Народно благостање

Страна 386

финансиском стању. Узгред буди речено покриће марке још увек је добро а и Банка 8 амеђународне обрачуне чини све да, паралише опасност по марку.

Из свега овога излази да ТОК догађаја, противно ономе како је предвиђено у Јантовом плану, није дошао природно већ акцијом немачке владе.

Покретање питања, репарација у Чекерсу било је тако исто тактично погрешно, каб и начин изво. ђења Царинске Уније. Ми не знамо шта, су немачки министри тражили од Енглеза; или њихов пристанак на скраћен поступак у погледу репарација или њихову интервенцију код Француза; али у оба случаја била, је депласирана она ларма са којом је пропраћена цела ствар. То је питање могао да, свршава чак и немачки амбасадор у Лондону. А кад су Ta већ покренули министри лично, онда, је била потребна дискреција с обзиром на Французе, који су главни повериоци по репарацијама и који пате од Великог неповерења према поступцима Немана. Метода која само може да комплицира ствар.

|И. Репарације и разоружање.

Репарационо питање је отворено, али службено, као што рекосмо, само у виду констатације немачке инсолвентности. Два пута стоје Немачкој на распопожење за олакшања репарационог терета: један је предвиђен Јанговим планом, а други је дипломатска, акција код држава, поверилаца. У првом случају потпуно је прецизиран поступак и унапред се знају последице удовољења тражње Немачке. Ми бисмо имали у првој години да, примимо репарација у немачким маркама, које би се трошиле искључиво у Немачкој. Нама то решење не би проузроковало великих неприлика, због тога што бисмо целу милијарду мотли да утрошимо у Немачкој за набавку робе за рачун државни и приватни. При томе би се наравно та служба. морала да реорганизира ив основа, Установа која би то имала, да. врши била би у ствари _ Један од оних ортанивама, какви су препоручени на разним међународним конференцијама ради извобдења. преференцијалних тртовинских уговора.

Сасвим би друга ствар била, редукција репарација, која би могла наступити тек кров 15 месеци, по прописима Јанговот плана. 0 томе ћемо мало после говорити.

Дипломатским путем Немачка жели да постигне у што краћем времену редукцију репарација. По Јанговом плану она стоји у вези са међусавезничким ратним дуговима; у случају да Америка, ове редуцира смањују се аутоматски делимично и репарације. У осталом Енглеска, је стајала увек на том тледишту, Да она, за себе ништа, не тражи од немачких репарација и да је у свако доба готова и сама за себе да спусти своја потраживања од Немачке у колико јој буде попустила Америка. Ми бумњамо да су немачки министри у Чекерсу могли добити други какав одтовор, а то је, са немачке тачке тледишта, готово ништа. Али се онда, намеће питање: како могу немачки министри бити тако задовољни својом посетом у Енглеској. Изгледа да, је тамо било нечег више од простог укавивања, на Америку.

Има индиција на основу којих се даје закључити да је посети у Чекерс преткодио.равговор у Вашинттону и то с немачке и енглеске стране и да се тамо добио пристанак за редукцију савевничких

ратних дугова искључиво у диљу спасавања Не-

мачке од економске пропасти. Вели се да у том циљу

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 25

долазе Мелон и Стимсон у Европу. Тога, ради не би 06 они морали деранжирати преко Атлантика: али постоји друга једна, околност која баца необичну светлост на цело питање. United Press доноси следећу изјаву претседника Хувера: „Америка није тражила трибут од побеђених; она, је чак опростила, један део. свог потраживања, савезницима. После тога одиста се не може тражити од Америке да, натовари својим пореским обвезницима нове намете, само због тога да би се Европи ставила, нова, средства на расположење за даље наоружање. Америка је одлучила да не мења ништа у свом држању, док не види како ће бити држање Европе на конференцији за наоружање.“ |

Кад се сетимо да су Америка и Енглеска. репене да употребе сва средства, за равзоружање Европе, зар онда није вероватна претпоставка да између Америке и Енглеске постоји споразум да прво учини жртву за спасавање Немачке, ако се тиме може постићи раворужање Европе 2

Истина, за Немачку није ни то кратак пут, али она не може да рачуна на неко брво решење. За, Немачку је велика добит везивање репарација за, разоружање, јер ће она после евентуалног неуспеха, у последњем добити Америку, Енглеску и Италију за своје савезнике — пошто оне траже 100% тазоружање. .

ЈУ Талијанска сугестија,

Постоји још један предлог за излажења у сусрет Немачкој, који се у многоме слаже са Хувеовим. То је талијански. Он се у нечем битно разликује од Јанговог плана, јер док последњи везује смањење репарација за питање међусавезничких дугова, дотле Талијани предлажу да државе повериоци опросте Немцима онај део који претиче преко службе међусавезничких дугова. Тај се део и иначе употребљава, веле Талијани, за наоружање — и у томе се слажу са Хувером. Талијански листови изјављују да је Италија готова да се одрекне одмах тог свог дела репарација, који износи 42 милиона марака (округло 600 милиона динара) наравно под претпоставком да то учине и остали поверпоци.

Мора се признати да је талијанска понуда један леп гест. Али он је још нешто више: Он је услов да Француска и Југославија поднесу и апсолутно и релативно још веће жртве, јер су њихови дедови преко службе ратних дугова већи но талијански. Италија претходи Француској и Југославији у великодушности и пожртвовању за консолидовање Европе. Али ми на жалост нисмо у стању да. се увдигнемо на висину“ коју нам указује Италија и на коју нас позива. Постоји једна неправда трема нама, која би се претходно морала да поправи.

„Народно Благостање“ је много о томе писало. Тиче бе нашег учешћа у неваштићеном делу репарација. Ми смо добили свега 6 милиона марака, на укупно 620 милиона. Француска и Италија су узеле 540 милиона. Ми не признајемо ту основицу поделе, нити можемо примити ма какво решење које би имало за основицу данашње наше учешће у незаштићеном делу. |

У. Наше становиште.

Први дакле равлог нашем устезању да пођемо путем, који нам указује Италија, је неправда која

нам је нанесена. Други равлог је још много вазенији,