Народно благостање
Бр. 9
ако је rumunski Ministar Tinansija u Рани izjavio da mu ne treba novac, ipak znaju i politička deca da je Rumuhniji hitno potrebna jedna ve-
ća svota novca već·i za pove- |
ćanje deviznog stoka a i za vanredne potrebe državne, pa ipak je nečuveno i ne može se dovoljno osuditi ono što se radi sa · Rumunijom u Parizu za vreme pregovora po novome zajmu. To se naziva ucenjivanjem. Izgleda da pariskim bankarima nije stalo toliko do samoga posla, koliko do poslova, koji sa zajmom nemaju nikakve veze koji se delimično odnose na neke ranije predrat. zajmove države i varoši i t .d. Žele da unovče sa 100% svu sumnjivu i propalu veresiju prema Rumunima i to ne sopstvenu već tuđu. Otkud na primer iznenada vest da holandske banke odjednom prete bojkotom, ako se ne valoriziraju neki stari zajmovi. Zar se to nije ranije znalo? Ružno je šta pariski bankari rade sa državama koje poslednjih dana apeluju na francusko tržište kapitala.
Мк Фадн претседник одбора претставничке куће за валуту и банке, оптужио је Еугена Мајера гувернера Федералне Рез. Дирекције, да је па неисправан начин дошао до тога положаја и да његова прошлост не одговара условима који се траже од човека на том положају. Он је на тај положај дошао, тврдио је сенатор Брукнер искоришћујући личне везе, другим речима, како би се то код нас рекло, протекцијом. Пребацује му се, на пример, да је помоћу свог утицаја довео у ту дирекцију људе, који нису за то способни, изазвао раздор у средини дирекције и тиме отворио пут себи ка положају Гувернера. Мк фФаден је тврдио категорички да Мајер није за тај положај јер је он тип једног обичног берзанског џобера и да је у служби међународних финансија. Чак је тврдио да је он ранијих година као претседник Банке за сељачки кредит шпекулирао државним хартијама од вредности преко леђа народа. Он је крив такође за банкротство великог броја банака.
Саслушавање је трајало неколико седница уз неколико веома пикантних сцена. Тако је он на пример питан: шта је све он радио да би дошао на положај Гувернера и да ли има за то кривице и до Министра финансија Мелона. Један посланик тврди да Мелонове кривице непосредно нема, јер је то частан Септап, који лако подлеже утицајима. Он је пун таштина и човек може да ради од њега шта хоће, кад му каже да од Хамилтона до данас није било бољег министра финансија од њега.
Изгледа да је ласкањем оперисао Еуген Мајер да се подвуче Мелону. Нарочито је оштро нападнут рад Еугена ·_ Мајера као члана Дирекције за пољопривредне кредите. Брукнер пита Мајера зашто није фармер видео никакве вајде од те велике организације за пољопривредни кредит. Мајер му на то одговара да би он могао у место одговора да њему постави питање, производа кад је већ толико година народни посланик. Бру-
Морална цензура јавних радника у Америци
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
зашто он није спречио пад цена пољопр.
клер на то одговара да није имао времена за то пошто је за све време морао да се бори са типовима као што је Мајер. Па га за тим пита што није ништа учинио да се каматна стопа за сељачке кредите спусти. — За то што самосталне банке, а највећи део банака је потпуно самосталан од система банака, које стоје под државном контролом, нису хтеле да чују за његову акцију снижења каматне стопе. Ту Бруклер додаје да ће пре бити узрок чињеница да је банкарство источног дела Америке веома равнодушно према судбини американског фармера. Као доказ за то наводи он изреку брата Министра Финансија Мелона: „Цене пшеници падају, то је добро“.
Пошто је Еуген Мајер прошао кроз оштру шибу парламентараца већина је донела одлуку да се одобрава акт Хуверов којим је именован Мајер за гувернера. Није нико ни намеравао да обара наименовања, али се сачувало право парламента, да се над угледним људима земље врши најстрожија морална цензура.
Хамлетова неизвесност у питању штедње прешла је на сасвим ново поље, на државне финансије. Ових дана пи се води борба између појединих парламентарних група о питању штедети или не штедети у државним финансијама. За штедњу су конзервативци и — невероватно (!)-— сам министар финансија Снауден; за издавање су либерали под вођством Лојда Џорџа и највећи део · леберистичке странке. Министар финансија је указа на то да не може да одржи буџетску равнотежу, ако се не буде вршила радикална штедња. То је добро дошло кобзервативцима да се одмах појаве са захтевом да се редуцира државна субвенција фонду за помагање раденика у незапослености која је последњих година износила преко 30 милијарди динара годишње. С тим се није могао да сложи Министар финансија, стојећи на гледишту, да се субвенција мора одржати у данашњем обиму, али да се имају многобројне злоупотребе да сузбијају. А што се тиче смањивања државних издатака ту Снауден има сасвим друго гледиште; он сматра да се имају редуцирати издаци на војску, марину, и ваздухопловетво. У тај програм улази такозвано: „добровољно“ редуцирање плата министара и дневница парламентараца. На супрот томе Лојд Џорп је израдио програм јавних радова за сузбијање незапослености, по коме има да се потроши ништа мање од 80 милијарди динара. Имају се градити путеви, канали, железнице, имају се порушити лондонске јатаган-мале, имају се подићи пристаништа и извести колонизација. Парламент није могао поћи ни једним ни другим путем, већ је пошао златном средином. Он је формирао засебан. одбор за штедњу који има да испитује могућности штедње у државној администрацији. Он је даље примио програм јав» них радова либералне странке, али под једним битним ограничењем, које даје сасвим други карактер целом том предлогу. Наиме да се имају извести само они радови за које се буде утврдило да су продуктивни.. Изводити продуктивне јавне радове значи повећавати народно благостање.
„ДЕО ЕСС ЛЕНА Жито тевајљиеа ен
Зе Кес нљај кича нашла (окитсе бити лака (шаци ист пише те (ас о ВУ Причу a ВУ
на обвезнаце Ратне штете то 50'— дин, од комада са 79, годишње камате без икаквих других трошкова,
ој Де А Дели Ила а а Ајс а = оси
ЗА ЈУКОВЕ,
·" менице новчаних завода са 5у, жемахке мшето,.
O ср бела ка басисте сеге о бмистотћ шлква ајмара Масаата ад л ја (час 2
KIEJEGCEGORN TI /J
Пелеа 06 (услед КА ЈУ АД ах Ji raspita
= пе И а