Народно благостање

Страна 150

liko veliku zaradu da u prkos padajućim cenama sirovina prodaje gotove produkte sve skuplje. Međutim za sve je to kriva zloupotreba statistike. Indeks cena na veliko sastavlja se iz cena 45 artikala, koji stoje pod neposrednim uticajem svetskog #žišta. Zbog toga on veoma osetljivo reagira na pad cena Sirovina. Indeks cena na malo obuhvata samo 15 artikala, većinom životnih namirnica, od kojih se 13 proizvodi isključivo u zemlji i cene im stoje pod uticajem francuske ekonomske politike. Sasvim se druga slika dobija kad se za bazu oba indeksa uzmu mesni artikli. Taj račun je pokazao skok i indeksa cena na veliko i to jače nego onog na malo: od 639 na 651, dok se indeks cena na malo držao na 649.

Drugi primer iz Nemačke.

Nemački indeks cena na malo pokazuje od kraja 1929. godine do sada pad od 6%. To je dalo povoda nemačkoj vladi da smanji plate činovništvu sa sasvim razumljivom argumenta– cijom da fo smanjenje neće smanjiti njegovu kupovnu snagu. Kad su stručnjaci izbliže proučili taj indeks, došlo se do velikih iznenađenja. Nemački indeks cena na malo izrađen je na bazi 1913. godine za potrebe jedne radničke familije od 5 članova. Tada je kvota izdataka na hranu i odelo bila veća nego ona na stan, озуеНепје i ogrev. Posle rata pala je kvota indeksa na hranu i odelo, a ostala nepromenjena ona na stan, osvetlenje i ogrev. Dalje nije ista struktura budžeta izdataka jedne radničke familije od 5 duša i jedne činovničke familije koja obično ima 3 člana. Kako je pad od 6% indeksne cene na malo došao u. glavnom zbog pada cena hrane i odela, a kako je kvota tih izdataka kod činovničkih familija manja, to izlazi da indeks cena na malo za činovničku familiju nije pao za 6%, već manje: za niže činovnike za 3%, a za više 1—2%. Tako je na osnovu zloupotrebe statistike donesen jedan pogrešan zaključak od vrlo velikog socijalnocekonomskog značaja.

Из нашег досадашњег саопштења знају читаоци да се енглеска политика сузбијања незапослености креће у главном у два правца: у продукционо-политичком и тржишно-политичком. Под првим подразумевамо познати програм јавних радова, а под тржишно-политичким живу акцију, коју је Енглеска развила на страним тржиштима за упознавање публике с њеном робом и за васпостављање пословних веза, Међутим има "теоретичара који сматрају да се само монетарно-политичким мерама може да утиче снажно на коњунктуру.

Нова економско-политичка дилема у Енглеској

У том правцу Енглеска није готово ништа урадила. Отуда су последњих дана истовремено два инострана теоретичара у својим студијама упозорили енглеску владу да не заборави на дисконтну политику као моћно оруђе економске политике, Ако би Енглеска показала добру вољу да пође тим путем, испречиле би се оне исте тешкоће на које

је наишла код питања штедње. Два велика светска економи- _

ста Швеђанин Касел и Американац Ендерсн, економски стручњак Нешенел Сити Бенк, истичу се као најактивнији у том правцу, али заступају два сасвим противно положена гледишта. Касел предлаже обарање каматне стопе а Ендерсн подизање. Касел сматра да је пад цена у Енглеској наступио као последица високе каматне стопе. Апсолутно је ка-

НАРОДНО) БЛАГОСТАЊЕ

____

матна стопа ниска, вели он, али недовољно ниска да оживи националну производњу. Потребно је да се каматна стопа дотле спушта док не оживи парализирану приватну иницијативу. Онда ће се појавити већа тражња за платежним сретствима и слетствено скочити цене. Касел при томе заборавља да је дисконтна стопа у земљама златног важења најмоћнији фактор заграничног кретања злата. Даље спуштање каматне стопе у Енглеској само би појачало одлив злата. Пошто Касел не може да порекне тачност овога става, то он пада у противречност пошто по његовом учењу између цена и злата постоји међузависност и пошто би у овом случају одливом злата цене и даље падале.

На супрот томе економист Ендерсн налази да је каматна стопа у Енглеској и сувише ниска, да снижење каматне стопе може оживети економску делатност само тако ако се оборе цене и наднице. Међутим у Енглеској су цене н наднице стабилне. Ендерсн вели да се криза развија по одређеним законима. Дужност економске политике је да се што пре пређе пут депресије. Енглеска треба да гледа да се што пре дође до најниже тачке, депресије. То ће се постићи подизањем каматне стопе. То ће наравно моментано појачати привредну кризу, цене ће и даље да падају и настаће ликвидација нездравог, а то је једини услов за асанацију. После тога по економском закону мора доћи полет.

Не верујемо да би Енглеска могла поћи и овим путем: она не би смела да ризикује да обара стандард живота. свога становништва, које би наступило обарањем надница. А не би то могла да уради ни с обзиром на међународни значај лондонског новчаног тржишта, јер би висока каматна стопа растерала муштерије. у

Mi smo u prošlom broju Каzali naše mišljenje u stvari postignutog sporazuma između pet država u pogledu pomorskog naoružanja. Tada se nije znalo kako će se svršiti pregovorni između Hendersona i Musolinija. Pa ipak smo mi kazali da smatramo da će doći sigurno do sporazuma, jer Italija ne sme da reskira izolaciju ni da primi poglede pine prekora celog civilizovanog sveta. Tako je i bilo. Kolika je moć ideje koju sprovode u delo Huver, Henderson i Brijan, vidi se najbolje po držanju italijanske štampe. Na prvu vest o postignutom sporazumu u Parizu italijanska štampa nije imala dovoljno reči da osudi englesko udvaranje Francuskoj i francusku podmuklu politiku. Izjavljivalo se da Italija traži ili apsolutno razoružanje na moru ili paritet sa Francuskom.

а Rat ratu!

Ni jedno ni drugo nije postignuto sporazumom u Rimu. Pa ipak cela italijanska štampa oduševljeno ga pozdravlja. Musolini nema dovoljno reči za glorifikaciju mira. Mi ne činimo nikakav prekor italijanskoj štampi, na protiv, radujemo se Što je bila tako elastična da je ubrzo izvršila preorijentaciju u interesu čovečanstva i Italije.

Pri svom povratku u Pariz Henderson je oduševljeno pozdravio Brijana. Oni su .zajedno poslali depešu Grandiu, u kojoj se između ostaloga kaže, da će navalni pakt „doprineti opštem napretku i utvrđivanju velikog dela mira”.

Sasvim su sporedni detalji tog sporazuma i mi nećemo

čitaoce time da zamaramo. Sasvim je sporedno i to da pakt

А, Д.

ТЕЛЕФОН 5-78

Љубљана Шеленбургова бр, 7.

Телетрами ШКОДОВКА, Љубљана Телефони: 29-36 и 27-37

ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ

· Застунништво Београд, Кивз Миханшлов Венац 13-14

израђује све нројехте н шаље на захтев своје стручне нижињере

Загреб Рачкога бр. 2

Телеграми: ШКОДА — Загреб. _ Телефон 41-97:

Телеграми; ШКОДА Београд