Народно благостање

"6, јуни 1931.

гаранцијом аустриске републике или без ње, да даду потребан респиро да би се спречио пад банке.

Не може се порећи да је тугаљив положај Аустријске 'Републике и њезиних пореских обвезника пред захтевом страних повериоца да гаранцију за 4 милијарде шилинга —- што је равно двогодишњем износу буџета издатака. Огромна је сума! И Аустријска влада и њезини пријатељи на страни траже начина да Аустријска Република прође што јефтиније код тог санирања. Тој се тежњи има да захвали појава захтева у немачкој штампи да се и државе наследнице упрегну у кола Кредитаншталта. Ево шта о томе пише водећи финансиски лист „Фрактуртер Цајтунг“ у последњем броју :

„Чудновато је да је акција на санирању Кредитаншталта пропустила да учини употребу од средстава, која има на расположењу (пошто је Кредитаншталт многоструки поверилац у државама наследницама) да би на њих извршила притисак ради помагања у санирању. Изгледа да су руководитељи акције претставили Кредитаншталт првенствено као аустријски завод да би придобили јавност за санирање, Нисам могао добити података о томе колико је потраживање Кредитаншталта од држава наследница али се оно таксира на 700 милиона шилинга (5,6 милијарди динара); т. |. половина од целокупног његовог потраживања по текућим рачунима. Ако је то тачно онда Кредитаншталт мање дугује но што потражује од иностранства. Аустријска држава једина даје јемство и то за новац који је Кредитаншталт уложио у индустрију Румуније, Југославије, Пољске, Маџарске и Чехословачке“

Горње гледиште је више сентиментално но трговачко. Истина је да је земљама са високом каматом добро дошао страни капитал; али то не значи да је страни капитал у сваком облику и под свима условима и господар. И ми сматрамо да Кредитаншталт има знатне износе у државама наследницама, али та чињеница такве је природе да онај који је детаљно познаје, не би ни помислио на то да она може да псслужи као сретство за вршење притиска над државама наследницама ради давања гаранције за дугове Кредитаншталта. Кредитаншталт је на два начина пласирао своје кредите у Југославији; подизањем и учествовањем у подузгћима и чистим кредитирањем. Што се тиче првог облика пласмана, он се у опште не може назвати кредитом. Кредитаншталт је подизао фабрике, трговачка и банкарска подузећа у Југославији или учествовао у истим. Тај пласман је конкретизиран у акцијама. Тога ће имати он у већој мери. Ако та врста ангажмана смета Кредитаншталту, нека прода акције на берзама, на којима се њима тргује. Ту не може бити ни говора о каквом ангажману наше државе,

Остају још кредити. Кредити Кредитаншталта. југословенским подузећима могу се поделити у две групе: у прву спадају они који су дати сопственим подузећима или онима у којима он партиципира. И то је интерна ствар Кредитаншталта. Економски то нису кредити Аустријских завода Југссловенским, већ је обртни капитал Кредитаншталта дат његовим афилијацијама у виду кредита. Те кредите он не сме да повуче, јер би нанео себи самом огромне штете,

Остају кредити које је Кредитаншталт дао подузећима са којима нема никакве ближе везе или кредити у правом (смислу речи. Таквих кредита Кредитаншталт уопште нема. У колико су у питању кредити њему страним поду-

већима, они су дани преко. његових банкарских афилијација

у Југославији, а то су Југославенска Удружена банка, љубљански Кредитни завод, Трговачка и обртна банка Нови Сад, Чаковачка Међумурска штедионица — Чаковац и ПАРА Индустријска банка „Вардар“ Скопље,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 350

Ми не знамо у којој је мери Кредитаншталт учествовао у овим подузећима али је свакако м он, негде више негде мање, везан за судбину ових банака и подузећа. Он не би могао ни под којим приликама да повуче те своје кредите а де не нашкоди мање или више банкама у којима је и ов сусопственик. 1

Ето из којих разлога Југославија неће ни да чује за. сугестију и разговор о каквим њезиним гаранцијама за дуговања Кредитаншталта или за његова потраживања у Југославији. Исто нам је тако непознато колики су кредити које је Кредитаншталт дао дотичним заводима. јер они, као што, смо већ напоменули, уживају велике кредите и ван Аустрије и у самој земљи. |

__У осталом велико је питање да ли Кредитаншталт, наравно посредно више потражује од југословенске народне привреде или више дугује. То је наравно немогућно утврдити, али је више но симптоматичан резултат који добијамо на основу података о стању туђих сретстава код трију главних банака у Југославији у којима је заинтересован Кредитаншталт, а то су Удружена Југословенска банка, Љубљански Кредитни Завод и Трговачка и Обртна банка Нови Сад. Те три банке заједно имају улога на штедњу 866 милиона а: поверилаца 759 милиона динара Потпуно искључено да је сав тај навод Кредитаншталта. Има ту и потраживања. по-. јединих подузећа у земљи. Али ако би смо узели да су свих 700 милиона повериоца са стране, онда још увек то. неће бити само Кредитаншталт, пошто дотични заводи узимају кредите ван њега и ван Аустрије. Ако би смо хтели да правимо потпуно произвољне претпоставке, онда бисмо могли рећи да Кредитаншталт потражује од својих новчаних завода у Југославији око 400 милиона динара, а да исти новчани заводи, чији већи или мањи пакет акција им он, дугују нашој народној привреди 866 милиона динара.

Због тога сматрамо да је у интересу самог Кредитаншталта да се његове прилике косолидују, како би се уни-. штила нервоза којом су сасвим логички окружена подузећа у Југославији у којима је он заинтересован. То је прво његов интерес на наш.

Шапуће се код нас како ће Кредитаншталт морати да. редуцира волумен својих послова у Југославији под притиском нових акционара и под контролом нових поверилаца. И ми сматрамо да Французи, Енглези, Холандези, који ће добити утицај на Кредитаншталт и контролу над њим, неће моћи да се сложе са пословним методама које владају у Средњој Европи па следствено и у Кредитаншталту. Врло је лако могућно да ће они тражити да са извесни послови ликвидирају, па и они у Југославији. Само то тако лако не може да иде. Пре свега ако би се рестрикција посла састојала у продаји акција југословенских подузећа, Кредитакшталт би нанео себи највеће штете, јер под данашњом коњунктуром би морао продавати одличне акције далеко испод њихове праве вредности. А што се тиче кредита датих Југославији, он их неће моћи повући због тога што би тиме паралисао посао неких од својих подузећа, којима. брилијантно иде у Југославији. А. најмање би могао да манипулише са кредитима код својих банкарских афилијација с обзиром на то да су то врло деликатни и осетљиви апарати, који уживају велики кредит у земљи. ·

Лоше стање у Кредитаншталту дошло је отуда што има акција и капитале у једном броју подузећа, којима иде врло рђаво и од којих некима нема лека, Што се тиче Југо- · словенских подузећа, у којима је заинтересован Кредитаншталт, велики број спада у првокласне. Ми имамо утисак да се у Југославији налази најздравији део активе Кредитаншталта. Да би читаоци сами могли да цене ми доносимо