Народно благостање

Страна 122

— Silni vetrovi, koji su: vladali u oktobru prošle godine u nekim krajevima Čehoslovačke, oborili i oštetili su oko 6 mil. kubika drveta. Čehoslovačka industrija nije u stanju da preradi ovu ogromnu množinu drveta tokom ove godine. Ono će se tek polovinom 1932. godine pojaviti na tržištu i prodaće se, razume se, pošto-poto samo da se nađe irošak.

— U jednom od prošlih brojeva javili smo o ogromnom porastu ruskog uvoza uglja u Kanadu u 1930. godini. Ovih dana le kanadska vlada zabranila uvoz ruskog uglja. Kanada name= Trava povesti pregovore sa Sjedinjenim Državama radi zajedni.čkog preuzimanja mera protiv ruskog uvoza uopšte.

. — 162.000 novih stanova sagrađeno je u nemačkim gradovima od preko 50.000 stanovnika. U 1930. godini prema 143.000. u 1929. godini i 128.000 1928. god.

— У Загребу je 15..0. M. одржана велика протестна скупштина обућара, „на којој су говорници истакли да инвазија страног капитала прети да потпуно уништи нашу домаћу обућарску индустрију. Констатовано је да је од 1922. год. до данас увезено у нашу земљу преко 5.600 милиона пари обуће из иностранства, што би, да је се та обућа израдила код нас, било одвољно да запосли 15.000 наших обућарских мајстора и 30.000 радника. Обућари су затим противни оснивању Батине фабрике у нашој земљ, која би успела да упосли до 5000 радника, али би зато страдало 200.000 људи. Са скупштине су упућене претставке председништву владе и Министру трговине и индустрије, с молбом да се изађе у сусрет захтевима обућара и да се. заштите њихови интереси.

— U Berlinu je osnovana firma Deutsche Wollvereinigung e. V. kao centralna organizacija nemačke trgovine i industrije vune, čiji će interes da zastupa ı štiti prema inostranstvu a specilalno u Međunarodnom udruženju trgovine i industrije vune. U ovome su dosada zastupane: Francuska, Engleska, Nemačka, Italija, Belgija, Čehoslovačka, Poljska, Madžarska i Španija.

— Javili smo, u kakvoj se krizi nalazi sitna proizvodnja nafte u Americi, oko 40.000 preduzetnika, zbog snažne konkurencije uvezene nafte. Zbog toga se u parlamentu pokazala tendencija za povišenjem carina, protiv čega je oštro ustala velika industrija nafte. Na kraju je između malih i velikih došlo do sporazuma da se uvoz od 4. marta kontingentira za 1931., 1032. i. 1933. godinu maksimalno na 16 mil. barela (2,54 mil. tona). Međutim je to, kao što smo i mi predvideli, naišlo na otpor Venecuele i Meksika, čiji se izvoz u Sjedinjene Države sastoji skoro samo od nafte.

— Talijanska grupa Volpi (Electtobanca Adriatica) podnela je madžarskom Ministarstvu trgovine predlog za elektrifikaciju Madžarske. U Madžarskoi postoji još nekoliko koncesioniranih električnih društava, koja će se teško dati strpati pod jednu kapu. 1 ako Ministarstvo očevidno nije protivno predlogu talijanske grupe, ipak će biti primorano da vodi računa o već dalim koncesijama. Tako bi u najmanju ruku moralo doći do sporazum sa firmama Opšte madžarski rudnici a. d. i Salgotarjanski rudnici a. d. Iza ove poslednje stoji i švajcarska Bank fir elektrische Unternehmungen. Ova smatra da bi mogla sudelovati i u linansiranju plana preko svoga Hungarija Električnog a. društva, koje je pre kratkog osnovano, kako. smo.i mi javili.

— Румунско Министарство саобраћаја поручило је код једне групе немачких бродоградилишта којој на челу стоји

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

Бр. 8

бродоградилиште Нептун, 3 луксузна пароброда од по 6000 тона у вредности од 5 мил. марака (67,5 мил. дин.).

— Бата отвара 1. марта своју филијалу у Инђији у којој ће се поред продаје вршити и оправка обуће.

— M. F. Coty preuzeo ie ponova vođenje firme Coty, koje je napustio svojedobno kad je veći deo njenih akcija bio pao u ruke Amerikancima. U obaveštenim se krugovima tvrdi, da će Coty preuzeti kontrolu i nad Maison Houbigant.

— Београдска Заватска комора у заједници са Занатлиским еснафом града Београда, упутила је Београдској општини следећу претставку по питању пријављивања фирми за разрез такса за 1931. год. : 1) да се рок за пријављивање продужи до 1. марта о. г.; 2) да се за оне занатлије, који се услед природе својих послова не налазе преко зиме у Београду (зидари, грађевинари, тесачи и др.) рок за пријаву фирми рачуна као и за оне који овде обављају своје радње; 3) да се разрез ове таксе према свима врши по истом систему и 4) да се наплата разрезане таксе не врши унапред за целу годину, већ за једно тромесечје или највише за пола године.

— Државно шумско предузеће „Шипнад“ завршило је грађу за 2000 кућа за становање, које ће се поделити насељеницима у северним крајевима. За насељенике у јужним крајевима припрема се грађа јон за 2000 кућа.

— Министарство финансија је одобрило предлог Суботичке општине, да се индустријалци, којима ова општина уступи бесплатно земљиште за подизање фабрика, ослободи за 15 година од плаћања градских приреза.

— Министарство шума и рудника изменило је чл. 9. правилника о заштити домаће шумске индустрије који сада гласи: У смислу чл. 15. Закона о заштити домаће индустрије овај правилник важи 10 година од дана ступања на снагу закона о заштити домаће дрвне индустрије. Грајање резервација из чл. 6. истога закона, не може дуже трајати од 10 година рачунајући од дана потписа уговора о резервацији сд стране Мин. шума и рудника. У случају да нема довољно дрвене масе, може се капацитет и трајање снизити за оно време, за колико траје маса са којом се располаже.

— Градска штедионица у Сарајеву снизила је цене електричној струји, која се употребљава за рекламне сврхе од 450 на 3 динара по киловату.

— Београдска фирма Текса-Техннка затражила је од панчевачке општине пола хектара земљишта, на коме би подигла фабрику сијалица.

— Електрична централа у Инђији снизила је цену електричној струји од 9.50 на 8 динара по киловату.

— Сукоб у енглеској памучној индустрији решен је пре но што се могло очекивати, и то с потпувом победом радника. Послодавци су пристали на захтев радника да се производња врши само машинама са 6 разбоја, а да се, нове од 8 разбоја ставе ван употребе. Послодавци су успели утолико, што се машине стављају привремено ван употребе. Рад је понова започео у понедељак 16. ов. м.

— Крајем овог месеца одржаће се у Београду пленарна конференција претставника свих фабрика шећера у земљи, на којој ће'се решавати о јединственом раду око продукције репе, о контингенту продукције као и пласирању и ценама шећера. | ј

U hotelu „Splendid” sobe su vrlo čiste; 20 svaka soba ima toplu i hladnu tekuću i vodu i centralno grejanje. i U hotelu „Splendid” cene su vrlo ume | rene: soba sa 1 krevetom od din. 40 do 70, soba sa 2 kreveta od d. 60—100.

JPLENDIJ"

Ko samo jedanput odsedne u hotel „Splendid” uvek će posle odsedati u njega, jer se u njemu ima najveća udobnost i nalazi se u centru varoši, sproću Dvora, Brianova (ranije Dvorska) ulica br. 5. —. Telefon: 29-44.