Народно благостање

Страна 192

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

На београдској берзи дошло је у овој недељи до снажног преокрета; све девизе, сем Милана и Пеште су у опадењу, а једино девиза Берлин је остала непромењена. Цирих, који је Народна банка држала већ скоро три године пепромењено на висини од 10.9590 снижен је ове недеље, 18. марта на 10.9560 што је свакако била сензација дана. Обрти у девизама једнаки су оним из прошле недеље а износе 29.5 милиона динара. Највише је трговано у девизи Лондон (за 6.6 милиона динара), затим у девизи Цирих (за 6 милиона), Њујорк (5.8 милиона), Праг (3 милиона) итд.

Ефектна берза је оживела, а нарочито у ренти Ратне штете. Од 423.— (13. о. м.) курс је порастао за више поена, ишао је чак и преко 426.— Средњи берзански курс, којим се завршава недеља износи 425 за промпт робу. И обрт је нешто оживео: у промпт роби трговано је 2.65 милиона, у терминима 3.06 милиона, дакле укупно за 5.72 милиона динара. 6 од сто Беглучке обвезнице трговане су по 70.25 код обрта од 500 хиљада динара. 7 од сто Инвестициони зајам пробудио се из летаргије. Обрт износи преко 100 хиљада динара, што већ неколико месеци нисмо забележили. Хоса је била и сувише велика; због чега је морало доћи до мале природне реакције. Од 89.50 курс је попустио на 88.50 до 17. о. м. И 7% Блер је попустио: од 83.37 (16. о. м.) на 82.875 (18. о. м) а трговано је свега за 330 хиљада динара. У доларским обвезницама Државне хипотекарне банке није било посла. 8 од сто Блер тргован је по 93.50 за 426 хиљада динара, на дан 13. 0. М.

Акције Народне банке су веома чврсте. Од 7750(13. 0. м.) екс купон, курс се на следећем састанку попео на 7850— Обрт је износио 200 хиљада динара. ı

РОБНО ТРЖИШТЕ

Светско тржиште пшенице“ је у току недеље било мирније но у последње време — што се тумачи осуством извештаја о атмосферским приликама у најважнијим произвођачким земљама. Нарочито у погледу ча стање зимски: усева. У колико је до сада познато временске прилике у Америци веома су повољне. Кише и снег имале су одлично дејство. Упркос томе се у информираним круговима истиче, да ће принос зимске пшенице бити мањи од просека прошлих десет година и да је посејано једва 11% од укупнф пшеницом засејане површиве. О аргентинској жетви долазе сада детаљнији извештаји. Показало се, да се принос много прецењивао, и да су штете од киша биле мање.

Аргентинска влада, која је у својим службеним проценама за 1931. годину објавила цифру од 293 млиона бушела пшенице, објавила је сада другу процену жетве, која износи још само 250 милиона; пошто се сопствена потрошња калкулира на 90 милиона бушела, то ће за извоз остати ско 160 милиона бушела. То је много, али прилично мање од количина, о којима се је раније говорило.

Интензитет понуда није још велики, Код првих транспорта, који су до сада стигли у Ливерпул, прођа је глатко обављена и констатовано је, да је роба — росафе пшеница — квалитативно добра и да од кише није поштеђена. Што се тиче продаја американског Фармборда, оне до сада нису нарочито велике — чак су се пронели гласови, да постоје могућности, да их се за блиску будућност уопште обустави, У погледу на огромне залихе, којима Фарм борд располаже то објављујемо ове вести са великом резервом. Канадски пул, који је: своје понуде знатно редуцирао, чим су се појавиле оне фФарм борда, је у току прошле недеље поново отпочео са продајом. Због слабих понуда других држава успело му је, да је у извесним моментима постигао чак и нешто боље цене. Али ће пул свакако морати настојати, да до

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бе. 12.

будуће жетве прода што више могућно своје робе. Дискусија. по принципијелном питању пула као слободне задружне организације канадских фармера односно "стварање принудног пула под државном управом живо се наставља.

Ван сваке је сумње, већ ради датих владиних гаранција да :

би један принудан пул — као државни продајни монопол нудио веће гаранције кредиторима, него пул у данашњој конструкцији, већ и због претрпелих губитака последњих месеца. j

Аустралијска влада је ради тешких прилика својих фармера а и незапослености дошла у тешке прилике, којима има намеру да отпомогне инфлацијом. Томе питању ми смо у овом броју а у рубрици „Догађаји и проблеми“ посветилт нарочиту пажњу — на шта упозоравамо наше читаоце.

Русија је у току последње недеље повећала своје извозе на 124 хиљада квартера. Изгледа да зима спречава већа довозе из унутрашњости, али да Не се они у пролеће још повећати, пошто је Русија за то време резервисала већу тонажу.

На европском тржишту ражи је дошло у последњој“

кедељи до веће сензације — коју су проузроковали Совјети, Познато је било, да су Руси у току времена у Холандији нагомилали веће лагере ражи, због којих је Немачка већ 5. 0. м. повисила царину на раж од 150 на 200 марака за тону (тиме је раж у Немачкој за 300 од сто скупља но на светском тржишту). Сада се јавља из Ротердама, да је продала Русија једном холандско-немачком конзорцијуму 14.000“ ва-

гона ражи по цени од 59 марака за тону (док је слободна

вотица око 72 марке). Истовремено су се Руси обавезали, да у доба од шест месеци неће продавати раж. Према добивеним извештајима, ова ће се раж употребити у Холандији за исхрану стоке — а неће се увозити. у- Немачку.

На тржишту метала је бакар опет. једанпут средиште тешких бојева. Већ неко време се очеквало, да ће картел цене спустити. До тога је љошло 13. 0. м. и картелна цена је снижена од 10.80 на 10.30 центи за илбру пиф пристаниште Северног мора. Конкуренција је са своје стране цене одмах спустила на 10 центи. Упркос томе, картел је истога дана, после подне, потпуно неочекивано цене поновно. повисио, сада за 0.25 центи на 10.55 за либру. По сниженој цени је картел дао на расположење 500 тона, и како је ова количина брзо била продата, он је цену повисио, што је куповину одмах укочило. Од ових анархистичких прилика имају корист аутсајдери — али и они праве слабе обрте. У круговима потрошачке индустрије бакра појављују се огорчени

протести противу овакве политике картела, која између осталога даје наслућивати, да у самој управи картела. не

постоји сагласност. Са великим интересовањем очекивале су се американске статистике о производњи бакра, које су ових дана објављене. Оне показују, да су залихе и производња

према јануару остале скоро потпуно непромењене и износе

363.9 хиљада тона рафинираног бакра према 364. хиљада

тона у јануару. Лондонска а и _ Geprancka берза показују бе-

систичку тенденцију.

Тржиште угља даје песимистичку слику. Угаљ за кућну потрошњу отпочео је да стагнира а у свим државама је и потрошња индустрије у знатном опадању. Нарочито сужавање посла примећује се на француским и белгијским тржиштима. Код немачких угљенокопа су у првој недељи резерве угља прешле већ преко 14 милиона тона, због чега се свуда знатно укочава производња. »

Европска тржишта гвожђа остала су непромењена, а

американска показују у последње време извесно оживљење. -

Памук је у последње време мало чвршћи, тако исто и гума, јута, свила и вуна: Лабави су шећер, чај, кафа и остали метали, - | i