Народно благостање

Страна 184

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Бр 12

тога је било стварање великих резерва. Креди-Комерсијал де Франс даје понова дивиденду од 12 од сто на 210 мил. фр. (466 мил. дин.) главнице. Чисти добитак је 38,03 мил. (84 мил. дин.) отприлике као и прошле године. Креди Фонсије де Франс даје 36 од сто дивиденде на главницу од 300 мил. (660 мил. дин.у. Чисти добитак износи 180 мил. (390 мил. диН.).

— Код немачких банака очекују се већа снижења дивиденде, чему су узрок велики отписи дубиоза. У обавештеним круговима рачуна се са следећим дивидендама : Дрезденер Банк 6 од сто, Дојче банк-Дисконто гезелшафт 6 од сто, Комерцбанк 7 од сто и Дармштетер унд Националбанк 8 од сто. Значи да ће смањење дивиденде уследити код свих за 4 од сто.

Од чехословачких банака Живностенска банка даје као и прошле године 12 процената. Ческа унион банка смањила је дивиденду од 10 на 8 од сто, а Меска есконтна банка од Ш на 9 од сто. Трговачка индустријска банка дели као и прошле године 10 од сто. | — Пошто право исплате амбртизованих обвезника лутријске 2 и по од сто ренте Ратне Штете застарева за 5 година, то су све обвезнице амортизоване у јануару 1925. и 1926. год, а које нису наплаћене, застареле. То су 06незнице ових серија : 62, 148, 159, 214, 408, 555, 1.240, 1.838, 2.075, 2.567, 2.519, 2.661, 2.696, 2.175, 3.045, 3.315, 3.642, 3.653, 4.066, 3.284, 404, 407, 633, 796, 816, 1.654, 1.753, 1.858, 1.868, 2.295, 2.408, 2.635, 2.676, 2.882, 3.180, 3.215, 3.301, 3.486, 3.538, 3.685, 3.161, 4.143, 4.212 и 4.342. Оделење државних дугова скреће пажњу заинтересованима да не купују и не примају ове обвезнице.

— Државна хипотенарна банка је донела одлуку, да у циљу олакшања положаја својих дужника, снизи камату на све хипотекарне зајмове од 9 на 8 од сто. Овом ће се огакшицом моћи користити како стари, тако и нови дужници, којима се, у исто време, амортизациони рок продужује од 25 на 30 година. Банка је затим одлучила да камату на меничне зајмове снизи од 8 на 7 и по од сто. ·

— Мапарски Министар финансија поднео је mapa менту пројекат закона по коме се инвестмент-трестовима одобравају знатне пореске олакшице.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Буџет града Земуна предвиђа расходе 9.606.561 дин., а приходе од 7,146.587 дин. Мањак од 2.475.000 дин. надокнадиће се општинским прирезом.

____- Железнички зајам Турске. Ових дана стићи ће у Ангору претставници једне немачке банкарске групе која намерава да отвори Турској кредит од 50 милиона турских фунти ради набавке железничког материјала за грађење пруге Сивас—Ерцрум. |

— Буџетски одбор Рајхстага одобрио је. прву рату за градњу крстарице. У исто време је на захтев социјалних де-

мократа решио да се додатак порезу на годишњи приход

изнад 20.000 марака (270.000 динара) повиси од 5 на 10%, чиме ће се покрити издатак на градњу крстарице. Тако терет неће падати на радништво ни ситно грађанство.

— Буџет града Вел. Бечкерека предвиђа за расходе 9,8 мил. а за приходе 4,9 мил. динара. Мањак од 4,9 мил. динара надокнадиће, се градским наметом.

-— Prilikom posete nemačkog Ministra spoljnih poslova Austriji pretstavnici bečke opštine izjavili su se spremni da izađu u susret zahtevima nemačkih portera bečkog investicionog 7ајma. Samo pregovori ne mogu početi pre nego šio DUGU Zavišeni oni sa švajcarskim i francuskim porterima.

-— Finansijska komisija francuskog parlamenta rešila je da se radi pokrića preistojećeg deficita u budžetu zavede ponova porez na berzanski obrt i da se smanje izdatci na ratni materijal za 2%.

— Zavtišeni si pregovori između Poljske i francuske атире Šnajder-MKrezo. Poljska vlada aobiva zajam od 1 milijarde zloti (6,33 milijardi din.), za što je zajmodavac dobio koncesiju za izgradnju pruge Gornja Šleska—3dinje.

— Amerjikanska pretstavnička kuća je u svojoj prošloi sesiji nastojala da velikim javnim radovima suzbije nezaposlenost. Тако je za gradnju cesta votirano 125 mil. dolara (7 milijardi din.), za javne prađevine 61 mil. (3,5 milijarde din.), za gradnju luka i regulisanje rečnih obala 60 mil. (3,3 milijarde din.), za vojne radove 20 mil. (1,1 milijarde din.) i ostale javne radove 116 mil. doi. (6 milijardi din.).

— Буџет града Брода предвиђа за расходе суму од (0,304.928 дин., а за приходе 4,304.943. Мањак од 2,154.985 дин. надокнадиће се разрезом од 125% на ванредни државни порез.

— Општина Стари Врбас. (Дунавска бановина) је решила да закључи зајам од 10 мил. динара за подизање електричне централе и уређење путева. ·

— Раније смо јавили да је прорачун буџета Дринске бановине предвидео суму од 112.7127.592 дин. Сада је међутим у Министарству финансија смањен на 100.727.592 дин. (за 12 мил.). |

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Према последњим добијеним информацијама из Женеве, пропала је конвенција о царинском примирју, како смо ми то већ раније прорекли.

— Мађарска је повисила царину на шећер на 36,8 златних круна (404,8 дин.) на 100 кг.

— Grčka vlada otkazala je Francuskoj trgovački ugovor, koji će prestati da važi kroz mesec dana.

— Совјети су ратифицирали трговински уговор са Турском.

— Комора за трговину, обрт и индустрију у Загребу сазвала је за 30. о. м. конференцију, на којој ће се поред актуелних привредних проблема, израдити дефинитивно ста: новиште комора ло питању организације привредне обавештајне службе и пројекта закона о продаји робе на отплату. —- Југословенски савез млинова је поднео претставку Мин. трговине и индустрије у којој моли да се, с обзиром на трговинске преговоре између наше државе и Чехословачке, и претстојеће трговинске уговоре са Аустријом, осигура могућност извоза нашег брашна у те државе, било у оквиру контингента, било да се наше брашно третира, исто Tako као и мађарско, које у Чехословачкој и Аустрији ужива извесне повластице.

— Nemačka, Holandija i Španija su pre početka treće carinske konferencije rafificirale Ženevski sporazum o carinskom primirju od 24. marta 1930. god.

U hotelu „Splendid” sobe su vrlo čiste; svaka soba ima toplu i hladnu tekuću vodu i centralno grejanje.

U hotelu „Splendid” cene su vrlo ume · | rene: soba sa 1 krevetom od din. 40 do 70, soba sa 2 kreveta od d. 60—100.

Ko samo jedanput odsedne u hotel „Splendid” uvek će posle odsedati u njega, jer se u njemu ima najveća udobnost i nalazi se u centru varoši, spreću Dvora, Brianova (ranije Dvorska) ulica br. 5. -— Telefon: 29-44.