Народно благостање

Страна 42

— U vezi sa kreahom Crćdit Vallotain u Severnoj Italiji, o kojemu smo svojedobno pisali, javljamo da je po nalogu vlade celokupna uprava te banke stavljena pod sud.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Румунска Народна банка сазвала је збор акционара за измену својих статута да би могла да сарађује са Банком за међународне обрачуне у Базелу. Она према давашњем стању не може примити депозите са стране дуже од три месеца. Да би могла примити депозите из Базела на дуже време ради есконтовања и реесконтовања домаћих меница и кредита домаћим заводима потребно је да се измене статути. Исто је тако важна измена проширење активних послова на есконтовање и ломбардовање варанта. Румунска влада сад преговара са једном холандском групом под вођством фирме Менделсон из Амстердама. Држава своја сместишта преноси у својину једнога новога друштва које ће се основати, а ова прима обавезе да подигне већи број нових сметишта.

— Budžet sisačke opštine predviđa 4.23 miliona redovnih i 4.08. miliona izvanrednih izdataka. Budžet je za preko 830.000 dinara manji od prošlogodišnjeg. Kod redovnih izdataka podbacuju predviđeni prihodi za 624.000 dinara, a vanredni za 3.54 miliona koji će biti pokriveni novim investicionim zajmom.

— Бугарски министар председник демантовао је вести, да влада намерава тражити зајам помоћу Друштва Народа. Бугарска је толико задужена да на нови зајам не сме ни мислити. У бугарском буџету за 1930./31. год. износили су издаци 6435 мил. лева, од тога отпада 2290 мил. (920 мил. дин.) на отплатну службу иностраних зајмова.

— Унутрашњи јавни дугови Италије износили су 30. јуна 1930. г. 87.949 мил. према 87.124 мил. лира 30. јуна 1929. г. Од тога отпада на летеће дугове 3518 мил. према 2500 мил. лира: амортизационе 13.021 мил. према 13.175 мил, и консолидоване 71.410 мил. према 71.449 мил. лира.

— Немачки национални приход износио је 1913. год. (прерачунато у куповну снагу од 1925. год. а по данашњој потрошњи) 62 милијарди марака, а 1929. г. 63. Приходи пољопривредника су пали од 7 на 3 милијарде, док су приходи од плата и надница порасли од 28 на 40 милијарди. Просечан приход по глави становника пао је од 1045 на 1000 марака годишње.

— Прорачун буџета града Осијека за 1931. год. предвиђа укупну суму расхода од 33 милиона динара. Приходи су предвиђени у суми од 28,3 милиона динара. Мањак од 4,8 милиона динара покриће се са 60 од сто градским наметом. — Rajh је prođao nekoliko paketa povlašćenih akcija SVOjih železnica, kako je to predvi đeno u budžetu. Od toga je samo jedno osiguravajuće društvo Stuttgarter Allianz und Lebens· versicherung kupila 64 miliona maraka (864 mil. din.).

— Eratctski konzorcium Schneider-Creuzot i Banque de Pays du Nord, s kojim Poljska vodi pregovore o zaključenju zaima od 1 milijarde franaka, namerava emitovati u Francuskoj poljske obligacije u gornjem iznosu i uvesti ih na Parisku berzu. Ministarstvo vanjskih poslova odobrilo je ovaj plan. Ovim zajmom će se izraditi t. zv. ugljena železnica od Gornje Šlezije do Gdinja, do kraja 1932. god., a uzeće je pod najam francuski konzorcium na 15—20 godina.

— Odelenje poreza Ministarstva finansija naredilo je da se poreske opomene i odluke Reklamacionog odbora imaju predavati kao obične pošiljke a ne kao preporuke.

— Budžet Mostarske opštine iznosi za 1931. god. 8,5 miliona a opštinskih preduzeća 2.5 miliona dinara.

— Београдска општина је решила да закључи зајам од

40 милиона динара, који би послужио за подизање нове зграде Управе града.

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

Бр. 3

— У Штрасбургу је ових дана откривено велико прикривање пореза, којом је држава оштећена за око једанаест милиона франака (24,5 мил. дин.) Једна пивара је већ од 1919. год. варала власти. У Француској се наиме пиварски порез плаћа према укупној количини воде у казану за кување пива. У ту сврху на сваки казан постављен је сат за мерење. Пивара је поред ове цеви удесила још јелну сакривену, за коју власт није знала. један намештеник који је био упућен у ову тајну, дошао је у свађу са претпостављенима и пријавио ствар власти. .

— 3 Hapuaay je nHonoBHHomM децембра прошле године дошло до споразума о предратним аустро-мађарским златним папирним рентама. Последњи рок за ратификацију је 1935. год. Ових дана је Чехословачка ратификовала споразум о златним рентама, којим је заинтересована.

ТРГОВИНА

— Konkurencija! „Obzor” javlja, da je prilikom otvaranja Batine filiale u Mostaru u oči pravoslavnog Božića jedna tamošnja firma objavila, da će sve popravke izvršivati za 5 od sto jeftinije od Bate, zbog čega je Bata podneo tužbu radi nelojalne konkurencije.

— Trgovački i obrtnički stalež u Subotici nalazi se u 1930. godini u opadanju; prema referatu tamošnjeg gradskog obrtničkog izveštača bilo je izdano svega 416 raznih novih obrtnih listova, dok ih je bilo vraćeno 517.

— француски угљенокови снизили су цене угља од 1.

јануара т. г. и то угљена за индустрију за 3—4 франка по тони, кокса 10 франака и брикета 5 франака.

—_ Америчко Министарство трговине објавило је по први пут платни биланс Америка „Европа :

1928. г. 1929. г.

милиона долара трговински биланс — 1184 — 1062 невидљиве билансне ставке -= 574 — 650 принос од камата — 246 — 254 ибвестирани камати -L 338 — Салдо — 518 — 688

__ Пад светске спољне трговине у 1950. години рачуна се по вредности на 17 од сто, а по волумену 10 од сто. Мањи пад у волумену објашњава се великим срозавањем цена сировина. Поједине светске државе су различито ' погођене. Увозни волумен европских држава смањио се незнатно, док је извозни пао за 6—8 од сто. Код ваневропских земаља смањен је увозни волумен за 15—20 од сто, а извозни за 83—12 од сто. Овде долази до изражаја пад куповне снаге прекоморских држава услед пада цена сировина. Од европских зе-

маља најјаче је погођена Енглеска, чији извоз већим делом

иде у прекоокеанске земље. Пад износи 20 од сто. Пре рата је Енглеска стајала на првом месту по величини извоза. Сада стоји на првом месту Америка, на другом Немачка, чије репарационе обавезе врше велики притисак на спољну трговину. То је узрок да је она слабо погођена падом светске спољне трговине.

— Između Rajnsko-vestfalskog sindikata uglja i francuskog Office des Houillčres Sinistrćes sklopljen je u junu prošle godine ugovor o liferovanju nemačkog uglja, koksa i briketa Francuskoj i njenim kolonijama na račuin reparacija. Ovih dana je u Parizu onovano komanditno društvo na akcije Socićtć pour Importation des Charbons et autres Produits de Prestation (Sicak) sa 2 mil. fr. (2,21 mil. din.) glavnice, čija je zadaća da ostvari letošnji ugovor, koji je odobren od obeju vlada.

Društvom upravlja firma Compagnie Gćnćrale pour la Naviga-

tion du Rhin u Štrasburgu (15 mil. fr. glavnice).

— U Sremskoj Mitrovici održaće se 1., 2. i 3. februara t. g. izložba ručnih radova i narodnih vezova, na kojoj će biti izloženi radovi iz cele Jugoslavije.

н