Народно благостање

Страна 214

Бр. 14.

skog ugovora. Kr. dekret određuje nadalje u čl. 3. koji je forum kompetentan za pobijanje sekvestracije, te je to jedini način, na koji se može uzeti iz sekvestracije bivša neprijateljska imovina. Društvo Južne Željeznice kao vjerovnica nije se nikada obratilo tomu forumu, pa prema tomu sekvesiracija, kao što se već iz teksta verbalne note vidi, imade definitivan karakter.

Padaju dakle svi zaključci, koje bečki odvjetnik osniva па пејзргаупој tvrdnji, da Kraljevina Italija .nije sekvestirala anuitete.

Ispravno je, da Austrija nikada nije kreditovala na repaтасјопот računu za sekvestrirane svote. No to kreditovanje na reparacionom računu nije uslov za važnost sekvestracije. Ono ie samo kao posledica sekvestracije mirovnim ugovorom sekvestrirajućoj državi nametnuta obaveza, koje se Italija na štetu saveznika jednostavno oslobodila. Možemo još biti zahvalni, da informator bečkog odvjetnika ne tvrdi, da se Jugoslavija u čl. 27. & 1. sporazuma o južnoj Željeznici odrekla svoje kvote iz plaćanja, koja Italija treba da vrši u reparacionu 'kasu zbog sekvestracije anuiteta. |

8. Bečki odvjetnik upućuje na to, da je spotazumom o Južnoj Željeznici predložen reparacionoj komisiji i da reparaciona komisija nikakva prigovora nije učinila. Premda on to izrično ne kaže, čini se ipak, da tim hoće da prikaže, da bi talijanska vlada u odbranu svoga stanovišta mogla utvrditi, da je tobožnje odreknuće Južne Željeznice od potraživanja od Italije time dobilo privolu reparacione komisije i tim priznanje stanovišta Italije sa strane svih država, ovlašćenih na reparaciju. U tom pogledu treba uputiti na čl. 180 senžermenskog ugovora, koji kaže „....bez posebnog ovlašćena pojedinih u njoj zastupanih vlada ne može reparaciona komisija otpustiti nikakvih plaćanja”. Pri koncu svojih izvoda govori bečki advokat o jednom momentu, koji nije ni u kavom savezu s pitanjem. Pozivom na član VII. 15. Haškog Sporazuma tvrdi, da je usled toga sporazuma „Svaki zahtev glede potraživanja među državama konačno ugasio, u kolizo su takva potraživanja doista postojala”. Da ispitamo osnovanost ove tvrdnje, koja može da ima samo jedan smisao, na im», da je Italija — ako je do toga časa bila obavezna izručivati vrednost italijanskih anuiteta — Нт (зрогаzumom )konačno riješena te dužnosti.

Haški sporazum je utanačenje sklopljeno između savezničkih i udruženih država glede razdiobe nemačkih reparacija. Član VII. koji citira bečki advokat glasi: „Gornji sporazum uređuje među potpisanim vladama konačno sve međusobne zahteve koji se odnose... na sve liferacije i plaćanja, izvršena prema pomenutim vladama na osnovu Senžermenskog, Trianonskog : Мејзкосо ugovora te utanačenja, koja te ugovore dopunjuju”.

Već sam tekst ovoga propisa pokazuje, da je tumačenje bečkog advokata nedopusiivo. 15. Haški sporazum istina osniva konačno uređenje razdiobe svota, koje su ušle u reparacionu kasu i tamo još leže; ali se to konačno uređenje po Jasnom tekstu sporazuma odnosi samo na utplate koje su ptema saveznim i udruženim vladama doista izvršene. Ni sam bečki advokat neće moći. utvrditi, da je plaćanie vrednosti talijanskih anuiteta obaveze Južne Željeznice prema saveznim i udruženim vladama efektivno izvršemo. Da isključimo svaku mogućnost diskusije o značenju izraza „izvršena plaćanja” u članu VII. napominjemo,

da ie po čl. 190. dodatak & 12. senžermenskog ugovora potpuno |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

jasno, da se samo ona plaćanja mogu smatrati da su izvršena prema vlastima ovlašćenim na reparacije, da su sile potpisnice 15. Haškog sporazuma mislile da u nenemačkoj masi reparacija nema drugih aktiva van onih, kojima je u samom sporazumu izrtično raspoloženo. One (osim — razume se — italile) pošto nisu mogle znati, da Italija protivno propisima mirovnih ugOVOra nije privela nenemačkoj reparacionoj kasi svotu od najmanie jedne miljarde zlatnih franaka.

Usled jasnog teksta člana VII. otpada opširno razlaganje, kakvo bi bilo pravno stanje kad bi član VII. bio manje točno redigovan, pa bi po svom tekstu dopuštao druge mogućnosti iumačenja. Zato samo kratko napominjemo, da se pravno stanje ne bi ni onda bilo onako promenilo, kako to tvrdi bečki advokat, kad n. pr. tekst ovoga člana:ne bi govorio o plaćanjima izvršenim (paiements effectues) prema silama potpisnicama, Već rečeno o plaćanjima koja se imaju izvršiti (payments a effeciuer) ili o plaćanjima predviđenim mirovnim ugovorima (paiements prevus). Italija stoji na ime u ovoj stvari prema ostalim pobednicima u odnošaju pouzdanika (Treuhšnder). Član MIT 15. Haškog Sporazuma ne može da se primeni na tiražbine Које nisu privedene reparacionoj kasi, jer je to sprečeno ha način koji je u mirovnom ugovoru izrično zabranjen.

No sigurno je, da se spomenuti čl. VII. Haškog Sporazuma nikako ne može odnositi na potraživanja, koja nisu privedena reparacijskoj kasi jedino zato, jer je to osujećeno načinom direktno zabranjenim u mirovnom UZOVOTU. –

Halija je upitne anuitete sekvestrirala sa izričnim pozivom na član 249. senžermenskog ugovora, što dalje znači, da treba da ih podeli prema odredbama čl. 183 među savezničke i udružene vlasti. Mesto toga je Italija sklopila sporazum s Južnom Željeznicom, na osnovu koga je ona, kako senator Mayer kaže „uslijed spontanog odricanja društva i obligatera svota od cca četiri milijarde lira išla u korist Italiji”.

Takav je sporazum i takvo je odricanje po S 3. ı & 5. alinea IL. aneksa k članku 248. 2. mirovnog ugovora senžermenskoga, zabranjen; te gdjekada kažnjiv && 3. i 5. al. II. aneksa čl. 248. što ovde ne dolazi u obzir i prema opštim pravim principima svakako mištavan. Za ovakav posao član VII. Haškoga Sporazuma ne može vredeti, niti mu davati pravne zaštite niti sankcije. Ne može se sada tvrditi: sve je uređeno, nema više nikakvih potraživanja niti dugovanja. Istina je na protiv, da nema više potraživanja niti dugova, za koje su interesenti znali ili mozgli znati, te su ih se mogli i hteli odreći, a još uvek postoje potraživanja, koja nisu došla do izražaja, jer ih se tobože verovnik odrekao, koji na to. nije imao prava, te se to navodno događalo sporazumom između dužnika i verovnika, što mirovni ugovor izrično ı najstrožije zabranjuje.

Konstatovao bih, ga izvodi u mom prvom članku ni u kom pogledu nisu opovrgnuti. Troje je dokazano:

1. Da se Južne Železnice nikad nisu odrekle anuitetskih potraživanja od Italije.

2. Da takovo odreknuaće, sve i kad bi se i htelo uzeti da је učinjeno, ne bi moglo imati nikakvo dejstvo, jer bi se radilo o sporazumu, кор је ро čl. 248. Senžermenskog ugovora izrično zabranjen.

3. Da talijanska vlada nije imala nikakve pravne podloge da zadrži antitete, od čega našoi državi pripada 10%, što i prema proceni izveštaja u falijanskom senatu za nas iznosi preko jedne milijarde dinara.

U hotelu „Splendid” sobe su vrlo čiste; svaka soba ima toplu i hladnu tekuću vodu i centralno grejanje.

U hofelu „Splendid” cene su vrlo ume– rene: soba sa 1 krevetom od din. 40 do 70, soba sa 2 kreveta od d. 60—100.

Ko samo jedanput odsedne и Ноте „Splendid” uvek će posle odsedati u njega, jer se u njemu ima najveća udobnost i nalazi se u centru varoši, sproću Dvora, Brianova (ranije Dvorska) ulica br. 5. — Telefon: 29-44..

ве O GR A D