Народно благостање

Страна 312

ВАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 20

ske i Nemačke. A što se tiče Nemačke i Austrije tu je stvar i ı naše važe ekonomske interese u odnosu prema Italiji. Sledstve-

inače u svako doba gotova. Mi smo tom prilikom izrazili zebnju ,

da taj uski srednje evropski carinski blok ne bude shvaćen kao srefstvo za zbliženje država koje su bile saveznice u svefskom ratu što bi imalo vrlo nepovoljno dejstvo na države nekadašnje profivnice.

U međuvremenu se dogodilo nešto što Па НА ргуоklasnu senzaciju trgovinsko političke prirode. To je ugovor koji je pre neki dan zaključen između Italije i Austrije, a koji je takođe zasnovan na preferencijalu. I on sadrži ekstra koncesije u vidu famoznih kreditnih olakšica kao i naročitih sniženja podvoznih tarifa između Halije i Austrije. Austriski delegat dr. Šiler već se vratio iz Rima u Beč, pošto je parafirao taj interesantni ugovof, Čiji ćemo Tekst svakako saznati u nmajbližoj budućnosti.

Zna se da Mađarska već duže vremena pregovara za nov trgovinski ugovor sa Italijom. Mi imamo utisak da se ovde takođe radi o jednom preferencijalu kao što je onaj između Mađarske i Austrije i da je tim ugovorom dobila Mađarska preferencijal za 2 miliona tovara žita u zamenu za uvoz falijanskih tekstilija. Prema izjavi grafa Betlena Mađarska je do sada uspela da obezbedi preferencijal za 4,6 mil. tovara pšenice i brašna od čega je 2,6 za Austriju, (a 2 za Italiju). A celokupan izvoz žita iz Mađarske kod normalne žefve iznosi. oko 7 miliona tovara. Nakratko Mađarska je na putu da putem preferencijala sjajno zbrine svoj agrarni izvoz jer Austrija, Italija i Nemačka imaju mnogo veću potrebu no što ona može u opšte da izveze.

Ono što je u celoj stvari senzaciono fo je pristanak Italije da zakliučuje preferencijalne trgovinske ugovore, čiji je ona 40 sada bila najveći protivnik na međunarodnim konferencijama. Dok ne vidimo te nove irgovinske ugovore ne možemo da cenimo mofive i namere najnovije talijanske trgovinske politike. Takvi ugovofi mogu imati raznovrsne ciljeve. Teorijski nije isključena mogućnost da Italija pristaje da pomoću {ih preferencijalnih ugovora postane četvrfim članom austro-nemačkomađarskog carinskog saveza u vidu preferencijala. Ako bi to bilo tačno, onda je to od vrlo velikog značaja i u stanju je da izazove vrlo velike promene u celokupnoj evropskoj trgovinskoj politici. Ako bi i ostale države bile pozvane da uđu u preferencijal sa tim blokom, onda bi to bio kraj klauzule n povlašćenja u Srednjoj Evropi.

Lako ie mogućno da Italija pri tome nije imala nikakvih političkih ciljeva nego čisto ekonomske. Kao što rekosmo fo ćemo oceniti tek kad budemo saznali sadržinu fih ugovora. Ako su oni slični kvotnim ugovorima, kakve je preporučio de Stefani, t. j. ako oni sadrže protiv koncesije na bazi straktnog – dam ako daš, onda je to ugovor sa čisto ekonomskim ciljevima.

Nije isključena mogućnost da Italija žee=»;moću tog preferencijalnog ugovora da spreči austro-nemačku carinsku uniju — ako bi ona bila protiv nje — o čemu će imafi da se izjasni ovih dana i Ženevi. Isto je tako mogućno da su ti preferencijalni ugovori mera kojom se žele da spreče namere Brijanove u pogledu Srednje Evrope.

Pošto je Italija naš najveći kupac ,to su za nas ti ugovori od velike važnosti. Upravo ugovor sa Mađarskom jer ona izvozi agrarne proizvode. Naš inferes ne leži u oblasti pšenice. Mnogo je važnije za nas pitanje kakve je koncesije dobila Mađarska za stoku, živinu i jaja. U slučaju da Mađarska dobije preferencijala od Jtalije i olakšice koje mi nemamo, taj bi preferencijal vređao

no mi prema fim merama ne možemo osfati ravnodušni. Kakve mere možemo preduzeti zavisi od toga šta sadrže fi ugovori.

ms

U Austriji su se ovih dana zbili događaji u vezi sa saniranjem bečkog Kreditanstalta, koji imaju dalekosežni teoriski značaj,

Saniranje bečkog KMreditanstalta zbog čega ćemo se povratiti na ovo pitanje. Za sada, radi informacije čitalaca, samo regisiriramo događaje. Austrija je pre rata imala savršenu bankarsku organizaciju. Bečko bankarstvo je važilo kao prvoklasno. Posle rata to je bankarstvo gotovo uništeno. Jedne su banke likvidirale, a druge su se fuzionirale prenoseći time zarazu dalje. Nestalo je Lendef-banke, Anglo-ausiriske banke, Union-banke, Ferkersbanke, Depozitenbanke, Boden Kreditanstalta i t. d. U stvari su ostale svega tri banke: Viner Bankferajn, Nideresterajhiše Eskontgezelšaft i Kreditanstalt. Nideresterajhiše Eskontgezelšaft je prestala biti bankom i postala električni holding. Ali i ove dve poslednje banke, Viner Bankferajn i Kreditansfalt, nisu više austfiske. Većinu akcija obeju zavoda imaju stranci u rukama.

Pre nedelju dana pukla {e vest duž cele Evrope i Amerike da je mamutski novčani zavod, bečki Kreditanstalt — a on je odista zavod ogromnih dimenzija — pfreirpeo gubitke u iznosu od najmanje 140 miliona šilinga odnosno 1200 miliona dinara. Taman toliko koliko iznosi ukupan menični portfelj Narodne banke. Vest je izbila u javnost u obliku saopštenja da je austriska savezna vlada preduzela akciju na saniranju Kreditanstalta. Odnosni projekt zakona već je usvojen. Austriska savezna vlada izdaje blagajničke zapise u iznosu od 100 miliona šilinga (800 miliona dinara), od čega će 58,6 miliona upotrebiti na upis novih akcija (C) toga zavoda, a 41,4 miliona pokloniti zavodu radi pokrića njegovih gubitaka. Daljih 50 miliona šilinga (400 miliona dinara) daće zavodu kao svoj stalan ulog na štednju kako bi ovaj mogao da isplati sve svoje poverioce, koji budu zahtevali isplatu. Dalje se istim zakonom ovlašćuje austriska Narodna banka, da upiše 30 miliona novih akcija. Pored toga bečki Rotšild daje 30 miliona šilinga od čega 221/, miliona na upis novih akcija, a ostatak na pokriće gubitka.

Koje država koje Narodna banka mobiliziraju milijardu i po dinara u ovim teškim vremenima, od čega skoro 400 miliona dinara je potpuno izgubljeno, radi sprečavanja da jedna privatna banka ne padne pod stečaj. Istina i savezna vlada i Narodna banka, Poštanska štedionica kao i Dižavni kreditni institut imaju akcije toga zavoda, ali je to još uvek velika manjina. Većina akcija nalazi se u Engleskoj kod Anglo-Internešenel benk kao i drugih londonskih banaka i osiguravajućih društava.

Druga još interesantnija pojava je da se iz javnih sretstava mobilizira milijarda i po đinara, od čega se skoro 400 miliona dinara daje na gubitke, dok se glavnica smanjuje samo za 25%, odnosno na akcionare se tovari samo 1/. glavnice na ime gubitka; premda ie i po pravu i po praksi da prvo akcionati izgube celu glavnicu, pa da se onda pristupa u pomoć. A što je najinteresantnije, većina akcionara su stranci.

U burnoj diskusiji o odnosnom projektu zakona u beč-

.·kom parlamentu dva puta je živo intervenisao Ministar finan-

sija. Na zamerke opozicije on je izneo ova dva argumenta: 1) 80% austrijske industrije i trgovine uživa kredit kod

нивгиаисваавинивимнн ививинаншошининннивншинооивсинисшичипоипазпнпоспеоик—пипивоисџививонклкаоншнвиппвсовзкипланвлокихившни-

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

ЛОМБАРДУ ЈЕ

по НАЈПОВОЉНИЈИМ УСЛОВИМА

Доларске 79, Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927. год. Селим аи 9 Доларске 7%, и 89, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922, године Џр>лљејљоњ:

2:/; %/, Обвезинце Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ)

«атапааивспвиншпининививишсшвашв ико винил ипомининвинишвнививввзооо овом

павчиввнппивапиоаитинвапаоиинцниване“