Народно благостање

Страва 304

Parobrodarski papiri znatno su nazadovali. Naročito Dubrovačka paroplovidba. Novac preko 340 dinara nije se pojavio dok je robe bilo uz kurs od 350.

Kod Trbovlja tendencija još uvek slaba ma da se javlja

da poduzeće ponovo radi punim kapacitetom.

Državni papiti. U dolarskim papirima poslednjih dana promet je nešto slabiji nego što je bio pred tjedan dana. A i kursevi su nešto slabiji.

Na Šteti promet je mnogo manji nego u odgovarajuće ,

vreme prošle godine. Kursevi variraju za 1—2 dinara i prema, gore i prema dolje. Po svoj prilici, po zaključku inozemnog zajma biti će više života na tržištu državnih papira, a po očekivan|u mnogih i povoljnijih kurseva.

ROBNO TRŽIŠTE. Pšenica

Na svetskom tržištu je u toku poslednjih četrnaest dana pšenica dvaput promenila svoju tendenciju, koju је vinipeška

berza registrirala na sledeći način: od 15. do 20. aprila cene su se · povečale od 60 na 64 centi za bušel; od toga dana nalazile su se” u opadanju, sve do 29. aprila, na 59.75; do 2. maja porasle su. ponovno na G2 centa, a 7. o. m. nešto malo su popustile, na.

615/.. Ove dve hose naročito su interesantne, pošto je danas više no notorna činjenica, da bi prema svim objektivnim momentima tržište moralo biti labavo. Svi besistički momenti, koji su do sada dejstvovali, i danas su na snazi. Još neprodate zalihe prekomorskih država ogromne su; kao drugi besistički faktor možemo naves{i činjenicu, da je stanje novih zimskih useva tako odlično, da se očekuje za novu kampanju rekordna žetva. Samo u Severo američkim sjedinjenim državama ceni se prinos žetve na 658 miliona bušela, što je za punih 100 miliona više od prosečne amerikanske žetve. |

Međutim hose postoji, i objasniti se može jedino postojanjem raznih okolnosti i momenata, koji dejstvuju, i ako možda samo prolazno; navešćemo nekoliko od tih momenata: vrlo optimistički je dejstvovala vest, da je amerikanski Farm-bord objavio, da do srede jula meseca neće prodavati svoje pšenice, pošto je u poslednjoj nedelji prodao 15 miliona bušela — nešto za Evropu a nešto za Aziju. (Ipak vredi napomenufi da je u isto vreme kupio 36 miliona bušela). Ako je ova vest tačna, onda je zbilia otklonjena opasnost ovih prodaja — bar za neko vreme.

Uvozne potrebe Evtope — do nove žetve — cene se na 4,8 miliona tona, a vanevropske na 1,2 miliona tona. Tačno je da se je u poslednje vreme pokazalo izvesno oživlienje evropske tražnje; u Francuskoj zbog sniženja kvote primeljavanja a u Nemačkoj zbog vesti, da će vlada po sniženim carinama dozvoliti uvoz jednog kontingenta od 500.000 tona pšenice. Sem toga postoje još i drugi hosistički elementi: Australiske ponude je absorbovala tražnja Indije i Japana, zbog čega se te ponude nisu pojavliivale na evropskim tržištima; a također se je i Rusija poslednjih četrnaest dana suzdržala većih prodaja.

Na našem domaćem tržištu situacija je skroz druga; DOTpuno nezavisno od prilika na svetskom tržištu mi smo krenuli u hostu Која је toliko intenzivna, da smo poslednjih dana zabeležili cene, rekordne u ovoj godini. |

Kod nas se u poslednje vreme primećuje izvesna пегvoza i io poglavito kod kukuruza. Poslednjih 14 dana pojedine naše domaće firme, a i nekoliko stranih kuća zastupljenih još kod nas, ekspedirali su gotovu robu za pokriće terminske

prodaje na peštanskoj berzi. Ova pojava gotove robe nije mnogo |

poremetila postojeće cene, ı ako su fo, upoređujući ih sa današnjom malom ponudom, bile znatne količine — oko 900 do 1000 vagona dunavskogz kukuruza (jugoslovenskog, rumunskog i bugarskog). I ako je danas i sama Mađarska pottošač za kukuruz, možemo smatrati Peštu za prolaznu stanicu zahvaljujući njezinim javnim skladištima i izgrađenom pristaništu. Imajući činjenicu pred očima, da je centralna Evropa stalan i glavni

HAPOJIHO BJIALOOTAIDB

Бр. 19

· potrošač kukuruza, moramo konstatovati veliki značaj nedostatka javnih skladišta i silosa.

Spekulacija koja je znatne količine kupila za mesec. maj, juni i juli, u nedostatku tih skladišta i odgovarajućeg lombarda, i ne može da primi kupljen kukuruz, te je prinuđena, da stornira

zaključke. U stotnu plaćaju se 2—3 dinara više od cene Privi' legovanog Izvoznog a. d. .

Privilegovano društvo za izvoz plaća za prompt kukuruz 101.— dinar šlep Dunav ili Sava, paritet Inđija rel. zapadne pogranične stanice također 101.— dinar. Dok se od strane kontre= mine plaća 104.— din. za šlepovsku robu, a vagon par. Inđija 102.50 do 103.— dinara, za mesec juni 105.50 do 106.— franko naše šlepovske stanice.

Pšenica je bez ikakve intervencije, jedino upućena na naše domaće mlinove; poslednjih 14 dana skočila je za 20.. do 22.50 din. po 100 kg. Za potisku 79/80 pšenicu plaća se ' 187.50 do 190.—, za srbijansku robu 162.50 do 165.—, sa kvali· tetom 77/78 i 78/79 sa 2—3% urodice.

Metali.

Na tržištu metala nastavlja se pad cena, naročito kalaja. — za 2 1. st. 12 š. 6 d. (605 dim.) na 102 1. st. 17 š. 60 po tonu (29.870 din.) —, koji je time dostigao dosad najniži nivo iz 1902. god. Smanjenje produkcije nije moglo doneti leka ceni, jer su za bazu uzete odviše optimističke cifre buduće potrošnje. Očekuje se da će producenti na ponovnoj konferenciji pristati i na veća smanjenja proizvodnje. -

Cena bakra je dostigla nivo iz 1895. god. 4 maja notirao je na Londonskom tržištu 39 1. st. 17 š. 6 d. (10.830 din.). Amerikanski kartel bakra snizio je cenu od 10,05 na 9,80 dol. (5,63 na 4,88 din.). Ali je zakasnio, jer je sniženje cena izazvalo samo. za jedan dan oživljenje prođe, zatim je opet nastupilo staro stanje. Autsajderi nude robu još jeftinije, po 9.30 dolara. :

Уипа 1 ратик,

Aprila 28. počela je na Londonskom tržištu treća aukcija kolonijalne vune. Prve dve, u januaru i martu, zabeležile st čvrste cene. Ovog puta će se videti da li će se i dalje moći održati visoke cene. Zasada najbolje stoie cene merino vune, dok su druge pale delom za 12%. Privredni korespondent Manchester Guardian Commercial upozorava povodom toga zaintereso- · vahe privrednike, specialno one u Australiji, da se ne raduju · prerano. Učvršćenje cena može se postići samo onda, kad se | poveća potrošnja vunenih proizvoda. Postoji бојатап да зе роtrošnja veštačke svile ne poveća na račun vune. Postoji plan · da se na na Londonskom tržištu vuna prodaje preko cele godine, a ne periodično kao dosada, da bi se tako izbegle nagle promene cene. Ali njegovo izvođenje ovog plana naišlo je na ogromne teškoće, jer pretpostavlja sporazum između producenata, posrednika i fabrikanata vune.

Na tržištu pamuka vlada nestalnost. Cene u Njujorku kreću se (majski termin) između 9,96 i 9,38 dol. (498 i 525,3 din.), a u Liverpulu stalno padaju od 5,46 na 5,15 dol. (od 7,3 na 7,1 din.) po libri. Sve se više veruje da je danas dostignuta najniža cena i da će uskoro nastupiti skakanje iste. Ovu nadu je izazvalo: 1) povećanje pofrošnie u amerikanskoj tekstilnoj industriji; 2) rđavi izgledi na iduću žetvu; 3) 8—10% smanjenje površine za obradu.

Kata.

U poslednje vreme je cena kafi znatno skočila na njujorškom tržištu od 8,45 na 8,98 dol. (422,5 na 444 din.), da se | ропоуа уган па 8,45 dol. (422,5 din.). Misli se da ie hosu pro| uzrokovala izvozna taksa od 103 din., koja je ovih dana zave. dena u Braziliji, a koja će se upotrebiti na uništenje robe lošijeg

· kvaliteta, koja kvari cene. Nakon ove hose ponovni pad usledio je stoga, što se je kontermina već bila pokrila.