Народно благостање
9, мај 1931,
Д-р Карл Геминд, Београд.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 293
СУТОН ЛИБЕРАЛИЗМА
— Сукоб доктрина као база претседничке изборне борбе у Америпи —
„Либерализам је један поглед на свет; он није само економски нити се сме идентификовати са теоријом слободне трговине. Он је много шири. Као поглед на свет обухвата он све важније гране друштвеног живота: привреду, културу, политику и друштвени живот у опште. Основна идеја је ослобођење индивидуе од свију стега и спона; слобода акције, чему је природни корелат одговорност. Либерализам је. сушта супротност начелу ауторитета, чија је основна идеја да човек треба да је вођен. У унутрашњој економској политици либерализам захтева слободу кретања и настањивања, слободну конкуренцију и иста права за странца као и за домаћег, а у спољној економској политици тражи слободну трговину и међународну поделу рада. Либерализам је чедо природњачке филозофије ХУШ века, по којој човек има вечита и неотуђива права. Корен овог учења лежао је у етици протестантизма и пуританизма. Због тога је либерализам дошао до највећег развића код англо-саксонских народа. Под режимом либерализма развиле су се енглеска и американска привреда. Либерализам је владао у Енглеској читаво столеће. Из Енглеске је пренесен у Америку. Позната је ствар да се највише исељавају они, који имају веру у себе и који имају снагу за борбу о бољу будућност. Један велики део енглеских емиграната у Америку а и из других крајева Европе, напустио је отаџбину што није хтео да трпи стеге и окове и што је тражио слободу за активирање своје способности. Они су донели собом индивидуалистички дух, љубав према самосталности, а то је читаво столеће било главна карактеристика американског друштвеног живља. У Америци није било сталежа нити државне интервенције; она је била широко поље на коме је сваки могао да окуша своју снагу.
Саобразно духу либерализма Америка је дуго времена практиковала слободну трговину. Али је баш у области спољне трговине у Америци напуштен први пут либерализам.
Како је до савршенства развијена енглеска индустрија моћно конкурисала американској, кад се ова налазила у првим почетцима свога развића, то је из кругова индустрије први пут подигнут глас у корист заштитних царина. Индустрија се прво појавила у северном делу Америке, док је јужни део пољопривредни, произвођач сировина, био присталица слободне трговине. Природно је да су се сукобиле те две струје већ у самом почетку и све до 1890. године царинска политика Америке била je, израз те борбе: час је једна струја побеђивала час друга.
Мак Кинлијева тарифа од 1890. године донела је појачање царинске заштите, а мало доцније почели су и поједини пољопривредни кругови да се придружују заштитној струји у одбрани од конкуренције Канаде. Све већи је бивао број присталица заштитних царина, па су исте због тога систематски повећаване. И ако је Америка рано напустила либерализам у области спољне трговине, ипак је исти
|
био јак у унутрашњем уређењу Америке. Тек је по- |
следњих година он добио тако много противника да је дошао у озбиљну кризу. Он је са више страна нападнут. Његов најстарији противник је монополистичка организација индустрије, која је добила најсавршенију форму у тресту и која је потпуно укинула слободну конкуренцију — најелементарнији постулат либерализма у области економског живота. Један од узрока је био пропаст либерализма у другим државама. Али је најглавнији узрок у данашњој привредној кризи, која је најтежа од свију кроз коју је икада прошла Америка. Појава да се на једној страни продуцира бескрајна количина добара, а да на другој маса људи живи у крајњој оскудици, поколебало је уверење код многих Американаца да је природни ред ствари најбољи. Пре појаве привредне кризе у Америци готово цео свет је веровао у вечити просперитет. Како је либерализам био у тесном сродству са пуританским оптимизмом, другим речима, како је он био заснован и на религиозном основу, то је сасвим природно да је привредна криза поколебала и верску основу. Са свију се страна јавља да је американски народ у великом броју почео да окреће леђа цркви.
_ Најистакнутији присталица старог ортодоксног либерализма је сам претседник Хувер. Последњу годину дана све је већи број незадовољника Хуверовом либералном привредном идеологијом од стране његових партизана републиканаца. На челу републиканске опозиције налазе сенатори Борах, Лафолет и Норис. Три су питања око којих се води ова начелна борба у парламенту: Може ли држава да се појављује као подузетникг Сме ли држава скршених руку да посматра развиће трестоваг и најзад сме ли држава скрштених руку посматрати беду становништва у коју је оно запало услед елементарних догађаја или привредне кризег Прво питање се изродило из предлога опозиције да држава подигне прву велику фабрику азота у Масклшул. Хувер се најенергичније успротивио томе предлогу с мотивацијом да државна бирократија није у стању да се прилагоди већим техничким променама, које су нарочито честе у хемијској индустрији. У осталом држава се не сме појављивати као подузетник јер би убила сваку приватну иницијативу и сваки предузимачки дух.
Сасвим су обрнуте улоге код питања законодавства о трестовима. Прогресивци, како се називају републикански опозиционари, налазе да су трестови велика социјална опасност. По тврђењу сенатора Бораха 79% целокупног американског националног иметка стоји под контролом људи који чине свега 3% американског становништва. Моћ тих људи треба сломити помоћу законодавства против трестова. Хувер не пориче да ти трестови могу претстављати неекономску експлоатацију американског привредног богатства и да они претстављају уништење слободне конкуренције. Али се ипак не може да одлучи за законе против трестова, јер би то било силно проширење државне ингеренције.
Али се најжешћа борба развила код питања; самопомоћ или државна помоћ. Прогресивци траже државну помоћ за фармере, који су страдали ланске