Народно благостање

| | | | |

Мр

Страна 414 8 НАРОДНО

· usvojili Huverov predlog u celosti bez i najmanjih primedaba. Francuska je jedina koja je postavila uslov, koji je — prema dosadašnjim vestima — amerikanska javnost s ogorčenjem odbila. Francuski uslov glasi: Nemačka neka i dalje uplačuje nezaštićeni deo reparacija u korist računa država poverioca kod Banke za međunarodne obračune u Bazelu; ali bi se ovaj iznos mogao odmah vrafiti, u vidu kredita, za. održavanje vrednosti marke. Razlozi ove francuske rezerve leže u samome tekstu Huverovog predloga, u kome stoji „,da se imaju odložiti plaćanja a ne obaveze”. — Očekuje se odgovor Belgije, Jugoslavije, Rumunije, Portugala, Japana i Grčke. i — Postoji namera, da se dodeli pretsedniku Huvefu Nobelova nagrada, u znak priznanja njegovih velikih zasluga za održavanje mira. | — Prema podacima opšte državne statistike u našoj državi ima 13,9020.988 stanovnika, Po banovinama stanovniš{ivo je

ВДИЖОСТАЊЕ _______ MP BB 26. ovako raspoređeno: Dravška 1,120.549; Savska 2,603..633)!Vrbaska 1,008.190; Primorska 882.920; Đrinska' 1,603.0781 Zetska 910.350; Dunavska 2,310.220; Moravska 1,452.067; Vardafska 1,6556.348 stanovnika. 7 | DI M M — Komora za trgovinu, obrt i industriju u Zagrebu javlja, da će se od 13. do 27. septembra o. g. održati u Solunu šesti međunarodni sajam uzoraka. |, |

— Zavod za unapređenje spoljne. trgovine saopštava, da je nemačka vlada produžila, do:15. jula o. g. rok, za,uvoz pšenice ı za nemačke mlinove. 0 O ПА НОР

— Savez. zanatskih udruženja za Vrbasku:banovinu održaće 28. o. m. svoju redovhu godišnju. skupštinu,i 1 Mu

— U industrijskom muzeju u Varšavi, otvorena je 22.'0. m. jugoslovenska furistička izložba. Održano ,. jedno predavanje 0 značaju ove izložbe. |

КОЊУНКТУРА ~

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 22. JUNA | 1931. GOD. — Novčanični opticaj pada na nivo od 31. okt. 1921. godine. Najvažnija pojava u stanju od 22. juna t. g. je pad · movčaničkog oplicaja za 96,9 mil. din. na 4,518 mil. din. Tako nisko stanje optica|{a nismo imali za posled=

У милионима динара

| Новчанице у оптецају, , , .||5817.9] 5396.5) 4774.4| 4615.5| 4518.5 Држ, речун прав, размене . 205.9 126.2 126.2 126.2) 126.2

Потраживање државно по раз- HHM paqyHHMMa „. . „ . 99.6 59.3 53,5 443) 2117 8 8 по жиро рачуница , : .|1250.0] 667.2 512.2| 5441! 570.3 58 по разнни рачунима "|| 160.8) 195.6) 521.8| 628.5| 508.8 2 ||.

укупао || 1410.8] 862.8) 1033.9| 1172.6) 1079.2

у одсто целокупног новча-

ничког оптицаја ., . . || 50.31 33,99! 33,14: 33.27) 34.12 у од сто свију обавеза по | виђењу . .: ,..| 39.95 29.50) 2699) 26.33! 26.5 4

") U. zlatu 99.97 mil.; u srebru 17,58 mil,; u stranoj moneli 0,51 mil. din, :

njih devet i po godina. Poslednji put je zabeleženo to stanje 31. oktobra 1921. godine. To je smanjenje došlo u poslednjoj nedelji kao posledica promene u stafiju državnog potraživanja. Ono se povećalo za 211,7

Метално покриће

miliona dinara na sumu od 256 miliona koju nismo |

5 31 ХП | 31. ХП 8. М 45 VI

S 1929 1930 1951 1931

o >

gs ||у зазту, = сребру) . , ·|| 11684) 1202.4! 1215.2) 1217.4 12178 56 | пагана А СРНА || #7562) 6300) 367. 318) 3220 Š | укусно | 2927.6) 1834.4| 1582.3| 1535.6) 1541.8 DI | wemmns | , . . - .|1287.5] 1433.1| 1231.4 12511) 12604 i. на zaprmle on spemmocrw || 230.i| 203.4|) 213.4) 212.7| 2128 8 укупно ||1517,6] 1637.1| 1444.) 1463 8) 14792 а енанила о с 2 |) 9483) 897.7| 897,7| 997'7| 291. 5 Е. || рачун привремене разнене || 205.9| 1262) 126.2 126.2] 126.2 = по зајмовима ma бопове ||2998.8 2996.8 2996.8! 2996.8! 2996.8

yuymao | 4153.0| 4020.7| 4020'7| 4020.7, 4020,7

videli već mnogo meseca. То je povećanje došlo уеrovatao od. prve rate stabiHzacionog zajma, Po ргаvilu to bi se trebalo da pozna i ma deviznom зтоки, ali to nije moglo da bude zbog toga, šio su prvej sume upotrebljene, verovatno, ta otplatti revolviag-kredita. Možda je ta suma došla iz Čehoslovačke, pošto je i ova primila jedan deo našeg stabilizacionog zaima. Vrlo {e lako moguće da je oko 100 mil. din. deviza upo= trebljeno ma isplatu revolving-kredita Čehoslovačkoj. Mi ćemo tu budućnosti imati više pita da zabeležimo porast državtog potraživanja bez porasta deviznog stoka. То се doći kao posledica likvidacije izvesnih privremenih tranmzakcija po revolving-kreditu. Devizni stok se povećao za simu od 6 mil. u iznosu 1541,8 mil. din.

Menična lisnica pokazuje povećanje od 15,23 mil. din. a lombard od 0,12 mil. din. tako da ukupna lismica izmosi 1,479 mili. dinara.

Реја по je zabeležiti da se i žito-računi stalno povećavaju. Obaveze po žiro-reačumu Narodne banke iznosile su 31. maja 511.4 mil. din., a sad su se popele na 570,3 mil. dit.

Pokriće sviju obaveza po viđenju iznosi 26,54%.

BEOTPAJICKA BEP3A. .

Наша је берза једина у свету која је после вести о Хуверовом предлогу показала још слабију тенденцију. Скочили су курсеви не само немачких хартија већ су чак белгијска и париска берза биле чврсте, иако ни ове земље имају | да изгубе Хуверовим предлогом. Само је наша берза била | слаба. Држање наше берзе било би у ствари верна слика '" Хуверовог. непрегледног дејства на нашу народну привреду, Ми бисмо имали да изгубимо чистих 900 мил. дин. годишње, а та сума претставља 7 од сто нашег целокупног буџета издатака За њу се не може тако брзо. наћи замене. Једини би лек био јача штедња. ; ЗЛИ O |I А

Истина то би било непосредно дејство извођења Хуверовог предлога, Посредно дејство би. 'нак, морало бити врло повољно. Šo ON 0

Ако, је. репарационо · питање · одиста: сметња побољшању економских прилика у свету, онда би његово решење ма и привремено имало повољног дејства на светску привреду. Па услед тога "има вероватно и на нас...

__ Вест о Хуверовом предлогу била је као последња, кап у чаши која је била вршке пуна. Ми смо у нашим берзанским извештајима често указали на то да је наше тржиште