Народно благостање

Страна 130

којом се разуме обавеза шегртовања, полагања испита, за, помоћника, и обавезно време проведено у својству помоћника. У многим случајевима се сем тога тражи и мајсторски испит. Организоване занатлије при томе су хтеле да постигну два циља; 1, да ограниче појаву нових занатлиских радњи и тиме умање конкуренцију и 2, да добију бесплатно или јефтино плаћену радну снагу у облику шегрта или помоћника. И потрошач рукодељских ванатских производа био је изложен милости и немило-

сти ограниченога броја, занатлија и често је морао

за маленкост обраћати се великим занатлијама који су били строго подељени по струци. Да, се није појавила индустрија, тај би систем, који отежава, запослење месном становништву у занатима изазвао страшне појаве хиперпопулације и незапослености.

Тај систем није могао да омете појаву фабрике са великим капиталом, машинама и другим техничким усавршицама. Осећајући све тежу конкуренцију фабрике занатлије су тежили да од свасест с3ната, направе један затворен круг. А од тога, је трпео сам занат. Тај повратак ка еснафској искључивости био је нарочито строго спроведен у Аустрији.

У Немачкој се сличан покрет завршио компромисним системом који је у основи задржао начело слободе рада.

Тако постоје у европским државама три типа, законодавства о радњама: систем слободе рада, (Ентлеска, Француска, Швајцарска и друге), компромисни систем, који је делимично ограничење слободе рада (Немачка) и систем строго ограничење слободе рада (Аустрија и државе које су преузеле њезин систем). Да прегледамо кратко та три типа закона, о радњама.

В. Систем слободе рада.

У Енглеској су законом од 1885. године све радње с ретким изузетцима биле проглашене за независне од еснафа. Седамдесетих година прошлог столећа и доцније многи су занати били (на, пример точење алкохолних пића, торбарење) из хигијенских разлога, (на пример апотеке), или из грађевинских или из пожарно-полидиских (На пример димничарство, трговина, петролеумом), било из разлога, јавног поверења, (валожни заводи) подвргнути концесионом систему. Даље, крајем Х1ГХ и почетком ХХ века уведена, је контрола занатлиских и машинских уређаја. Условљавају се нарочите дозволе за подизање подузећа Која производе експлозиве и друге производе од утицаја по здравље. Ако оставимо на страну прописе о заштити радника онда су то сва ограничења. При томе.је давање концесије (шиценце) условљено доказом стручне спреме (дипломе) за апотеке и сличне радње. У Енглеској се могу отворити чак и апотеке без доказа стручне спреме, само што њихови сопственици немају права тужбе за потраживања. |

Исто је тако широка, слобода рада у Француској, која је била прокламована, године 1779. а изведена, 1791. Законом од 1791. године били су забрањени еснафи. Неколико година допније појављују се извесна, ограничења; тако је на пример директоријум метнуо под контролу заложне заводе, под Наполеоном 1 тражиле су се кауције за пекаре и месаре, апотекарски занат, точење алкохолних пића и из политичких разлога, за штампарије и књижаре Под Наполеоном Ш опет су ослобођени пекарски и

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

месарски занати, а у Трећој републици и штампарски. Законом од 1884 године укинута је забрана удружења занатлија, али њихова удружења нису добила никаквих јавно-правних атрибуција. Франуско законодавство о радњама, почива на широким слободама, са малим ограничењима. Постоје извесни прописи о. Торбарењу, траже се извесне легитимације (сагје алдепнте) за, трговачке путнике посебне, пријаве (десјатаноп) за трговине отровима, кафане, пренос путника, приватне школе и неке друге занате; концесија (ашопзаноп) за отварање позори-

та, кафешантана, за трошење алкохолних пића E

оличних заната. Од 1892. године тражи се диплома од видара и другог медецинског персонала. Тражи се посебна дозвола за подизање подузећа, шкодљивих здрављу, који су прописи пооштрени 1917. године. То су сва ограничења слободе рада у Француској — наравно сем оних о заштити радника.

Тако је исто и, у Швајцарској у којој је призната слобода рада 1815. године. Извесна, ограничења, проведена, су 1875, 1897. и 1914. год. Потребне су нарочите концесије за продукцију и продају експлозива, трговину алкохолним пићем, за дихничаре, носаче, вође туриста, и још неке занате. За извесне занате тражи се доказ стручне спреме. Ради заштите радника, потребна. су одобрења машинских

уређаја. Г. Систем делимично ограничене слободе рада.

Други тип законодавства. о радњама налазимо у Немачкој. Револупија начела слободе рада у Немачкој је веома интересантна.

Године 1869 је начело слободе рада признато у северо-немачком паревинском савезу а 1971-3. тодине било је проширено и на друге ложаве и унесено у даревински закон о радњама. (Кесћасеу/егђеотдпшпо) из 1888. и 1900. године.

Тада су под утицајем занатлијског покрета била, уведена знатна. ограничења слободе рала, премда су остала без успеха, настојања занатлија да св уведе ограничење слободе рада као у Аустрији. Из тога се изродио компромисни систем по коме се за рукодељске занате који се лако обављају не тражи доказ стручне спреме, а име мајстора може да употреби само онај који је провео као ученик три до четири године, положио помоћнички испит и имао трогодишњу помоћничку праксу и положио малстор-

ски испит. За извесне занате је обавезно одобрење

(зидарски, апотекарски и сличне.). За неке је по-

"требна, концесија која се дале под условом ла се има

поверење у дотично лице. Доказ стручне спреме је обавеза, код одређеног броја заната на пример потктвачког, маттиновође, команота, грађевинаћа итд. Обављање извесних заната условљено је нарочитим полиписким прописом: такође се тражи одобрење за отварање ралње и машинског уређаја онле где се може појавити школљивост злпављу, узнемипаваље сусела. општтости. Лакле. у Немачкој је обављање простих ручних заната. слободно, а, мајсторска, стрема факултативна.

Ватан је 5 100 немачког закона о ралњама из тодине 18097 који прописује принудна удпужења занатлиска (Zwanpinnuncen) за заштиту заједничких занаттиских унтереса истог или сличног заната ако то захтева већина дотичних занатлија. Та одрелба важи само за оне занатлије који редовно запослују