Народно благостање
Г. д-р Воја Маринковић одржао је 19. јануара у (een један велики говор о светској привредној депресији који је делимично програматски а делимично историски. На програматски део говора врати» ћемо се у идућем броју пошто и положај г. Маринковића а и његова личност дају нарочиту важност његовим изјавама. Оно што за сад желимо да истакнемо то је да је г. Маринковић, који је познат као добар друг и мскрен пријатељ, примио на себе овога пута улогу коју је пре два месеца имао румунски Министар г.
Хбенева се н по други пут изјашњава противу преферевнијала ПЕТИНЕ
д-р Манојлеско на име да
поломи још једно копље у корист преференцијала. М тај се.
турнир свршио као и први, и овога је пута преференцијал једногласно одбачен. _
Искључено је да преференцијал добије већину у Друштву Народа, како смо ми то већ раније истакли.
Pošto je redakcioni komitet za proučavanje pitanja o evropskoj uniji odbio preferencijal s motivacijom, da bi za to bili potrebni dugotrajni pregovori sa državama koje uživaju povlastice klauzule najvećeg povlašćenja, pristupio je proučavanju drugih mera za lečenje poljoprivredne krize. Komisija je donela oaluku da se obrazuje jedan komitet, koji bi sačinjavali pretstavnici glavnih evropskih zainteresovanih sila, a koji bi imao da prouči mere koje su ostvarljive za Evropu u današnjoj situaciji i to u vezi sa rezultatima konferencije za probleme žita u Rimu. Dakle komisija je odredila novu komisiju. "To je od 1927. g. osma komisija.
Šta predlažu gospoda iz Ženeve ti mesto preferencijala
АЕ
A što se tiče jfamoznog kredita za agrarne države i tu je donešeno isto rešenje, na ime i to je komisija rodila nov ko-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ о Бр. 4
mitet od 10 članova, koji je njezin sastavni deo i koji će delovati u okviru njene nadležnosti. On ima za zadatak da pred iduće zasedanje komisije za pitanje evropske unije iznese predlog organizacije poljoprivrednoga instituta, za koji bi istovremeno, imao da izradi pravila o organizaciji. I tako, veli redakcioni komitet, može se očekivati da se već od meseca maja donesu konkretni predlozi.
1927. godine u maju mesecu je donesena rezolucija na svetskoj ekonomskoj konferenciji u Ženevi, da treba pristupiti organizaciji poljoprivrednog kredita za agrarne zemlje. A 1931. godine, dakle posle pune četiri godine rešava se, da isti organizam podnese konkretne predloge za ostvarenje te ideje.
Ako doile ne bankrotiraju svi poljoprivrednici u istočnoj
Evropi, onda mogu doći još do jeftinog kredita posredstvom Društva naroda.
Mroz evropsku finansisku štampu pronose se vesti, da će Francuska dati Nemačkoj jedan veći zajam.
Mi smo u br. 3. „Narodnog Blagostanja” a u „Pismu iz Amerike” saopštili gledište, da Nemačka neće moći plaćati reparacije bez inostranog zajma koji bi prema današnjem stanju mogla dati sem Amerike jedino 105 Francuska. |
Igra sudbine
Mi smatramo, da je gornja vest za sada još preuranjena. Ali će možda ipak doći do toga, da će Francuska jednog dana biti u neprijatnom stanju poverioca, koji svom rđavom dužniku daje nove pare, kako bi time spasio stara potraživanja. Nije dakle isključena fatalnost, da će Francuska dati Nemačkoj jedan zajam samo da bi obezbedila funkcionisanje sistema reparacionih primanja.
ваве
ОБАВЕЈ
NOVČARSTVO
— Прашке штедионице снизиле су каматњак на улоге зе 1 % на Ма |
— Пошто су обвезнице 7 од сто инвестиционог зајма од 1921 г. услед великог промета постале неупотребљиве за даљу циркулацију, то је Министар финансија наредио да се изврши замена ових обвезница на тај начин, што ће се за обвезнице од номиналних динара 100 издавати одговарајући број обвезница од по динара 500 и 1000, које ће бити нумерисане новим серијама и бројевима.
— У Шпенији је објављена уредба, по којој свако, ко купује иностране девизе, мора пружити доказе да су му ове потребне за трговачке операције. Забрањује се продаја пезета и узимање пезетских кредита у иностранству без претходног обавештења девизне централе. Исто тако се забрањује приватним банкама примање пезета на рачун иностранства без нарочитог одобрења. Извозници су обавезани да стране девизе најкасније 8 дана иза њиховог увоза замене за пезете.
— Promet Poštanske štedionice ti decembru 1930. god. U decembru je štednja uspešno napredovala: pristupilo ie 4.224 novih ulagača, tako da sada kod Poštanske štedionice ulaže: 127.196 lica. Suma uloga porasla je za 13 i po miliona dinara, te iznosi krajem decembra Din. 209,612.992.48. U čekovnom prometu otvoreno je 105 novih računa, tako da sada ima kod Poštanske štedionice i njenih filijala ukupno 19.193 čekovna tra-
.
ТАЈНА СЛУЖБА
čuna. Promet po čekovnim računima и mesecu decembru iznosio je Din. 5.854,350.959.70, a stanje uloga krajem meseca bilo je Din. 978,788.062.50. Ukupni ulozi kod Poštanske štedionice iznose 1 mili{ardu i 188 miliona dinara.
— Jedan konsern njujorških banaka pod vođstvom Lee Higginson & Comp. emitovala je 50 miliona dolara 5%nih obligacija Krigerova konserna, koji se mogu pretvoriti u povlašćene akcije. Emisioni kurs je 96 i po, a rok otplate 10 godina.
— Ми смо отнирно писали о пољском Шнајдер-Крезо зајму од 1 милијарде франака, који се ових дана закључује. Француска група ће узети у најам на 55 година железницу, кеја се има изградити. Пољска се обавезује да пе за 150 мил. злоти (940 мил. дин.) купити железничког материјала код Шнајдер-Крезоа.
— У американским емисионим пословима у 1930. год. најживље учешће показале су фирме Хорис, Форбс и Ко, Нешјенел Сити Комп. и Хелзеј Стјуерт и Ко. Прва је пласирала емисије у износу од 1,5 милијарди дол. (84 милијарди дин) друга 1,28, а последња 1,16 милијарди долара. Ако се узму у обзир емисије, у којима су банке суделовале на челу конзорциума, онда на прво место долази фирма И. П. Морган, са 705 мил. долара (39,5 милијарди дин.). Целокупне емисије у 1930. год. износиле су 5045,1 мил. долара према 6262 мил. 1929. године, т. ј. за 20 од сто мање. 12 од сто емисија чине акције, а 88 од сто облигације. На иностране емисије отпада 1058 мил. дол. (59248 мил. ДИН.).