Народно благостање

Страва 216 НАРОДНО следње време направио велики прогрес. Чак је и Француска била склона да га призна у корист југоисточних европских држава. У случају да се закључи један реципрочнопреференцијални уговор између Немачке и Аустрије, то би било исто што је и царински савез, али не би могла више да му се ампутира политичка тенденција. Француска. би могла истина и у том случају да откаже своје трговинске уговоре са Немачком и Аустријом, пошто до данас није признала преференцијал. Али других сретстава нема на расположењу да обара тај уговор.

Наше је дубоко уверење да је Мађарска такође готова да приђе аустро-немачком царинском савезу. 10 би био сјајан посао за Мађарску. Ако би Аустрија и Немачка пошле путем преференцијала, онда би им се Мађарска сигурно придружила. г:5 мола се сигурно рећи да би томе приступила и Италија, али ни то није искључено. Онда би се цело ово питање, које је дигло толико прашине, свело на један вишестрани преференцијалан уговор између Немачке, Италије, Мађарске и Аустрије, а то би економски ипак био царински савез. Међутим није искључена могућност да Италија уђе у преференцијални однос само са Мађарском.

На кратко Немци су били веома рђави психолози овога пута. Они су комплицирали себи посао који се могао извести без свију тих компликација. Којегод европске државе имају вољу да закључе међусобно регионално-тргоБинске уговоре, оне то могу урадити, јер не само да се правно нико не може да противи, већ ће велики део цивилизованог света да одобрава тај поступак. Наш економски интерес упућује нас на Италију, Аустрију, Немачку, Мађарску и Чехословачку. Наш је положај врло тежак. Аустрија нам је отказала уговор, Немачка је добила овлашћење од Рајхстага да откаже уговор, италијанска јавност тражи да се уговор откаже за крај године. У том случају вероватно да би и Мађарска отказала уговор. Не мислимо да бисмо тиме дошли у неуговорно стање према тим државама, али ће се услови нашег извоза, ако се остане при систему трговинских уговора као данас, недогледно погоршати. Ми немамо рачуна да остане стање које је данас. Ми имамо интереса да се смање царински ставови у Средњој Европи ма у којој форми то било. И ту је тачка на којој се разилази наш економски интерес од онога наших савезника. Ту почиње бескрајно тежак проблем који смо истакли већ у прошлом броју, а који треба да се реши у сваком случају пре него што истекну уговори који су отказани. Не користи нама ништа преференцијал за житарице који захтева југоисточни аграрни блок. Није више питање жита и кукуруза већ и јаја, живине, живе и клане стоке и осталих артикала. И ти артикли долазе после најновијих повишења царина у Средњој Европи у исти положај у коме су житарице. Данас треба преференцијал за много артикала. Француска пам ту не може помоћи, а Чехословачка неће.

инат иста 14 иретлсанеој

Од како је успорено формирање новог капитала у Немачкој, пооштрила се конкуренција између разних установа, које њима управљају. Пре рата је мали штедиша носио своје уштеђевине у нарочите заводе, којима је то био једини извор капитала. Али кад је после рата у великој индустрији формирање капитала сведено на најмању меру, велике пемачке банке, које се никад нису бавиле сакупљањем ситних уложака, организовале су пропаганду код малих улагача. Има три године како се између организација великих трговачких банака с једне стране и специфично депозитних завода с друге воде преговори за ублажење те конкуренције али без успеха. Код 2600 штедионица у Не-

Нови облик осигурања

динара.

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 14 мачкој налазе се улошци на штедњу (све од малог штедише) у износу од 140 милијарди динара.

У најновије време дошла су осигуравајућа друштва па једну оригиналну идеју да споје штедњу у виду формирања новог капитала са осигурањем.

ES ROI

IIpBa Stuttgarter Allianz V. (О. почела је да приводи ту мисао у дело. Она издаје штедна писма на износ од 100 марака, а по истом исплаћује после 10 година 160 марака. Укамаћење износи дакле 4—5%. То не би било много с обзиром на висину каматне стопе у Немачкој. Али осигураник добије у исто време и полицу на осигурање, клаузулом у штедном писму, по којој му се исплаћује цео износ од 160 марака у случају смрти почев са другом годивом. У првој години исплаћује се само улог. Отпада целокупна процедура уобичајена при осигурању као лекарски преглед и т. д.

Саопштавајући ову новину сматрамо за дужност да сетимо читаоце на нашу вест о принудној штедњи с осигуњем, коју је увела осигуравајућа задруга „Кроација“ у вези са Првом хрватском штедионицом пре неколико месеца. Осигураник се обавезује да уплаћује одређену своту сваке, недеље за одређено време, рецимо десет година. То је принудна штедња, која се обезбеђује евентуално и јемством или каквим другим сретством обезбеђења. У случају да умре пре истека уговоренога рока, добија износ, који би добио да је уплаћивао до краја.

Немачки облик претпоставља постојање уштеде, па се само жели да приведе осигурању ; код нашег се везује осигурању с принудном штедњом.

Нека је том приликом констатовано, да се нов облик осигурања „Кроације“ развија врло повољно.

Шестоцифарске бројке незапослености у Енглеској и Немачкој бациле су у засенак проблем незапослености у Аустрији, који је исто тако стар као и у Енглеској и који показује исто тако несаБладљиву отпорну снагу према свима досадањим покушајима за ублажење. Аустрија има и сувише индустриских радника. Од свршетка рата је емигрирало 60.000 а прошле године 40900 људи, уз пркос свима отежавајућим мерама у усељеничким државама. Како Аустрија нема финансиских сретстава да издржава своје незапослене, како то раде велике државе, то је њихов положај врло тежак. Због тога је ва пута долазило до очајних покушаја од стране погођених.

Нов оригиналан покушај смиграције у Аустрији

Читаоци дневних листова ће се сећати покушаја незапосленог радника Петера Валера да са 200 колега оде пешке у Абисинију, пошто му је абисински цар обећао бесплатно земљиште. Без икаквих сретстава пошли су ош преко Италије, али су враћени са границе и ако се не варамо један део је преко Југославије ипак отишао обетованој земљи,

Много је озбиљнији покушај на коме ради ових дана Апдре Талер, који је пре неколико дана поднео оставку ка положај аустриског Министра пољопривреде, да би могао да се посвети томе задатку. Он жели да са 200 тиролских сељака оде у Парагвај и тамо заснује аустриску колонију, која би се постепено повећала на 10.000 душа. Он тражи од владе да помогне сваког исељеника са 80.000

Веома су подељена мишљења у Аустрији о изводљивости ове идеје, али Талер ради неуморио па њој.