Народно благостање

Страна 206

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Ивана Зелине. — „Предови“ д. д., Загреб, новоизабрани члан управе Предовић Рудолф из Љубљане. — „Свила“, текстилна индустрија Јановски и Порецки к. д., Загреб, брисање прокуре Штерну Александру. — Синови Јакова Брунера, Загреб, брисање прокуриста Брајновића Ермана и Шиавона Јосипа. — „Ферус“ д. д., за индустријске производе, Загреб, брисање члана управе Вернића Јанка. „Уљаник“ петролеумско д. д., Загреб, новоизабрани чланови управе: д-р Бранко Пливерић, Фрањо Сабо. — Српска сријемска банка д. д., Рума, укидање филијале у Глини и брисање чланова управе: Ерцеговца Николе, Матаковића Матије, Ђорковића Петра, д-ра Бранковипа Стевана, Јакшића Милана, Стојановић-Пелеш Славка и Станка Ребраче. Пожаревачка задруга а. д., Пожаревац, позив на замену старих акција од 1. ТУ. до 31. јула.

Липатаније.

Команда Осјечке дивизијске области, Осијек, 2. априла, за набавку 32.000 кгр. петролеума. — Генерална дирекција држ. железница, Београд, 21. априла, за набавку сивог и белог ливеног гвожђа. — Технички одељак, Цетиње, 31. марта, за наставак градње пута Цетиње—Обровица. Команда моравске дивизијске области, Ниш, 15. априла, за набавку 12.000 куб. метара дрва. — Министарство војске и морнарице, 1. априла, за набавку олова, калаја и антимона. — Команда ваздухопловства, Нови Сад, 23. априла, за подизање више зграда на аеродрому „Мостар“. — Команда поморског арсенала, Тиват, 4. маја, за набавку железног материјала. Државна штампарија, Београд, 31. марта, за набавку 10 вагона фине штампарске хартије. — Државна штампарија, Београд, 23. априла, за набавку 55 вагона разне штампарске хартије. — Артиљериско-технички завод, Крагујевац, 23. априла, за набавку 12.000 кг. извлаченог месинга. — Управа завода за израду војне обуће, Београд, (Доњи град), 25. априла, за набавку 180.000 кгр. нафталина. Дирекција држ. рудника, Љубија, 20. априла, за набавку веће количине разног грађевинског материјала. Артиљеријско-технички завод, Крагујевац, 4. априла, за набавку 15.000 ком. орахових кундака и 1,350 куб. метара орахових трупаца. — Управа електричних предузећа, Ниш, 15. априла, за набавку материјала и монтирање линије високог вапона у Нишкој бањи. — Управа завода за израду војне обуће, Београд (Доњи град) 24. априла, за набавку 60.000 пари ципела. — Артиљериско-технички завод, Крагујевац, 14. априла, за набавку 1.188.440 кгр.. месинга разне димензије. — а 17. априла за набавку 188.000 кгр. картона разних димензија.

Bibliogralija Pregled, Sarajevo, 16. mart. — Zemljoradnička Zadruga, Beograd, 22. mart. — Beogradske opštinske novine, za 15. mart.

— Jugoslovenski preduzimač, 22. mart. — Gajret ,16. mart. Univerz. docent d-r Matija Krajčinović: Soja, ljudska hrana, Хаgreb. — Savremena opština, Beograd, januar-februar. — Hote-

lijer, Split, 15. mart. — Privredna revija, za april. — D. J. B.: Govori starešine Lože pobratim.

Закони и уредбе.

Закон о земљишно-књижним деобама, отписима и приписима. — Закон о продаји непотребних војних непокретности и фонду за подизање и оправку војних зграда и куповину потребних земљишта. — Закон о изменама и допунама 55 12. и 30. Закона о уређењу Мин. иностраних послова и дипломатских и консуларних заступништава Краљ. Југославије у иностранству од 25. марта 1930. год. — Закон о уређењу службе контролисања мерила и дргоцених метала при општим управним властима. — Уредба о уређењу м делокругу стручних референата (одељака) контролне

_Бр. 13

мере. — Уредба о мурасели за шеријатске судије. — Уредба о отпочињању рада нових среских и окружних судова ио. преносу послова од досадашњих првостеп. судова на ове. Уредба о сталној држ. помоћи исламској верској заједници · Краљ. Југославије. — Закон о допуни Закона о одлагању. избора трговачких, индустријских и занатских (обртничких) комора од 30. априла 1929. год.

РАЗНО

— Буџет града Вуковара предвиђа приходе у суми од 1.7717.317 дин., а расходе дин. 3.775.132 дин. Мањак од 1.997.815 дин. надокнадиће се градским наметом од 80 од сто. |

— Друштво за ваздушни саобраћај „Аеропут“, у Београду, примило је из Енглеске први такси авион.

—- Завод за унапређење спољне трговине организује. једну већу екскурзију наших привредника у Пољску, која ће се извести крајем априла о. г. |

— У Колашину је подигнута прва фабрика трикотаже.

— Министарство пољопривреде је доделило помоћ од 412.500 дин. задругама и задружним савезима у Савској баHOBHHH. — Број становника Британске Индије порастао је последњих 10 година од 319 на 351 милион или за 7 од сто.

— Према досадашњим проценама, штета од потреса у Вардарској бановини износи 120.000.000 динара.

— Русија намерава овог пролећа купити 10.000 комада говеда и коња за приплод. Ових дана преговара са Аустријом о куповини првих 2.000 тешких коња расе Пинцгау.

— Немачка државна железница снизила је наднице својих радника за 6%. »

— Претставници предузећа за израду пољопривредних машина и земаљ. савеза југосл. индустрије за прераду гвожђа и метала су решили да умоле Минист. трг. и индустрије да се не укида садашња царина на пољопр. машине и алате.

—- Савез пивара у Аустрији затражио је од владе да свизи порез на производњу пива, јер се индустрија због 20%ног смањења потрошње налази у опасности.

— Румунија је приступила средњеевропском картелу гвожђа. Као услов ставила је заштиту од пољске конкуренције. — Енглеска је понова затражила од Француске да снизи за 25 од сто царине на увоз енглеских машина и текстилних производа.

— Мрежа аустриских путева износи 4130 километара. За одржање њено и грађење нових путева и мостова вотирано је ове године 42,7 мил. шил. (341,6 мил ДИН.).

— У Београду је за последње три године потрошено укупно 37.373.242 литара млека (у 1928. г. 16,783.763, у 1929. год. 16.194,959 и у 1930. год. 14.384.520 лит. млека). Само у 1930. год. дато је за млеко у Београду 55 милиона динара.

—_ Атински пекари су ступили у штрајк због неких

одредаба општинске здравствене комисије. Влада је преузела =

у своје руке снабдевање грађанства лебом.

— Совјети преговарају са немачком државном железницом о куповини 500 локомотива и 10.000 вагона.

— Персија је изгледа под утицајем Совјета, завела монепол спољне трговине, услед чега су све велике иностране трговачке фирме у земљи приморане да ликвидирају.

—__ Бечка општина намерава закључити код домаћих банака зајам од 250 мил. шил. (2 милијарде дин.) уз 7 од сто, који ће послужити за градњу мањих станова.

— Последњи члан комисије за контролу бугарских финансија Талијан конте Фалети напустио је Бугарску, јер је ова услед новог репарационог плана постала сувишна и постепено ликвидирала. Фалети је пре одласка одликован од бугарског краља због свог рада,