Народно благостање

Релативно ниско стање оптицаја објашњава се великим смањењем певизног стока и релативно високим стањем жиро депозита (1.053.5 милиона динара). Треба истаћи да менични и ломбардни портфељ спада непрекидно ел краја прошле године, — Han је износио 1637 милисна. Алпи опадање није тако снашно и пожељно је да се оно продужи и у будућности, јер укупни портфељ износи јеш увек округло 1500 милиона динара; при томе треба имати у виду да ће крајем месеца да се смањи државно потраживање M да би евентуалним смањењем жиро-депозита могао оптицај да се повећа лако за неколико стотина ми лиона динара. Једино сигурно сретство против тога је смањење меничнег и ломбардног портфеља, нарочито последњег који је смироз нездрава спеграџија са гледишта емисионог посла.

ZAGREBAČKA BERZA

Devizni promet. — U najnovije vreme promet deviza ponovo raste. U ponedeonik iznosio je preko 15 miliona a u sredu preko 10 miliona dinara. Kao što je to obično kod jakog proтега, najveći deo potražnje podmiruje Narodna banka. Kursevi deviza još su uvek u porastu i to usled konstantno slabije tendencije za švajcarski Iranak sa kojim smo mi vezani u jednoj stalnoi relaciji.

Promet akcijama. — Promet je nešto popustio. Kursevi pojedinih akcija su još uvek čvrsti dok se kod ostalih opaža tendencija popuštanja. To zavisi o izgledima za dividendu. Prva hrvatska štedionica prva je od većih zavoda objavila svoju bilansu. Dobifak iskazan za 1930. godinu veći je od dobitka za 1929. godinu. Po tome isplatiće se ista dividenda. To deluje i na kurs. Prva hrvatska štedionica u poslednje vreme ima stalno čvrstu tendenciju. Isto je i sa Srpskom bankom.

Kod industriskih papira Trbovlje je ponovno u popuštanju. Konjuktura se prosučuje nepovoljno i očekuje se jače sniženje dividende. Pomorski papiri su i dalje čvrsti i ako je promet minimalan.

Državni papiri. — Promet u dolarskim papirima sveden je na minimum. Poslednjih dana u opšte ne dolazi do zaključaka. Vlada izvesna rezerviranost jer se još ne može predvideti kako će su u buduće razvijati kurs i koji će uticaj na taj razvitak imati kursevi u New-Yorku. Mnogi predviđaju da bi se moglo dogoditi da posao dolarskih papira koji {e do sada bio u rukama naših banaka u buduće bude u rukama stranih banaka ђидиа да ovi zavodi nisu tako vezani propisima deviznog pravilnika.

U Hatnoj šteti promet je nešto intenzivniji. Poslednjih dana bilo je i nekoliko zaključaka koji su išli u milione.

Promet u beglučkim obveznicama biva sve veći. Već sada redovito u ovom papiru promet je veći nego u 7% Investicionom zaimu dotično 4% Agrarnih obveznica. A i kurs ве гпаћло роpravio. БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

Велику муку муче загребачке бесисте! Никако не могу да оборе Ратну штету испод нивоа на коме стоји већ дуго времена (око 4177. Они су врло нервозни, Пут је дугачак и сувише стрм. Они су мислили да ће се обарањем Ратне штете од 417 ићи тако исто лако као што је ишло об 437. Уместо да искористе диференцију, коју су постигли од читавих 20 поена, они су се, изгледа, били одлучили да зараде 40 до 50 поена по комаду. Све је вероватније да бесисте немају шта више да продају, јер су продали и оно што немају. Хосисте су примиле сву робу и чувају је. Сад треба трећи да пресуди. Ако би се случајно појавила тражња са приватне стране, онда би они пропали. А Ратна штета се стално губи са београдске берзе. Трговци који је продају на рате свакодневно шаљу знатне количне у унутрашњост.

Од како је Министарство финансија престало да даје девизе за набавку доларских папира посао у тој роби замрео је на београдској и загребачкој берзи. Сасвим природно. Од тога момента су београдске и загребачке велебанке куповале робу у Њујорку и Лондону, доносиле је у Београд и постепено продавале капиталистима. Тај је посао изненада престао. Међутим у рукама банака, које су куповале овај папир ради препродаје, налази се прилична количина. Она их жуљи. Увезена количина доларских папира још није пласирана, још лута, она тражи свог дефинитивног купца, и доклегод она буде у већој количини у рукама шпекуланата, курсеви ће осећати притисак.

С тим у вези стоји и једна пословна грешка загребачке берзе. По себи се разуме да загребачка берза није одушевљено посматрала појаву да се целокупна трговина Ратном штетом сконцентрисала у Београду. Она је живела

искључиво од трговине девизама, а ефектни посао био је

минималан. Ослобођење увоза доларских папира она је врло добро искористила. Она је у одушевљењу објавила крај трговине Ратном штетом и долазак новог времена у коме ће доларски папири бити доминирајући у ефектној трговини у Југославији. То је била велика погрешка. Доларски папир је тежак и њиме се не може да тргује. Он може проћи свега кроз једне или двоје руку. Он треба да иде из Америке непосредно у руке онога који хоће да га држи ради ренте,

"док је рента Ратне штете један високо шпекулативни папир.

Никад неће доларски папири бити предмет шпекулације. Ако оживи посао са Ратном штетом, онда ће наравно београдска берза од тога највише профитирати.

За сада имамо приличан паритет између курсева београдских и њујоршких. То је добро али ако би случајно њујоршки курсеви пали нешто јаче испод београдских курсева, онда би се кријумчариле девизе ради увоза доларских папира. Чим се појави диспаритет у корист Београда цела ће земља бити сведок увоза доларских папира а то може бити само путем кријумчарења девиза, јер неће нико моћи добити доларске папире у Америци на кредит.

(Седмопроцентни инвестициони зајам и 4% Аграрци су прешли у чврсте руке и са њима се готово ништа и не тргује. Покушава се, да се оживи трговина беглуцима. То бе бити само у толико у колико ће један део беглука прећи из руку првобитних ималаца у руке рентијера. Али ни беглуци немају оно преимућство које има Ратна штета као предмет берзанске трговине.

Због међународног слабљења девизе Цирих — су и код нас у овој недељи све девизе имале чвршћу тенденцију, што је опет имало одјека на обрт девизама, који је био живљији но прошле недеље. Укупан обрт је износио 34 милиона динара, а највише је трговано у девизи Лондон, за 11 милиона динара.

Ефектно тржиште је мирно. Рента Ратне штете је до 24. 0. м. одржавала курс 417.—; тог дана чак је нешто мало поскупела — Ha 417.25; међутим, на следећим двама састанцима била је лабавија, те је попустила до 416.25. Обрт је био средњи: у промпт роби износио је 1.75 милиона а у терминима 3,76, дакле укупно 5.51 милиона динара. 7%-ни Инвестициони зајам је тргован по курсу од 37— за минимални износ од 150 хиљада динара. 6% Беглучке обвезнице имале су кроз целу недељу курс од 68.25, а на последњем састанку порасле су на 68.75. Обрт износи 190 хиљада дунара. 7% Блер тргован је по 81.875 (за 750 хиљада динара) а 7% доларске обвезнице Државне хипотекарне банке ло 8.175 за 235 хиљада динара.

Акције Београдске заложне банке трговане су код курса од 500— за 175 хиљада динара.