Народно благостање

а ЛЕ

Страна 210 НАРОДНО

mraz u росе ки 1929. godine. Na dan stupanja tog budžeta na snagu preživljavao je ministar finansija najteže dane državne blagajne od postanka lugoslavije. Možda je to uzrok što |oš i danas ima ljudi koji s nepoverenjem čitaju u „Narodnom Blagostanju” već godinu dana, da je 1929. godina bila jedna od пајзјајтjih u istoriji Jugoslavije. Na celoj liniji se maniiestovao ogroman porast narodnog blagostanja pa i na državnoj blagajni. Ogroman je bio porast državnih prihoda u

1929. godini. Taj polet narodnog blagostanja je !гајао sve do pred kraj 1930. godine. Kod nas je bilo jako rasprostranjeno uverenje da je 1930. godina bila očajno rđava. lo je impresionistički zaključak pod utiskom pada cene žitarica. Na suprot tome mi smo u „Narodnom. Blagostanju” pre mnogo meseca tvrdili, da je i 1930. godina bila dosta dobra. Milo nam je konstatovati da je i Ministar finansija u svom ekspozeu dao istu ocenu obeju prethodnih godina u ekonomskom i linansiskom smislu.

Daleko od toga da postavliamo prognozu Za 1930. i 31. godinu smatramo za dužnost da prilikom pojave novog budžeta ukažemo na nekoliko indicija na početku same godine, kojima se ne može poreći karakter presudnijih faktora ekonomskog života uopšte.

· Pred nama se nalazi tablica kretanja naše spoljne trgovine u januaru i februaru za poslednjih šest godina (od 1926. do 10931. godine). Veoma žalimo što ovu tablicu ne možemo da objavimo (i ako nas je njena iztada koštala mnogo truda), jer bi ona zauzela i suviše prostora. Mi ćemo iz nje citirati najvažnije podatke.

Kretanje našeg izvoza u januaru i februaru 1931. godine neobično je mepovolmo: on je орао u ianuarı prema 1930. godine za 39,66% po količini i za

37,66% po vrednosti. U februaru manjak iznosi 32,32% |

po količini i 30,73% po vrednosti. Ukupna izvezena količina u januaru 1931. godine manja je čak i od one u januaru 1929. godine, a to je bio mesec apsolutne stagnacije saobraćaja, koje usled mrazeva, a koje usled rđave 1928. godine. Količina izvezene robe u februaru 1931. godine isto je tako manja i od one u februaru 1929. godine, i ako je to bio potpuno zamrznut mesec. Obično se govori i piše kod nas da |e opadanje našeg izvoza posledića opadanja vrednosti agrarnih Dproizvoda. Međutim ove nam cifre pokazuju silno opadanje količine izvezene robe.

Radi boljeg razumevanja te neutešne pojave bacićemo jedan pogled na kretanje naših najvažnijih izvoznih artikala. Izvoz pšenice u januaru i februaru 1931. godine beznačajan je, dok je na primer u januaru

i februaru prošle godine bio 96 i po miliona dinara.|

Izvoz kukuruza po količini iznosi za oba meseca u 1931. godini 76 i po hiljada, a u 1931. godini 58 i po hiliada tona. Mnogo je neutešnija pojava da je izvoz goveda pao od 19.000 komada u 1930. godini na 15.500 kom. u 1931. godini. Kaže se da je naš seljak utrošio žita za ishranu svinja, međutim u 1930. godini za prva dva meseca izvezeno je okruglo 38.500 komada, a u 1931. godini 37.800 komada. Neznatan višak imamo kod per-

БЛАГОСТАЊЕ Бр.14 | паге živine, a nešto jači porast kod jaja. Ogroman je pad kod drveta za gorivo i za građu, dok je neznatan višak kod železničkih pragova. Cement opada od 84.000 na 57.000 tona; rude od 151.000 na 100.000 tona, a sirov bakar od 4300 na 1820 tona, odnosno po vrednosti od 92 miliona na 25,3 miliona dinara. Sasvim je paralelno kretanje uvoza za prva dva meseca 1931. godine. On je opao u januaru 1931. godine prema januaru 1930. сод. ха 25,25% po količini, a za 26,085% po vrednosti. U februaru |e pad po količini 25,03%, a po vrednosti 25,47%. Samo je u januari 1927. godine bio uvoz manji no u januaru ove godine, a u februaru je najmanji za poslednjih šest godina. Ovo važi kako za količinu tako i za vrednost. Istu nam sliku daje kretanje uvoza najvažnijih artikala. Tako je pamučno predivo palo od 2482 u januaru i februaru 1930. godine na 2340 tona u istom razdoblju 1931. godine. Još je veći pad kod pamučnih tkanina. Uvoz raznih predmeta od gvožđa Dao je u istom razdoblju od 4147 na 3423 tone, odnosno od 57 i po na 39 miliona dinara. Kod vunenih tkanina pad iznosi od 59 miliona dinara na 42 i po miliona dinara. Kod petroleuma je pad od 10 i po: miliona dinara na okrugslo 4 miliona i t. d.

„Uostalom kod nas se već godinu dana pa i više piše i govori o svetskoj privrednoj depresiji i o neizbežnosti njene pojave na tlu naše narodne privrede. Та empirički konstatovana pojava morala je naći izraza i u Statistici. | Nas ništa ne iznenađuju ovi statistički podatci; oni su logičko produženje skadencije, koju smo konstatovali za poslednja tri meseca u godini 1930. Gornje cifre su samo dokaz solidarnosti i ekonomske međuza– visnosti država.

Pre saznanja konjukture bio je običaj, da se za sve ' nepovoljne obrte u ekonomskom životu jednog naroda čini vlada odgovornom. To je imalo za neobičnu, ali · sasvim pojamnu posledicu, da odgovorni faktori nisu nikad priznavali postojanje nepovolinog stanja u privredi. Može se reći, da je tek posle rata definitivno poБед о gledište, da je konjukturalno razviće privrede „prirodni zakon”, i da se vrhovni zadatak vlade sastoji ne u tome da drži većiti prosperitet, već da, po mogučstvu, ublaži vrhove depresije. Još i danas se vodi diskusija u teoriji, kako bi se to moglo najbolje da postigne. loš uvek se teorija nalazi na početku toga pitanja. Prirodno da ni, praksa nije otišla dalje. A Као posledicu toga imamo, da se ni u oblasti državnih finansija nema sredstava protiv iluktuacije budžetskili prihoda. Sve što je ostalo, to je suzbijanje štenih роsledica. Mnopgpobrojni su načini metode za suzbijanje štetnog dejstva rđave konjunkture. Ali jedno od najobičajnijih i najstarijih je štednja javnog gazdinstva. Naiveći deo budžeta za 1930/31. godinu nosi znake ozbiljne štednje. Ako njegovo izvršenje bude bilo u istom znaku i ako se drugi ekonomsko-politički problemi reše brzo i kako treba, onda ćemo 1931. codinu preživeti kao i mnoge druge napasti.

Јеубољена Шеленбургова бр. 7.

| Телетрамн ШКОДОВКА, Љубљана Телефонт: 29-36 л 2137

POBSonizi eca Hot

ТЕЛЕФОВ 5-78

А. Д. ПРЕЂЕ ПКОДИНА ФАЂРИКА У ПИЛЗЕНУ

Заступништво Београд, Кнез Михатлов Вемам 13-14

шзарађује све мројакхе и хлаље па зожхен споје стручне монитора

Загреб Рачкота бр. 2. ||

"Tenernamn: ПИСОДА — Загћеб

Телефол 41:97

Телеграми: КОДА Београд