је од свега тога најважнији документ мемоар који је ту скоро издало Министаоство привреде Рајха „о стању економских односа Немачке према иностранству. У њему се

тврди да је положај југоисточних аграрних државе

врло тежак и да је појамно што оне траже заједнички излаз. Али је њихов захтев преференцијала

пут којим Немачка неће моћи до пође, јер за пове-