Народно благостање

Страна 250

svoje velike privrženosti ovoj sjajnoj instituciji i njezinim Oorga-

nizacijama osnovanim 04 g. Amedea Đaninija. G. L. Đanini je izjavio da je to njegova želja već više meseca, ali je u interesu samog poduzeća ostao duže kao preisednik — za vreme teške

privredne depresije iz koje se, po njegovom dubokom uverehju,.

Već izašlo. On će zadržati funkciju direktora Bank of Amerika u Kaliforniji.

Novi član 5. Žuase je Francuz, generalni difekior veli-

kog Irancuskogs holdinga, Union des Mines, koji ima pod kontrolom veliki broj francuskih i stranih raznovtsnih poduzeća i čiji je pretsednik najugledniji francuski metalurgijski indusfrijalac g. Perenož. Mi smo pre nekoliko meseci zabeležili već da je između Transamerika. Korporejšn i Union des Mines vaspostavljena intimnija veza i da se namerava, da se na idućim godišnjim skupštinama izvrši recipročna izmena nekoliko članova upravnog odbora i direkcije. To se sad ovim potvrdilo.

Uzgred budi rečeno g. Žuase je dolazio u Beograd pre

tri godine, kad je Beogradska opština pozvala reflektante ха роdizanje nove električne centrale; ali je naišao, iz već poznatih razloga, na situaciju u Beogr. opštini, koja je isključivala svaki TaZgOVOI.

6. Žuase je danas jedan od najuglednijih finansijskih ličnosti u Parizu. Na ovogodišnjoji skupštini Union des Mines nije prisustvovao Zbog slabosti. On je stari poznanik našegz urednika. | = — Sa Nekoliki francuski listovi допоse sa uzbuđenjem vest da je Pariska opština platila jedan teren za proširenje ulice Denkerk 32 miliona franaka za površinu od 546 metara — odnosno 58.540. N fr. kv. metar (preko 121.000 dinara). To je u foliko čudnovatije što je u isto vreme platila jedan teren, koji je bio potreban da se otvori put između Pale Којаја : На! Запа! зато 4800 fr. i 11.2309.— Hr. kv. metar sa građevinama. Jedan list veli da tu nema ničeg neobičnog jer je posao vršen privatnim pregovofima sa g. Gastonom Leviem, upravnikom društva, čije je to imanje, a u čijem se upuavnom odboru naoazi bivši pretsednik с. Gogžia, koji je bio nekada šef kabineta g. Kajoa, i bivši prefekt Otrane, koji je nekad bio pretsednik varoši Pariz. |

Vredno da se zabeleži

Данас, кад су сви облици националних организација добили своју међународну кровну организацију, није никакво чудо што су и трговачке коморе (које су у великом делу држава чисто приватне установе, које немају никакве везе са државом, нити уживају ма какве концесије од државе) извеле међународну организацију у облику међународне трговачке коморе. Та се организација разликује од многобројних других по томе што у њезином Управном одбору седе многоструки милионари из разних држава и што су њезини годишњи банкети најсјајнији. Како је једини циљ тих међународних организација да националним бироима пруже могућност бесплатног туризма, то је природно да и међународна трговачка комора приређује сваке године један конгрес.

Мераклије — батлије

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 16

Овогодишњи конгрес међународне трговачке коморе заказан је за почетак маја и то у Вашингтону. Он ће трајати пет дана, читаће се реферати о питањима, о којима су. писане дебеле књиге и о којима се ништа ново не може да каже; биће мало дискусије а затим један велики банкет. Али ће гро посетилаца провести цело време у шетњи по Вашингтону и Америци, (јер коначно не може се тражити од једнога европскога функционера трговачке коморе да. слуша предавања у Америци), до које се једанпут у животу може докотурати. |

Ha наше бескрајно изненађење читамо да ће и југо-_ словенске трговачке и индустријске коморе бити заступљене тројицом делегата. Ми смо с обзиром на тешке економске прилике у земљи очекивали, да ће овога пута наше трговачко-индустриске коморе паузирати, јер апсолутно никакве користи не могу имати од тог конгреса, нити ма какве штете од тога што се овог пута неће тамо појавити. Чак би то учинило врло леп утисак на управу конгреса, пошто данас цео свет зна, да ми припадамо групи аграрних земаља, које тешко пате под притиском пољопривредне де- · пресије.

У колико је нама познато наше индустриске и трговачке коморе једва састављају крај с крајем, јер се под неповољним економским приликама тешко убира и комор-. ски прирез. Данас кад се на све стране прави штедња и кад функционери трговачких комора препоручују држави штедњу, природно би било да почну од себе. Није право да се трговачко-индустриском свету натовари трошак, који ће изнети најмање 100.000 динара!

Срећа је велика што наша држава нема никакве везе. са међународном трговачком комором, те неће морати ништа да допринесе овој шетњи коморске бирократије.

Шећер је један од оних артикала очија је произ- · водња могла међународно да се регулише. На конференцији одржаној у Берлину у почетку ове године утврђене су извесне квоте за поједине земље. За владе односних држава није био лак задатак извршити ту конвенцију; у многим се земљама морало приступити насилној редукцији производње. На скоро одржаној париској конференцији регулисана су извесна детаљна питања. Јава је од почетка наваљивала да се утврди непроменљива цена за извесне количине и то на два цента (1,12 динара) и ако је у то доба цена била 1,20 до 1,30 цента. Досадање искуство је показало (код разноврсних међународних споразума о ценама) да се не може трајно да одржи виша цена но што би то одговарало трошковима производње. Висока цена омета смањење производње и чини споразум илузорним. Најбољи примери су за то споразуми о гуми и угљу.

Конвенција ће бити од користи јер ће имати за последицу ограничење производње тако да ће и у оним земљама које имају сада врло велике лагере, за најдаље пет година производња доћи у обим предвиђен извозним квотама. Међународно уређење производње шећера

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

по НАЈПОВОЉНИЈИМ УСЛОВИМА

Доларске 79, Облигације Државне Хипотекарне Банке 1027 год. (Селшиштмаи '/0)

Доларске 7; м

8%, Облигапије Државног Спољног Зајма од 1922. године (елероњу

2! 9; Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ, ЈУГОСЛАВИЈЕ)

апвавинанннниш ши иивиноционннинџинишаљипвнсцишинининашвинсшмниваииашпошишнаниник

MuHWHHHHHHHMHHHHHManHHHHHHHHHHHHHHR