Народно благостање

Страна 186

НАВОДНО. БЛАГОСТАЊЕ:

ИНДУСТРИЈА

— један од главних разлога, што се пекари противе спуштању цене хлебу је, да ако је брашно јевтино да су високи трошкови квасца, соли, дрвета, плате особља и т. Д. Интересантан је меморандум, који су упутиле надлежнима задруге пекара из Љубљане, Птуја, Цеља и Марибора, а који се односи само на питање квасца, који се код нас плаћа [11 дин. по килограму више но што би то требало. Како се код нас тражи 320 вагона квасца годишње, то значи да годишње тај вишак плаћања достиже до 35.000.000 дин. До 1921. г. производња квасца је била слободна и килограм је коштао од 12—14 дин. Међутим од 1921. год. потребна је нарочита концесија, а од 1929. г. забрањено је до 1935. Г. отварање нових фабрика квасца. Тако су постојеће фабрике монополисале производњу и створиле картел, са ценама од 26 до 28 дин. по килограму. Ова се по увођењу тромарине од 4 дин. по кг. попела на 31 дин. Међутим по тро"шковима производње требала би цена да буде највише дин. 20 по кг. Значи од 1923. r. na до данас плаћено је за утрошен квасац више 280 мил, дин., а до 1935, г. та ће се сума попети до пола милијарде динара. Зато словеначке пекарске задруге предлажу да се поведе истрага о раду овог картела и да се уједно дозволи хлебарским задругама оснивање фабрика квасца за своје чланове.

— Министарство трговине и индустрије је обавестило индустријске организације о намери измене тачке 5. општих напомена уз 15-ти део предлога зак. о цар. тарифи, која предвиђа (у садашњем тексту) слободан бесцарински увоз комплетних фабричких инсталација, без обзира да ли се поједини делови таквих инсталација израђују у земљи или не, Како ово тангира нашу металургијску индустрију, индустријска комора ће по саслушању заинтересованих грана те индустрије донети своје дефинитивно мишљење и изложити га надлежнима.

— Румунска фабрика вагона „Астра“ која има са државном железницом уговор о вишегодишњем лиферовању вагона, уступила је ових дана један део лиферација фабрици локомотива „Решица“, која ће уместо вагона лиферовати локомотиве. — Совјети су са Савезом енглеских произвођача машина склопили уговор о куповини разних машина у вредкости од ! мил. фунти ст. (270 мил. дин.) разуме се на кредит.

— Извоз нашег цемента у Сирију је у сталном порасту. Тако 1929. год. је износио 16.841 тону у вредности од 5,989.231 дин., а у 1930. г. је износио 45.780 тона у вредности од 15.590.678 динара.

— У нашој држави има 750 млинова са капацитетом од 650 вагона дневно. Моторне снаге ових износе укупно 22.000 коњ. снага, а у овој индустрији је запослено 10.000 радника.

— У Студенинма близу Марибора је подигнута нова текстилна фабрика, која ће производити зефирне тканине,

— Nemačka privreda drveta namerava smanjiti seču šume za 30%, da bi tako umanjila ponudu i održala cene.

— Sovjeti su uspeli da fabrikuju prvi traktor u svojoj Tabrici u Čeljabinsku od domaćeg materijala. j

— Фебрина локомотива и вагона у Крушевцу је отло- |

_Бр. 12

чела 16. о. м. поново са радом. Сада је у истој запослено 609 радника. |

— Tri najveće talijanske predione pamuka: Kontifičio Benino Krespi, Kontifičio Veneciano i Manifature Toskane fuzionišu se ovih dana. Novo preduzeće će kontrolisati 21 fabriku sa 330.000 vretena, 6000 Tazboja i 3 fabrike za bojenje, Fuziju provodi Banca comerciale Italiana, koja je zainteresovana u sva tri preduzeća.

— U rumtnskoj industriji nafte vode se pregovori za ponovno zaključenje konvencije. U slučaju da se to uskoro ne dogodi Ministar trgovine namerava da zakonskim putem stvori prisilni sindikat. Tri najveća interesenta: Astra Котапа (Које! Doč), Romano-Amerikana (Standard Oil) i Steana Romana, koji pripadaju grupi Distribucia, izradili su predlog nove konvencije. Po njemu bi se celokupna industrija podelila u dve kategorije: I. i II. U prvu spadaju sva preduzeća, koja su u stanju da izvoze svoje proizvode, a u drugu sva ostala. Kategorija II. bi bila obavezna da svoju proizvodnju prodaje kategoriji |.

Типе bi se velikim društvima omogućila konirola sitne proiz-

vodnje, koja je dosada bila nemoguća. Kategorija 1. deli se na a) i b) grupu; u prvu spadaju 7 velikih društava, čija proizvodnja prelazi 3% celokupne domaće. Grupi b) pripada 12 rafinerija, koje nisu obavezne да од preduzeća II. kategorije preuzimaju naftu.

— U Luksemburgu je osnovano holding-društvo Socićtć diintčeret Miničre en Europe Centrale (Intermin) sa glavnicom od 15 mil. fr. (32 mil. din.) uz učešće nemačkog, francuskog i českog kapitala. Zadaća mu je da skoncentriše u svom portfelju vrednote srednje-evropskih rudnika. 90%. akcija nalazi se u rukama jednog Saksonsko-českog društva.

— Posle dugih pregovora složili su se glavni producenti kalaja: Britanska Malaja, Holandska Indija, Nigerija i Bolivija, da po određenom ključu smanje proizvodnju na 126 hiljada tona prema 158.000 tona godine 19209. Na ostalu svetsku proizvodnju otpada 20.000 tona, tako da će celokupna proizvodnja biti 146 hiljada tona. Sumnja se da će smanjenje proizvodnje olakšati stanje na svetskom tržištu, jer će proizvodnja i posle provedenog ograničenja biti kvantitativno daleko iznad potrebe. Pored toga danas rezerve iznose 48.000 tona prema 28.000 1929. god., što čini pritisak na cenu.

— Приликом оснивања Општег савеза млинара у Новом Саду, у поднесеном реферату истакнуто је шта треба учинити да се побољшају бар донекле прилике у овој индустрији. Траже се подвозне повластице за млинске пошиљке у наше пасивне крајеве; затим би требало радити па снажењу нашег унутрашњег тржишта, да би се оно оспособило за већу потрошњу белог брашна и најзад требало би забранити за период од неколико година подизање пових млинова. |

— Машећа фабрика ципела у држави „Пеко“ из Тржића у Словеначкој, отвара своје филијале у Осијеку, Мур. ској Соботи, Сплиту u Шибенику.

— У Загребу је основана фабрика карбон-индиго плпира, чији ће капацитет задовољити домаће потребе.

= Савез индустријалаца у Љубљани поднео је прегставку Министарству финансија, у којој моли да се експропријација и сервитути за постављање и одржавање електричних водова регулишу законом.

TL II O 0 0 0 на ве виининиавиианава ни „ране на nas as GL DBA OR OE OP а а о а ара EA PO

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

Доларске 79, Облигације Лржавне Хипотекарне Банке 1927. год. Доларске 75/; п 87, Облигације Државног Спољнег Зајма од 1922, 2'љ 9, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ

S а па вивнинаватики ние нанио мм канинписнинн ивица вина Оља DD MM

| УЈЕ НАЈПОВОЉНИЈИМ УСЛОВИМА ССелитман 79)

године (Брлејровњ» КРАЉ, ЈУГОСЛАВИЈЕ)

хижинниавиквицџиннанницимниннипнананнинаић