Народно благостање

9 мај 1931.

sprovođenje zakona o vinu i njegovog pravilnika; 8) da se od- |

redbe zakona o suzbijanju skupoće najstrožije primenjuju i na

preterane cene vinu u javnim lokalima i 9. da se povećaju na- |

meti na fabrikovana bezalkoholna pića, a da se 'bezalkoholna pića od sokova grožđa i drugog voća potpumo oslobode trošarine.

— U Bosanson Brodu je osnovana prva živinarska selekciona zadruga u Vrbaskoj banovini.

— Glavna zadruga za poljoprivredni kredit u Beogradu, pod pretsedništvom g. Dr. Milorada Nedeljkovića poslala nam je vrlo interesantan izveštaj, iz koga smo izvadili sledeće podatke o radu u prošloj godini. Tako krajem prošle godine iz-

nosio je broj mesnih zadruga 1.454 (u 1929. g. 1280), a broj |

članova se popeo na 100 hiljada (u 1929. g. 74.251). iznos " прјасетаћ идеја kod svih mesnih zadruga penje se od 3,2 mil. u 1928. g. na 15,9 mil. dinara u 1930. godini; stalna štednja од 449,993 фпага па 10,4 mil. dinara, dečija štednja od 1,1 mil. na 8,7 mil. i rezervni fondovi od 304,332 din. na 1,8 mil. din. za isti period vremena. Sve su gornje mesne zadruge grupisane u šest oblasnih zadruga sa sedištem u Beogradu, Zagrebu, Splitu, Sarajevu, Skoplju i Ćupriji. Uplaćeni udeli ovih oblasnih zadruga popeli su se od 1,8 mil. u 1928. g. na 7,6 mil. din. u 1930. g.; ulozi na štednju od 393.462 na 1,5 mil. din. i rezervni fondovi od 1,3 mil. na 2,7 mil. din. za isti period vremena. Na čelu celokupnog kreditnog zadrugarstva stoji Glavna zadruga za poljoprivredni kredit u Beogradu, čija vlastita sretstva iznose 941.093 din. (u 1929. g. 177.852 din.). Znači ukupni iznos sopstvenih sretstava svih zadruga (mesnih, oblasnih i glavne) iznosi 40,755.003 din. (za 24,6 mil. više no u 1929. g.) Glavni kreditor svih gornjih zadruga je Agrarna privileg. banka, koja je do kraja 1930. g. odobrila zadrugama ovog saveza, zajedno sa kreditima bivše Direkcije za poljopr. kredite 288,009.270 din., a svima ostalim savezima 50,950.529 din. Od ovoga je stvarno naplaćeno preko ovih zadruga 264,558.904, a preko drugih saveza 40,336.838 din. Kad se odbiju otplate učinjene do kraja 1930. godine, onda stvarno dugovanje'ovih zadruga Agrarnoj banci iznosi 219,213.855, a dugovanje ostalih saveza 34,185.205 dinara.

МЕЂУНАРОДНОСТ

— U Bazelu će biti osnovana dva međunarodna agrarna fonda u ukupnom iznosu od 335 mil. šv. fr. (3,68 milij. din.), koji će se upofrebiti na plaćanje obeštećenja mađarskim posednicima, koji su zbog agrarne reforme u Rumuniji, Jugoslaviji i Čehoslovačkoj pretrpeli velike štete, i na regulisanje izvesnih drugih spornih pitanja. Za prvi cilj opredeljeno je 225 miliona (2,5 milijardi din.), za drugi 110 miliona (1,21 milijardi din.).

КОЊУНКТУРА

— Pad cena agrarnih proizvoda na svetskom Ни 1930. godine iznosi prosečno 18%, i to za biljne proizvode 26%, a stočne i živinu 11%. To znači smanjenje prihoda svetske poljoprivrede za okruglo 337,5 milijardi din., a smanjenje čiste kupovne snage za 113 milijardi dinara. Bruto kupovna snaga polioprivrede smanjila se prošle godine: u Nemačkoj, Francuskoj, Vel. Britaniji i Srednjoj Americi za 10 do 15%; u Sjedinjenim državama i britanskoj Indnji za 15 do 20%; u Italiji, Čehoslovačkoj, Poljskoj i Braziliji za 20 do 25%; u Australiji, Holandskoj Indiji, Japanu i Kini za 25 do 30% i u Kanadi, Argentini i Španiji za 30—40%.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 299

ЈАВНИ РАДОВИ

— Za pošamiljivanje Vardarske, Zetske i Угђазке banovine odobreni su krediti za nabavku 30 mil. sadnica. Isto tako Ministarstvo šuma i ruda je odobrilo kredit od 800.000 din. za pošumljavanje okoline Beograda.

— Ministacstvo građevina je odobrilo Drugoi mačvanskoj vodnoj zadruzi kredit od 11,250.000 din. za sanaciju ovih kraieva. Isto tako odobren je kredit od 3,060.000 din. za sanacije u mostarskom srezu.

ПРОФЕСИОНАЛНЕ ОРГАНИЗАНИЈЕ

— Na Stišaku je održana 26. pr. m. konferencija pretstavnika Kluba kapetana trgovačke mornarice Jugoslavije, Kluba pomorskih strojara i Saveza pomorskih radnika trgovačke mornarice Kraljevine Jugoslavije. Posle pročitanih izveštaja O stanju pomoraca i radu mesne berze rada, donesena je ova rezolucija: 1) da se traži od nadležnih da što pre donesu zakon o zaštiti pomoraca (koji bi regulisao položaj zapovednika broda prema posadi i vlasniku, zatim rad na brodu, izdavanje pomorskih knjižica, posredovanje rada i t. d.); 2) da se donese zaseban zakon o penzionom osiguranju svih pomoraca po uzoru ma ostale pomorske države; 3) da se stavi na snagu u celini naredba Direkcije pomorskog saobraćaja o merama za zaštitu Sigurnosti života na moru i o pregledu brodova; 4) da se zavede opšta štednja u upravama mnogih naših parobrodarskih društava, kod kojih jednomesečna plata jednog lica iznosi više nego plate cele posade jednog ili više brodova; 5) da se prilikom donošenja zakona o zaštiti pomoraca traže mišljenja aktivnih udruženja pomoraca i 6) da se pristupi sporazumu sa gOreč pomenutim organizacijama izradi zakona o zaposlavanju pomoraca na brodovima naše trgovačke mornarice.

— На предлог оделења за аграрну политику, Министарство пољопривреде је сазвало за 11. мај 0. г. конференцију на којој ће се претргсатл пројект закона о пољопривредним школама и пољопривредним коморама. На овој конференцији учествоваће сви начелници пољопривредних одељења при банским управама, по један претставник разних пољопривредних и задружних установа из целе земље, по један професор пољопривредних факултета у Загребу и Београду и сви директори средњих и нижих пољопривредних школа у земљи.

ТУРИЗАМ

— Uprava zetske banovine odredila je kredit od 8 miliona dinara za podizanje hotelske industrije u svojoj banovini. Iz ove sume dodeliće potrebne sume postojećim hotelskim industrijama i društvima, koji nameravaju da osnivaju nove hotele.

— Талијански туризам. Италија је задовољна радом светског туризма; рачуна се да туристе у Италији потроше годишње 2 милијарде лира (6 милијарди динара). Услед економске депресије Италија је обратила већу пажњу туризму, сматрајући да он може донети и 4 милијарде лира. Сам г. Мусолини контролише рад на том послу. Оснива се комесар за туризам са задатком да координира напоре упућене на привлачење туриста у Италију и на олакшање у земљи. У последње време показује се велики напредак талијанског туризма. Друге половине велике недеље прилив странаца је био нечувен. Хотели нису могли да их приме.

U hotelu „Splendiđ” sobe su vrlo čiste; svaka soba ima toplu i hladnu tekuću vodu i centralno grejanje. U hotelu „Splendid” cene su vrlo umerene: soba sa 1 krevetom od din. 40 99 do 70, soba sa 2 kreveta od d. 60—100.

Ko samo jedanput odsedne u hotel „Splendid” uvek će posle odsedati u njega, jer se u njemu ima najveća udobnost i nalazi se u centru varoši, sproću Dvora, Brianova (ranije Dvor= ska) ulica br. 5. — Telefon: 29-44.