Народно благостање

Страна 52

однос између кретања злата и каматне стопе. Нико не може порећи да међу државама са златним важењем капитал иде увек ка оној, која има вишу каматну стопу. Али има нешто што се такође одавна сазнало на име, да то злато, које је дотло у једну земљу искључиво захваљујући високој каматној стопи, не може да остане тамо, већ понова отиче из разлога из кога је и пре тога отицало: због пасивног биланса, плаћања. Баш, последњу годину дана је са свију страна потврђено то искуство да, злато које оде краткорочно, брао напушта нову отаџбину.

Постоји јеш једна сметња. Краткорочни кредити постају све неупотребљивији, ритам економског живота, је. све спорији: чим прођа робе успори, чим се почне да, ради на лагере — а то је главна карактеристика, целокупне светске производње — од-

мах се успорава и темпо обрта добара и капитала.

Данас свако индустриско подузеће потребује капитал са 2—8 пута дужим роком но што је то било пре појаве опште привредне кризе. Роба лежи на латерима месецима и због тога је потребан дужи кредит но што је онај који се може добити путем есконта, меница, а то је начин на, који се може искористити дисконтна стопа Француске банке.

IJ}. Тешкоће дугорочних кредита.

Остаје други начин извоза злата: давање дуторочних кредита увозом страних акција и облитација, Тај посао такође не иде, као што не успева ни извоз злата помоћу реесконтовања страних меница. Иностранство каже да је Француска за TO крива, јер влада чини сметње. Француска влада пак каже да она томе није ни најмање крива, јер

злато не припада њој већ приватницима, а да су.

приватници, после свега што су доживели за време и после рата, изгубили сваку вољу на пласирање свог новца у стране хартије од вредности.

_ Ко има право Нама се чини да француска влада има мање права. Ако извршимо преглед судбине зајмова, које су Франпузи дали иностранству пре рата, онда можемо доћи до закључка, да су имаоци облигација много боље прошли са страним дужницима него са Французима. Све су те облитације валоризиране између 50% и 100%. Једина која то није урадила је француска држава. На француским облигацијама највише губе француски имаоци. ~

Ако је извесно неповерење овладало међ фране нуским капиталистима према иностраним папи“ рима, криви су сами Французи, јер нису увек водили довољно рачуна о квалитету папира који се уводи у Француску. У Француској се не може ни један папир котирати ако нема, одобрења, министра финансија. Међутим још пре пет година. је француско минстарство финансија чинило тешке грешке, као што то показује случај са Ониа Висковза, на чијим је акцијама капиталист изгубио десетине милиона франака.

Неповерење је ту, али не у толикој мери, колико се службено претставља. Вероватно да би Французи у већој мери уписали стране облигације, кад би влада допустила увоз. Али то још увек не значи да француска влада има ма какве обавезе да отвори врата страним облитацијама. На против француска, влада је дужна да бди над капиталима својих штедиша и да спречава увоз сумњивих

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 4

папира. И кад је она у томе и претерано неповерљива, Нико са стране нема права да јој

чини прекоре. У осталом има врло много капи-

талиста у Европи, који тако исто песимистички ·

гледају на ствари. То је врло лепо окарактерисао последњи број

француског часописа, „Ле журнал де финанс овим

| речима : „Проблем злата и кредит инсолвентним.

Француска би била одушевљена кад би могла да“ отвори упис на енглески државни зајам. Али изгледа да на то нико и не помишља и то из разлота престижа. Међутим с обзиром на стално падање цена у свету сасвим је природно да се порађа неповерење према хартијама и да ника не жели да шпекулира, у овим приликама а ла хоб.. Има држава другога ранга које немају злата, а, које. га потребују. Те су државе пре рата давале разне гаранције, залоте и т. д. Тако је било са турским султанима, са кинеским императорима и т.д. Није било зајма без залоге. Данас се државе устежу да. даду залоге.

Али се сад појављује једна нова доктрина : злато је база кредита, а без кредита нема рада ни производње. Због тога треба ставити злато на расположење међународној привреди да се корисне употреби. Ни једна држава нема право да стерилизује жути метал. Постоји право народа на злато, а питање гаранције споредно је. Француска је 60тата и може да позајми сиротињи. Та организација, кредита инсолвентима брзо би испразнила наше касе. Ми бисмо позајмили злато Енглеској само на њен го потпис, али већини европских и јужно-аме- _ риканских држава не дамо друкчије, него под залогама, које бисмо ми мунициозно изабрали и под. условом да се унесе прецизна златна клаузула.

Ми сматрамо да није тако важно питање, да ли ће државе дужне дати стварне залоге, јер шта би помогло Французима да им се даду у руке железнице и друга разна постројења. која би се подитла, из тога капитала # Питање је да. ли ће дотична“ држава имати довољно прихода и да ли ће имати довољно стране валуте.

Као што из овога видимо краткорочни извог. злата некористан је и не може узети већи обим. Дугорочни облик извоза, злата наилази на сметње у области кредита: на неповерење и недовољну CHтурност дужника. И тако се Француска налази данас пред проблемом; шта да ради са својим златом, као што се налазе, после свију ових конференција државе, које су без злата, пред проблемом шта. да раде да дођу до злата. |

КУ, Опасност слома капитализма, ако се не нађе

излаз.

Овај проблем није постојао пре рата, бар не у. том облику. Било је увек држава које су периодично _ патиле због оскудице злата и због тога имале несигурну и поколебану валуту. Али је светско злато било аутоматски мање више равномерно подељено (а ако не равномерно, а оно бар према, потребама) међ све државе. Тај механизам аутоматске репартиције злата међ поједине државе срушио се после. рата и тако се појавило питање које раније није, постојало, стерилизација злата од стране двеју др“ жава, и оскудица у злату код врло великог броја др“ ава. Једно од средстава, које на први поглед из тледа вештачки, али које је аутоматски дејствовало, ·