Народно благостање
18. април 1931.
поверилаца, учини правно неважним и отуђена добра врати у пређашње стање, да би их повериоцима ставио на расположење за наплату њихових тражбина. То су репарациона сретства. Законодавац је једно такво сретство нашао у. установи, која се, креација преторског права, назвала асно Рашћапа по претору Паулусу, који је увео, и ако се знатно разликује од његовог првашњег карактера. Асћо Рашћапа је тужба, којом повериоци могу добити ревокацију свих правних радња, које је дужник починио преварно у циљу да их оштети. Изванредно је интересантно, да се овај институт кроз столећа правног живота највише очувао. Њу је француски грађ. законик унео у чл. 1167 у коме је поставио само принцип: да повериоци могу, лично у своје име, тражити поништај правних послова свога
дужника, које је предузео у намери да оштети њихова,
права. И ако закон није ништа прецизирао, овај принцип је био довољан француском судији, да овоме законскоме наређењу, најважнијем и највише примењеном, да тако разумно и правично, суптилно и опрезно, тумачење, да је учинио излишним доношење специалног закона, који би овај принцип разрадио и детаљисао. Немачка и Аустрија пошле су другим путем. Оне су од овог принципа начиниле закон.
У нашој земљи, ова је институција била различно регулисана. бо
У областима важења аустријског права (Словенија и Далмација) био је у важењу а. закон о побијању правних послова. У Хрватској је по грађ. закону (5953) могућно опозивање даровања, ако су повериоци њиме оштећени. У пређашњој. Србији прилично детаљно ова је установа регулисана 5 ЗОЗа гр. закона. Од ње није било велике вајде, јер су кратком застарелошћу права на ову тужбу, (у случају објаве трансакције преко Службених новина) несавесни дужници лако. изигравали своје повериоце. Сада је, међутим, и у овој области извршено унифицирање: донесен је 22. јануара ове године јединствени Закон о побијању правних послова изван стечаја (јер је побијање правних послова, извршених преварно на штету поверилаца, у случају отварања стечаја над имовином дужника, регулисана 85272 Стечајног закона). Г. Политео у наведеној књизи
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
дао је један изврстан коментар. У њему су изражене све
врсне особине пишчеве: просто, ведро, јасно излагање, ар-, гументација непретенциозна а снажна која убеђује и при-
добија, чист и лак језик. С тога је књига приступачна
сваком писменом човеку. И пословни људи треба да је.
прочитају и упознаду своја права и дужности.
Г. Политео даје врло добру карактеристику и овога
закона и свога коментара овим речима: „Закон о побијању .
правних дјела изван стечаја, какогод кратак, ипак је прилично. тежак у својој практичној примјени. Потребан је скрајни опрез код његова примјењивања, неће ли се промаити сврха за којом иде. Он иде за репарацијом штете,
коју је дужник задао једноме вјеровнику, тако да пони-:
штује једно правно дјело истога дужника на штету другога
лица, па зато треба добро пазити, да та нова штета не би.
била сувишна или неоправдано задана. Од тога, наиме, да
се једна штета надомјести другом, не би живот имао ништа, а напосе не би то за право био никакав добитак. Напротив, ·
право, правна сигурност тиме би изгубили, јер се тиме поништује право дјело, које је иначе основало свој опстанак на основу правнога поретка. А овај мора ипи за тим да се — по правилу — све што је на њему основано, и одржи. У томе се и састоји правна сигурност... Судац мора зато бити врло осетљив и опрезан... Што шире се отвара поље
суцу да просуди узрочну везу између задане штете с једне, стране и побитног правног дјела с друге стране и напосе.
оштетне намере, делу иманентне, то тежи и одговорнији биће сучев задатак. је ли онда уопће могућ апсолутно задовољавајући тумач таквоме закону, закону који своју исправну примјену овисном о исправноме тумачењу појмова
као што од намјере оштећења и знање такве намере“. Ја бих још о овоме додао, да ови све тежи задаци који па- .
дају на судију, захтевају да судија буде наоружан дубоким познавањем правне науке, позивитног законодавства, бића
и функционисања социалног организма као и да буде снаб-. девен свима аквизитима, који осигуравају слободно и не-
сметано изражавање његовог судијског уверења.
Аца Павловић,
ввва
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЈ
регата рутила
=== = Има се утисак да се АуНеобична борбеност стрија одлучила на рево-,
Аустрије у области луционарне кораке у погле-
трговинске политике ду _ трговинско-политичких вешти односа са својим суседима. Пре свега отказала је уговоре са Југославијом и Мађарском и то не само тарифне делове већ и саму клаузулу највећег повлашћења. Али је 15 ов. мес. отказала уговор са Чехословачком који нема никакве везе са аграрном заштитом пошто Аустрија увози из Чехословачке искључиво индустриске артикле. Отказала је не само царински уговор већ и клаузулу највећег повлашћења.
У случају да између Југославије, Мађарске и Чехословачке с једне и Аустрије с друге стране. не дође до уговора то ће се последња наћи истовремено у царинском рату са три непосредна суседа. Тешко да има примера у историји трговинске политике да је једна држава била у сличном положају. Међутим изгледа да је Аустрија према томе веома хладна. Она не крије да је отказ уговора са Чехословачком дошао као последица новоствореног стања аустро-немачком царинском унијом. Аустрија изгледа да
држи да ће унија у сваком случају ступити на снагу и према томе отказује клаузулу највећег повлашћења са намером да у нове уговоре унесе са свим нове клаузуле по-
требне за активирање царинске уније с Немачком. То је.
одиста велики оптимизам. |
Па, ипак је по искуству отказивање многоструких уговора истовремено један велики ризик. Међутим тако не мисли Аустрија. Она је на путу да закључи трговински уговор са Мађарском, по сваку цену. Изгледа да је основа утврђена тако да може бити говора само о могућности царинског рата са Југославијом и Чехословачком. Изгледа да Аустрија мирно гледа на истек рока уговора и не боји се отпора од стране Чехословачке и Југославије из простог разлога што сматра да ове две не смеју рескирати царински рат што имају активан трговински биланс с њом.
Изгледа да Аустрија мисли да ако Чехословачка и Југославија.
имају рачуна да рескирју свој извоз у Аустрију онда ће она рескирати свој извоз у ове две земље. Није чак искључена могућност да Аустрија жели да дође до царинског
рата са Чехословачком пошто намерава да повећа баш оне
царинске ставове који тангирају производњу последње,
Страва 241
| | | |