Народно благостање

3, јануар 1931.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

(9155

Стран

У. Баје

KEEP SMILINGI

— Jedna ekonomsko-linansiska šetnja po Americi —

1. Zašto padaju Danke u Americi?

Ceo poslovni svet u svih pet kontinenata stoji pod utieajem događaja u Americi. To dejstvo nije samo psihološko već . i materijalno. Amerikanski je lHnansijski svet za Vreme velikog | poleta u 1927. i 1928. godini stupio u poslovne veze a naročito |

kao poverilac i kupac papira sa Evropom, Južnom Amerikom, |

Australijom i jednim delom Azije. Amerikanci su ti koji su do pre kratkog vremena finansirali jedan veliki deo industriskih i saobraćajnih poduzeća u celome svetu. Oni su gospodari ејекtrične industrije i to kako jake tako i slabe struje, oni su diktatori celokupne nemačke teške industrije kao poverilac i Као akcionari, oni su se neobično mnogo angažovali u francuskoj industriji za vreme velike valutne krize i najzad oni imaju уто mnogo u svom portfelju međunarodnih vrednosti kojima se {rguje na drugim tržištima ali čiji se kurs u glavnom određivao u Njujorku kao što je io bio slučaj i sa našim dolarskim papirima. Eto zašto ceo kapitalistički svet stoji pod uticajem događaja u Njujorku. Zbog toga je potrebno da bacimo ponovo jedan pogled na to šta se događa u Americi.

Da bismo fo bolje razumeli treba da poisetimo naše čitaoce na naše članke o „invensimenht trestovima” u „Narodnom Blagostanju” od septembra 1929. godine, u kojima smo па пеdelju dana pred veliki oktobarski krah predvideli njegovu neizbežnost s obzirom na organizaciiu i poslovnu politiku amerikanskih banaka. Investment trestovi su akcionarska društva čiji se zadatak iscrpljuje u kupovanju hartija od vrednosti, bilo radi plasiranja gotovine akcionara, bilo radi kontrole raznih industriskih poduzeća. Mi smo {u skoro javili čitaocima da je Đanini-Blerova Transamerika korporešn najveća holding: kompanija u svetu t. |. da |e ceo njezin kapital od milijarde dolara uložen u akcije najtaznovrsnijih poduzeća a najviše bankarskih. Prvo dakle treba da imamo u vidu da je veliki deo nacionalnog kapitala uložen u hartije od vrednosti a najviše akcije i obligacije pojedinih privatnih kompanija. Investment trestovi su udruženja koja su u glavnom osnivale pojedine banke.

U Americi je bankarstvo organizovano na osobit način. Tamo su ne samo novčanične banke reglementirane ı pod kontrolom države, već i hiljade depozitnih banaka. Nigde nije to-

i i

Treća još veća nevolja leži u činjenici, da se iste depo|zitne banke članice federalnog rezervnog sistema kako se ! nazivaju tih 7000 banaka privilegisanih i tutorisanih radi obav| Цапја depozitnog posla, takođe u svojoj poslovnoj politici raz|likuju od evropskih. Dok evropske depozitne banke 50 i više i procenata svojih kapitala ulažu u eskont menica, dotle isti posao kod amerikanskih depozitnih banaka ne igra gOtOVO ni' kakvu ulogu. Pre nekoliko dana je njujorška državna kontrola nad tim depozitnim bankama objavila jedan mali pregled plasmana aktive banaka koje su članice federalnog sistema na teritoriji Njujorka. Njihova ukupna aktiva iznosi 12 milijardi dolara od čega je samo jedan petnajesti deo uložen u menice koje se mogu reeskontovati. Inače više od polovine, 6,4 milijardi dolara bilo je uloženo u razne kredite po tekućim računima na garancije na nepokretnost, hartije od vrednosti i t. d. Dalje 3,7 miliona dolara bili su zajmovi na hartije od vrednosti (lombardi). Tako da je 10 od 12 milijardi bilo uloženo u glavnome u razna potraživanja i hartije od vrednosti.

Na suprot meničnom portfelju od nekoliko stotina miliona dolara obaveze po viđenju kod tih banaka iznosile sa 5 milijardi dolara. Prema tome čim nastane najmanja uznemirenost i nervoza među ulagačima i oni pojure na kase banaka, ove nemaju materijala za reeskont. S pravom se dakle govori da su amerikanske banke imobilizirane. One imaju istina jedan deo svoje aktive uložen u državne hartije od vrednosti ali se i one mogu pretvoriti u gotovinu samo prodajom na berzi a ne lombardom.

То važi za velike banke naročito na glavnom tržištu kapitala u Njujorku. Još je mnogo gora situacija malih lokalnih i provincijskih banaka na jugu Severne Amerike. Te su banke kao i naše provinciske u glavnom davale kredite seljacima a izvestan deo svoje aktive takođe su plasirale u hartije od vrednosti ali vrlo sumnjivog boniteta pošto su to takođe hartije manjih trgovačkih i industriskih poduzeća. Do sada je za mesec i po dana palo pod stečaj skoro 300 takvih banaka a mislimo da će njima sledovati još nekoliko stotina. Kod tih banaka nije pitanje likviditeta već soliditeta. Stara amerikanska poljoprivreda došla je u krizu, usled hiperprodukcije te nastalo bankrotiranje farmera. Usled toga aktiva tih banaka ne prestavlja ni 50 od sto njezine nominalne vrednosti. A svaka od tih banaka

liko mnogo uradila država za ulagača kod banaka, kao u Ame- , ima priličan broj ulagača.

па. Ра bi mogle da izigra|u fe svoje obaveze osnovale invesiment restove preko kojih vrše sve one poslove na koje nemaju prava kao novčanične banke. na primer jedna od nama poznatih, amerikanskih banaka Čez nešnel benk koja je sa Blerom zajedno zaključila drugu tranšu našeg spolinjeg državnog

Тако !

zajma od 1927. godine (30 miliona dolara) ima Čez sekjuriti

i opštinskom, pošto to Čez nešnel benk ne sme da radi. je već jedna nezdrava pojava profiv koje nije ustao zakonoda- | vac u Americi zbog toga što on duboko stoji pod uticajem ban- | kara. To je jedno tako očigledno i brutalno izigravanje zakona ; o privilegisanim bankama. Jer ako je zbilja za solidnost te bank

treba dopustiti da tako lako izigra tu odredbu stvaranjem raznih" poduzeća koja su mogla da se bave raznim poslovima i hupo~ | vati najegzotičnijih hartija od vrednosti. To je takođe jedna |

Tamo su depozitne banke ograničene u krugu poslova..

banke sui ı akcionarskih banaka postoje još i vrlo velike privatne banke

Na kraju samo da napomenemo da pored ovih raznih

' Као što su Morgan, Seligman i #. d. Te su banke gotovo celu

| svoju aktivu uložile takođe u hartije od vrednosti. jedna od najvećih

Toliko odnosno strukture i poslovne politike amerikan~

| | skih banaka. |

Prvi krah je bio, kao što znamo,

u oktobru 1929.

| a UO 0 ' godine, o čemu smo opširno referisali. On je doneo stropoštaсогрогебп Која je u stvari bila pregovarač po tome zajmu kao vanje kurseva naročito vodećih trgovačkih i industriskih papira, То;

— pošto su oni glavni predmet trgovine na amerikanskim ђег| zama. U novembru i decembru iste godine kursevi su se nešto oporavili prema najnižim iz 1929. godine i izgledalo je da će se prilike normalizirati.naravno na mnogo nižim kursevima no što

6 с е su bili u leto 1929. godine, -— ali još uvek dovoljno visokim. potrebno da se bavi određenim krugom poslova, onda joj пе 5

· Špekulanti su bili pogubili pare, ali imaoci koji su ih kupili pre one vratolomne hose u 1929. godini, imale su još uvek dobru rentu od svojih papira.

U zimu 1930. imali smo dva berzanska kraha jedno

velika nevolja bankarske organizacije i poslovne politike ameri- ' za drugim, prvi je bio 10. oktobra, a drugi 11—12. decembra.

kanskih banaka.

| Oni su već poznati našim čitaocima,

jer su javljali i dnevni