Народно благостање
9, мај 1931. _ HAPOJIHO
БЛАГОСТАЊЕ Страна 295
врши избор између Џариза и Женеве. Оригинална је одредба у статуту да кредит, који даје ова банка, не сме служити повећању житне производње, већ преоријентацији да банка није зато ту, да послужи конвертовању сељачких дугова од скупих у јефтине. Међутим у статуту се ништа че каже, на који ће начин банка моћи да изведе ову контролу. По нашем мишљењу то је потпуно искључено. Међутим мало је оптимистички израз да она не сме да послужи конверзији скупих сељачких дугова у јефтине, пошто ће њена каматна стопа варирати између 7 и 12%.
По нашем мишљењу користиће се кредитом те банке Немачка, Аустрија, Мађарска, Пољска, Румунија, Југославија и Бугарска. Чехословачка има свакако јефтинији кредит на „расположењу.
____________- Високе цене вештачке свиле Међународни картел ве- одмах после рата примамиле штачке свиле за увоз у су огромне капитале и иза-
Немачку звале у брзо хиперпродукnur innnnRGIAimGInneGmmazasnssos цију. Тако се индустрија вештачке свиле налази у кризи пре но што је избила општа привредна депресија. А то по искуству убија међународне картеле. Депресија је нашла израза у смањењу производње 1930. године први пут посл рата. Интересантни су следећи податци о светској производњи вештачке свиле које је објавила Сниа Вискоза:
1929. 1930. у хиљадама тона Светска производња 200 185 Од тога: | Америка 56 50 Италија 32 30 Немачка 23 23 Енглеска | 26 22 Француска 19 19 Јапан 10 12 Холандија 9 9 Белгија. 8 6 Швајцарска 71 5
После безобзирне конкуренције произвођачи су се морали ближати ради споразума. Изгледа да ће доћи до нове конвенције. За сада ће она да обухвати само контингенте увоза вештачке свиле у Немачку. Немачка је једина јача увозница вештачке свиле. 1930. године увоз је износио једну милијарду динара. Од тога је Италија увозила 41%, Холандија 21%, Белгија, Француска и Швајцарска по 11%. У преговорима који су се водили у Берлину, учествовали су Немци, Швајцарци, Талијани и Холанђани. Француска и Белгија су још посматрачи. Преговарачи претстављају три че твртине немачког увоза и 90% целокупне немачке унутарње потрошње. Изгледа да је већ постигнут споразум о контингентима. И то на бази података из последње године. Искуство последњих година показало је да споразуми, који само утврђују контингенте и цену, нису довољно сигурни, лако се изигравају и пропадају. Због тога су немачки произвођачи овога пута предложили, с успехом, да се продаја ве-
_ штачке свиле у Немачкој сконцентрише у једном бироу. Преговори још нису приведени крају. Тек већ до краја маја бити завршени.
То још не значи да ће конвенција да успе. Све зависи о томе, како ће се водити политика цена. Искуство је показало, да су такве конвенције најчешће пропадале због тога што сауговорачи одмах покушавају да отерају цену _јако. у висину, чега је природна последица смањење по_трошње. А то је први повод разлазу. Новине јављају да ће цене бити повећане за 20%. Ту лежи смртна опасност за
· конвенцију.
a
Паралелно су вођени преговори између италијанских индустријалаца вештачке свиле и завршени споразумом, да се продаја у иностранству врши преко продајног бироа у Милану, тако да ће од сада да се појављује споља тај биро као једини претставник целокупне италијанске индустрије вештачке свиле.
Сваком је предузећу одређен извозни контингент. Уговор је закључен на пет година. Ван конвенције остало је неколико незнатних предузећа.
Метаска астагла роншка тоМедизођпа borba nemačkih rala je dovesti do sukoba in-
agraraca feresa između proizvođača žita i poljoprivrednih potrošača istih. Nemačko stočarstvo i živinar= stvo mora da plaća žito za stočnu hranu 100% skuplje no u inostranstvu ,a naročito u Holandiji i Danskoj, glavnim konkurentima nemačkog stočarstva i živinarstva.
U procentima predratne cene na svetskom tržištu:
И 20% 20 5 40 ој 8 NS S Ви Od GO dG би = е o 8 = Во а о 5 o a IG У ЦЕЛЕ 5 за а! ој 5 MO Ol m | == (а А а со 60 O 5
Nemačke agrarne carine u procentima cene na svetskom tržištu početkom ove godine.
500%
inje meso
meki svinje
8 Šš о а S о ман см Че
57.