Народно благостање

7. фебругр 1931.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 81

Д-р Александар Билимовић, проф. Нац. Економије на Универ., Љубљана.

ПРЕД НОВИМ ЗАКОНОМ О ЗАДРУГАМА

— Критички поглед на нацрт Главног задружног савеза —

Пројект закона о задругама који је израдио Главни задружни савез има једну ману : он је покушао да у правне формуле збије н оне појмове из области задругарства, који су несређени и спорни.

Тако на пример он у параграфу првом даје дефиницију задруге.

Не постоји дефиниција задруге као ни

акционарског друштва и многих других социјалних облика. Мли управо постоји велики број дефиниција,

које се често битно противрече, а то је исто зимовић, усвајајући поменути

умних критичких примедаба које одају велику ерудицију у области ! _ који бе изићи у идућем броју, он је учинио низ примедаба Ha HEKOHHHO O/C-

У другом чланку, а редаба у нацрту, које стоје у вези са појмом ___ред тога у оба чланка професор Билимовић је

1. Важност унификације задружног права.

На територији Краљевине југославије важе сада ови партикуларни задружни закони: 1) закон о земљорадничким и занатским задругама од 3. дец. 1898. г. са законом о ослобођењу земљорад. задруга плаћања поштанских такса од 4. окт. 1899. г. и законом о потпомагању земљор. задруга од 26. јан. 1900. г., 2) одговарајући део хрв. трговачког законика чл. ХХХУП. од год. 1875. са зак. чл. ХХХШ. од год. 1898. о вересијским и обртним задругама, 3) аустријски закон од 9. апр. 1873. год. о привредним и господарским задругама са законом од 1. јула 1889. год. О олакшицама на пристојбине за вересијска и предујмовна друштва и законом од 10. јуна 1903. год. 0 ревизији привредних и господарских задруга и других друштава, 4) одговарајући део трговачког закона за Босну и Херцеговину од 24. јуна 1883. год. За целу државу важе само делимични: закон од 28. дец. 1921. год. о набављачким задругама држ. службеника и о савезу ових задруга (са каснијим изменама и допунама), закон од 20 маја 1922. год. 0 оснивању аграрних заједница као задруга, закон 0 пољопривредном кредиту од 12. јуна 1925. год. и чл. 259. финанс. закона за 1928/29. годину.

Није потребно да истичемо колико је штетан тај плурализам задружног права за нормални развој задругарства. Особито ако узмемо у обзир да су горе наведени задружни закони застарели и не одговарају модерним захтевима развијајућега се задругарског покрета.

Због тога је била од постанка наше државе стална жеља свих задружних радника да што пре добију јединствени модерни закон за целу државу и за врсте задруга.

Тек две последње године, у којима се много учинило за правну унификацију у земљи, помакло се са мртве тачке и питање унификације задружног права. Готов је нацрт „Закона о привредним задругама", израђен од Главног задружног савеза, прихваћен у главним потезима од специјалне комисије Министарства пољопривреде и послан на мишљење разним организацијама. Такав напредак поздравиће сви задругари и сви они који разумеју улогу задругарства у развоју југословенске народне привреде. Желети је да се тај нацрт што пре дефинитивно претресе и постане законом.

Нацрт узима у обзир како привредне, тако и правне особине задруга. Формално-правна страна можда чак преовлађује у последњој редакцији на-

нацрт закона као и дефиницију задруге, чини у

kao да не постоји ни једна. Професор т. д-р Александар Бичи: првом чланку низ врло оштро. теорије задруге,

задруге и условима њезиног правилног функционирања. Поучинио низ врло умесних легислаторно-техничких примелаба.

црта. Тежња за што већом прецизношћу правне стране повећала је доста опсег нацрта (који има 136 параграфа). Можда ће то уплашити по неког задругара, па чак и правно неуког задружног радника. Али сјага расја — бо ата. Детаљирани прописи који прецизирају односе, права и дужности, неће штетити пракси.

У опште је нацрт брижљиво и добро израђен и одговара главним потребама задругарства. На ипак има у њему одредаба делимично редакциско-техничке, а делом супстанцијалне природе, на које желим учинити примедбе.

П. Дефиниција задруге.

У 5 1. утврђује се појам задруге на следећи начин:

»8 1. (1) Задруга у смислу овог закона је удру-= жење, 1. које је организовано као друштво, 2. којему је главна сврха, да по начелу узајамности заједничким пословањем посредно или непосредно уна= пређује или подупире привредне интересе својих чла= нова, 3. чији број чланова није одређен, и 4. које но= словни вишак или га у опште не дели или га дели сразмерно обављеном промету чланова са задругом.

' (2) Укамаћење пословних удела чланова, које не пре-

лази есконтну каматну стопу Народне банке, неће се сматрати дељењем пословног вишка. Међутим ука= маћењу пословних удела може бити места само онда када се дотична пословна година сврши са одговарајућим пословним вишком".

Дефиниција задруге је досада чак и у литератури воло спорна. Тешко је дати дефиницију задруге, која би: 1) обухватила све битне не само формално= правне, но и социјално економске особине задруге и 2) била у исто време толико тачна да би; упркос многобројним прелазним облицима, којих је пуно између чисто капиталистичких и чисто задружних привредних организација, оделила облике на које се морају протезати прописи задружног закона. Тако на пр. једно од битних социјално-економских својстава задруге као некапиталистичке привредне организације лежи у томе, да су њени чланови већином слабијег имовног стања. У томе лежи често главна разлика између капиталистичких картела и задруга. Али ово својство је у толико неодређено и има толико прелазних грација да га није могуће уврстити у законску дефиницију задруге.

Узимајући све то у обзир, опис задруге у 5 1. доста добро је пребродио поменуте тешкоће. Али не потпуно.