Народно благостање

31. Јену 1931.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

Што берлинска, бечка, пештанска и миланска берза _куњају, да се разумети, али да се на француским берзама последњих месеца губе огромни капитали, може се разумети само као психолошки а никако као економски појав. Француска народна привреда је још у полету, а француска кредитна база је скроз здрава. Бесу су изазвали Устрикови маневри, а она је унела неповерење међ Американце и Немце, који су били уложили велике капитале у француске хартије од вредности (отуда и прилив злата у Француску) и ови су почели продавати нервозно своје пакете. На берзи, беса рађа бесу, а хоса хосу. Тако је Устриков пад направио читаву пустош.

Али као да је завршена периода депресије на Париској берзи.

У Француској изненада, као што обично бива на берзама кад се из психолошких разлога догоди промена, појурили су у прошли петак курсеви у висину великом брзином, (због чега ће вероватно бити реакције) и та хоса траја вепрекидно пет дана — (последњи дан кад имамо извештај).

Али је интересантна ствар да има врло озбиљних финансиских стручњака, који сматрају да је хоса у Француској наступила искључиво из разлога што је париска полиција успела да учини крај бесистима на париској берзи, којима ни влада ни управа париске берзе нису могли дохакати. Јавља се да је похватана „црна банда“, која више месеца пустоши на париском тржишту и да је учињен крај њихо"вим маневрима. Полиција је протерала из Париза Виљхелма Фалкенберга, руског и Лео Голдшмита, талијанског поданика. Они су били главни проносиоци узнемиравајућих гласова на париској берзи. Сутра дан по њиховом протеривању застала је реприза на париској берзи.:)

У Њујорку на пример је утврђено да су комунисте врло вешто искористили падове банака ради сејања панике. "Служили су се телефонима: улагаче по њујоршким банкама, чија су имена сазнали од својих париских пријатеља чиновника банака, алармирали су.

Из Италије такође стижу гласови да је влада поч ново одлучила да енергичним мерама стане на крај невидљивој банди која сипа терор по талијанским берзама. Управа берзе одлучила је да берзански сензали свакодневно пријављују све закључене послове, како би се тиме спречило фингирање. Нигде до данас нису сензали били подвргнути тако строгој контроли. У Мађарској је' то исто урађено: сензали морају свака два берзанска дана да пријављују закључке, а свака 4 дана да ликвидирају све каса послове. Сензали су покушали да штрајкују, али је управа остала на свом гледишту. Тиме је онемогућено да се каса-послови претворе у терминске.

Да пређемо на домаће берзе. На њима је у приватним хартијама од вредности и обрт готово безначајан. Главни предмет послова -на ефектној берзи у Југославији су државне хартије од вредности. Њих има две групе: доларских

1) Голдшмит је био директор „Банка Комерчиале Италиана“. Као приватан човек живео је у Паризу, а како су бивши директори банака обично, кад се повуку са посла, највећи шпекуланти, то је и Голдшмит, убијао дуго време на Париској берзи. Он је одмах по изгнанству поднео тужбу против непознатог лица због клевете. Он тврди у тужби, да је његово изкнанство дошло искључиво из жеље, да се спречи његово саслушање пред Анкетном Комисијом по афери Сниа Вискоза, које би имало бити највећа сензација. Он је напустио, вели, „Банка Комерчиале Италиана“ само абог тога, што није хтео да финансира Сниа Вискозу.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Страна 79

и динарских. Први су у последње време „играли најважнију улогу због тога што је Ратна штета била предмет такође једне добро смишљене бесистичке кампање. За доларске maпире може се рећи да се за цело време одлично држе. Интервенција службене руке била је непрекидна и ефикасна: курсеви доларских папира скачу и ове су недеље завршили на једноме од највиших нивоа за последњих неколико месеца.

Код динарских папира долази у комбинацију. само Ратна штета. До пре годину дана курс тога папира сматран је репрезентативан за наш државни кредит и O 0 pyka јој је обраћала највећу пажњу.

Не мислимо да се враћамо на питање, кади у којој мери је курс једног папира репрезентативан за кредит државни. Али свакако се иде на то да се код једних папира. интервенише а код других не. Под притиском беситичке кампање, а занемарена од службене руке рента Ратне штете од септембра месеца спустила се за нешто више од 20 поена. , Може се рећи да је пад курса под таквим околностима био врло мали. То је сасвим природно јер ренту Ратне штете негује цео народ. |

Изгледа да се код нас још никако не разуме значај. ренте Ратне штете. То је једини берзански папир у нашој земљи. Берзијанци никад не купују папире који носе највећу ренту, то раде капиталисте и уопште штедише, који траже ренту. Берзијанац купује онај папир којим се највише тргује. А највећи обрт у земљи је са рентом Ратне штете.

Код берзијанаца има нешто доларских папира што су им први пут отворена врата и што су банке биле посредници у набавци тог папира за рачун штедиша. Рента Ратне штете са огромном количином у оптицају са двама извлачењима је. ван конкуренције као берзански папир, Ма шта се с њим ра: дило, ма како он био занемарен и малтретиран, он остаје водећи берзански папир догод целокупна количина не буде прешла у чврсте руке тако, да се обрт у њој смањи у тој мери да се берзијанци не смеју усудити да се ангажују У већим количинама а ла бес. Јер без могућности ангажмана а ла бес не може бити шпекулације са једним папиром. Није несигурност једног папира, оно што чини, да он буде шпекулативан већ врло велике количине у оптицају и врло велики обрти свакодневно.

На берзи се има утисак да је тог папира врло мало и да је врло велики број берзијанаца остао, штпекулирајући а ла бес, без робе и да ће одмах после исплате купона да се појави већа тражња за њим.

s =

На девизном тржишту је ситуација у току ове недеље била нешто мирнија. Порасле су девизе Лондон, Паpas, Њујорк и Милано, док су остале непромењене девизе Цирих, Праг, Берлин и Пешта. Беч је нешто ослабио. Обрт је износио 27.1 милион динара.

2 и по од сто Рента Ратне штете попустила је од 417 (23. о. м.) на 415 (26. о. м.) али се затим поправила на 415.25. Обрт је достигао 1.32 милиона у промпт_роби и 3.67 милиона у терминима, дакле укупно 5 милиона. динара. 7 од сто Инвестициони зајам попустио је од 87.25 на 86.75; трговано је 280 хиљада динара. 7% Инвестициони зајам попустио је од 87.25 на 86.75; трговано је за 280 хиљада динара. 7% Блер био је чвршћији: курс је порастао од 80:125 на 80:25 код обрта од 600 хиљада динара. 7% обвезнице Државне хипотекарне банке (доларске) трговане су по 80.25, а обрт је износио 227 хиљада динара.

У приватним хартијама од вредности трговано је у Прометној банци, по курсу од 1020.— за 122 хиљаде динара.