Народно благостање

Страна 376

Бр, 24

штанске штедионице у износу од 5000 круна. То ће, разуме се, привести Поштанској штедионици још велики број улагача. Бесмислица је упоређивати чехословачку народну привреду са аустријском. Она је још врло здрава а њезино банкарство једно од најликвиднијих у Европи.

— На интервенцију француске владе банке су се из_ јавиле спремним да учествују у санирању бечког Кредит

Аншталта. Француски посланик граф Клозел је то саопштио аустријској влади.

—- За претседника управе турске Централне банке именован је од владе Нусрет-беј, досадањи претседник Државног Савета, а за члана управе трапезунтски посланик Шефик-беј. Мисли се да ће за гувернера бити именован вицегувернер Аграрне банке Саладин-беј.

— У ствари бечке банке Ауспиц, Либен и Комп. води се истрага. Шефови су стављени под полициски надзор. Пасива, као што смо јавили износи 35,5-мил. шил. (284 мил, дин.) док се актива цени на око 11 мил. (88 мил. дин.). Фирма односно власници њени располажу покретностима и непокретностима огромне вредности, као што је на пр. галерија слика Стевана Ауспица, која је тако исто стављена под полицијски надзор.

— Одржане су годишње скупштине у Кригеровом концерну. Фирма Крилер и Тол даје на главницу од 76 мил. кр. (1,2 мил. дин.) 30% дивиденде. Чиста добит износи 49 мил. (745 мил. дин.). Од 1. јула ће исплаћивати 30% и на облигације. Фирма Свенска Тендстикс А. Б. (трест жижица) дели 15% дивиденде на главницу до 270 мил. (41 милијарди дин.) Чиста добит износи 74,79 мил. (1,14 милијарди ДИН.). Друштво Телефон А. Б./Л. М. Ериксон даје 8% дивиденде на главницу од 100,83 мил. кр. (1,5 милијарди дин.) Чиста добит износи 8,75 мил. (133 мил. дин.) У управни одбор ушао је Ивар Кригер, директор Сјестрем (од Кригер и Тола) и париски банкар Андре Мејер.

— Емисија 800 мил, дол. државних бонова у Амераци осам пута је преуписана. Уписано је округло 6,5 милијарди долара (364 милијарде дин.).

__ Стање улога на штедњу код швајцарских банака износи 11,5 милијарди фр. (126,5 милијарди дин.) т. ј. 2812 фр. на становника. Год. 1914. падало је 1399, а 1906. само 1002 фр. на становника. Али у истом времену мењала се и куповна снага франка. Ако се узме 1914. — 100, онда, је 1906. куповна снага била 115, а данас је равно 63.

— Број стечајева американских банака смањио се у априлу на 63 према 96 истог месеца. пр. г. У децембру пр. T. крахирало је 344 банке, у јануару т. г. 203, фебруару 78 и марту 88. Укупно је пало под стечај у прва 4 месеца ове год. 432 банке према 356 у истом раздобљу прошле године. Међу њима је 70 националних са 59 мил. дол. улога, 15 које су припадале резервном систему и располагале са 18,4 мил, дол. улога (1 милијарда дин.) и 347 разних са 121,6 мил. дол. улога (6,8 милијарди дин.).

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Nemačka vlada pregovara s Rajhsbankom i domaćim velikim bankama radi zaključenja jednog kratkoročnog zajma od 250 mi. maraka (3.38 milijardi dinara) koji će joj poslužiti za tekuće potrebe državne kase, pošto su prihodi od poreza poslednjih meseca znatno opali. Vlada misli da će ih povećati novom uredbom. Osim toga ovih dana ističe rok emisiji blagajničkih bonova u iznosu 170 mil. maraka (2.3 milijardi din.), koje treba konvertirati.

— Javili smo pre izvesnog vremena da se vode pregovori između Bukureštanske opštine i Electric Bond and Shares Co. o količini struje, koju je prva voljna da primi od nove električne centrale. Na kraju je došlo do sporazuma. Za liferovanje struje osnovana je firma Electric Light and Power Co за

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

15 mil. dol. (840 mil. din.) glavnice, u kojoj belgijska Нагоfina učestvuje preko svoje lirme Jalomita sa 40%. Grad Bukurešt će za koncesiju dobiti zajam od 5 mil. dol. (280 mil. din.)

— Varšavska opština namerava da emituje novi 41| % zajam od 55,91 mil. fr. (124,1 mil. din.), koji će poslužiti delom za konverziju 411. % zajma 1903. god. od koga je još u optiсаји 31.89 ти. гибађа ili 21.02. mil. zl. (133,5 mil. din.). Po što novi zajam ne bi bio dovoljan za konveziju emitovaće se i 4. tranša 41. %-nog zajma 1926. god. u iznosu od 8,11 mil. 21. (51 ти. ап.).

— Talijanski Бидхејзј денск !позо је Кгајет арта t. g. već 1427 mil lira (4,28 milijardi din.). On se nije mogao pokriti ni sniženjem činovničkih plata za 12%. Još preostaje 575. mil. (1,7 milijardi din.), što će se pokriti iz unutarnjeg zajma od 4 milijarde (12 milijardi din.), koji je preupisan sa T milijardi. Vlada je, kako smo javili, zadržala samo 5 milijardi. Interesantna je izjava Min. finansija, koji veli da je Morgan ovih dana ponudio da preuzme celu emisiju, što je vlada odbila.

— Од стране немачке и аустријске штампе пребацивано је Француској поводом нашег. зајма да подупире само своје политичке пријатеље и савезнике не обазирући се на привредни моменат, док запоставља своје некадашње непријатеље. Париски „Матен“ ових дана доноси реплику на ову замерку. Француска је, каже се ту, после рата дала зајмова у износу од 6,01 милијарди фр. (13.34 милијарди дин.). Од тога је 3,03 милијарди (7,23 милијарди дин.) дато некадашњим непријатељима и то: Немачкој 375 мил. по Дозовом плану, затим 2155 мил. по Јанговом плану, Аустрији 170 мил, Бугарској 40 мил., па поново 140 мил. Маџарској 96. мил фр.

— Перуанска влада је суспендовала целокупно плаћање иностраних зајмова до 31. децембра т. г. Служба за сбе серије Националног зајма прекинута је пре кратког времена. — И Куба је прекинула вршење службе зајма од 20 мил, дол. (1120 мил. дин.) код Сћазе Мабопа! Вапк.

— У вези са нашом нотицом у прошлом броју о: стабилизацији у Португалији јављамо да влада намерава да проведе стабилизацију у размери 110 ескудоса равно фунта стерлинга (270 дин.). Пређашњи паритет је био 4,5 ескудоса равно фунти стерлинга.

— Сер Ото Мимајер демантовао је вест да је саветовао Бразилијанској влади да тражи мораторијум. Међутим су се повериоци помирили већ са судбином, јер је више но јасно да Бразилија не може на други начин довести у- ред своје финансије. Како је познато она је и 1914. год. до-

"| била мораторијум за своје дугове. После рата је одгово-

рила свима својим обавезама.

— Velika fabrika mašina Fridrihbere u Kopenhagenu ponudila je Rumuniji kredit od 200 mil. leja (67 mil. dinara), za koji bi joj isporučila mlekarske mašine. To bi znatno uticalo na razviće rumunske proizvodnje mleka.

— У Немачкој је објављена нова уредба, која својим размерама и опсегом далеко премашује децембарску од прошле године. У објави, коју је влада истодобно, упутила на народ наглашава се да је то последња мера ове врсте. Неиздрживи су терети, вели се ту, натоварени на леђа немачком народу, коме треба хитно помоћи да се не би сломио под њима. Главна помоћ састоји се у регулисању питања репарација, које немачки народ у данашњим размерама не може да сноси. Сама уредба је врло опсежна. Предузете мере дале би се поделити на 1.) Мере за покриће дефицита, који износи 574 мил, марака; то су: редукција плата и пензија за 4 до 8%; повећање пореза на шећер на:-21 марку (283,5 дин.) од товара и минерална уља на 17 марака (229,5 дин.). Осим тога су сви ванредни издаци на две године стр“ пани у редовни буџет. 2.) Сонијално-политичке мере. Главну опасност за буџет претставља незапосленост односно 3 вр-