Народно благостање

Страна 226 НАРОДНО

Финансиским и валутним сапирањем _Ayстрије није уништена њена конституциална, болест. недовољност привредног простора. То је нарочито дошло до изражаја после стабилизације валуте. После структурелне криве дошла, је коњунктурелна, која је 1926. године достигла, врхунад.

На, место Сајпела дошао је Рамек, у чијој је влади др. Матаја, Сајпелов човек, имао Министарство. спољних послова. Економска беда тражила, је понова, акцију. Опет је узео иницијативу Сајпел. Др. Матаја је 1927. године путовао у Рим

и понова понудио Италији унију, у коју би овога.

пута требала, да уђе и Чехословачка. Рим је пристао али је одбила Чехословачка.

Затим се Италија, вевала, са Маџарском што је добило свечан израз у уговору о пријатељству од 1929. године. Тим актом, а исто тако услед закључења мира између Италије и Ватикана, Сајпел добија нову снагу. У извесним круговима Аустрије појављује се нов политички и економско-политички план нлерикално-фашистичког блока, План се у унутрашњости Аустрије одржавао вештачким одржавањем полуфашистичког Хајмвера, уставвим реформама и т. д. СОпољна политика д-ра Сајпела, је завереничка. Велика већина аустриског народа, отсудно је противна, Сајпеловим плановима. Због тога су они и пропали. Њихову судбину су одлучили избори за Народно Веће од 9. новембра пр. г. Последња прилика за Сајпела пропала је падом лолуфеашистичког хајмверског кабинета, Вотовн—Штаренберг, у коме је он био министар спољних послова. Сасвим би лругојаче изгледао уговор о пријатељству између Мапарске и Аустрије, да у Бечу није био тала на влади демократски кабинет Ендера, са д-ром Шобером, као министром спољних послова.

Поред тих политичких планова мале али утипајне клике постојале су и озбиљне политичке комбинапије за решење аустриског питања. Ту треба ва првом месту споменути план д-ра Рихарла Рилла о мултилатералним трговинским уговорима. По њему је требала. ла отпадне неограничена клаузула ајвећег повлашћења, која је често била сметња тртовинском уговору. По Ридловом плану две лржаве моту закључити трговински утовор са сниженим паринским ставовима, на које остале др-

БЛАГОСТАЊЕ __Бр. 15

ro ние

жаве немају право — осим ако се прикључе том споразуму.

Ридл се годинама борио за, тај план на конференцијама, међународне трговачке коморе и Друштва народа. Он је због тога осумњичен као пријатељ аншлуса, и ако је он само хтео нов ред ствари у Европи. На том плану је заснован најновији уговор између Аустрије и Немачке. Немачка је дакле једина држава, која се показала готовом да Аустрију прими у царински савез и да јој тиме смогући живот,

До пре годину дана, била је Аустрија једина држава у Европи, чија је беда била тако велика да су само радикалне мере могле да је спасу. Данас је Аустрија добила друштво у беди. У истом се положају налазе подунавске аграрне државе. И код њих је проблем, као раније код Аустрије, тргоРИНСКО-ПОЛИТИЧКИ. Прво cv Југославија и Румунија, а затим и Мађарска, и Пољска у Букурешту и Варшави отвориле рат против клаузуле највећег повлашћења, а за преференцијални и континтентни систем, као једини излаз из њихових економских тешкоћа. Цела. Евптопа је аплаудирала на вест да су Југославија и Румунија закљутиле царински савез. Међутим ни једна држава у Европи није имала, толико разумевања, за то као Аустрија. То је било сасвим природно. Др. Шобер је био тај који је у септембру 1930. године у Женеви Бријанову европску унију окренуо из политичке у економску и добио сагласност за изгралњу европске уније путем регионалних уговора. Идеја није добила свестрани пристанак, али су зато ипак отпочели и воде се претовори између појединих држава на бази преференцијалног система.

Због велике спозипије према, преференцијалном систему Шоберов план се показује као најбољи. На томе путу Аустрија је нашла једног 1единог партнера, а то је Немачка. Француска и ЧеХословачка виде у томе један политички акт, ми пак сматрамо да је то искључено клаузулом по којој свака, друга лржава може приступити томе споразуму. а на првом месту Француска,

Пут којим су потле Немачка и Аустрија јелини је реалан и сигуран за излаз из европске екопомске кризе.

В. Бајкић

ТРГОВИНСКО-ПОЛИТИЧКИ ФИЛМ

— Џерипетије аустро-немачког царинског савеза —

1 Злоупотреба царинског савеза у прсшлссти,

Сваких тридесет година Европа је поприште прво новинарских затим научних дискусија 0 царинском савезу. Повод је увек био намера или покушај остварења царинског савеза у једном куту Европе. Та, је новинарско-литерарна репатица опет стигла у атмосферу наше земље, Сад имамо поред светске привредне депресије и руског дампинга једну нову тему за разговор. Али ми најозбиљније саветујемо читаоцима да не узимају у руке ранију литературу ло том питању, јер је сна Дедалова зграда; у њој се налазе аргументи за свако гле-

диште и за све модалитете царинског савеза. Изузев неколико полета, од стране економиста цела литература носи обележје интереса, који је у конкретном случају требало бранити или нападати. Jer царински савез није творевина, идеологије, већ птаксе. Он је извођен и покушаван редовно као оруђе мећунаподне политике. А ова је пре рата имала један једини мотив: освајање и хегемонију или одбрану и ослсбођење. .

Патински савез никад до данас није извођен ни предлатан из чисто економских разлога = и ако

је он економски по који пут био животна, потреба.