Народно благостање
11. јули 1931. ___БАРОДНО
В. Бајкић
— Неколико мисли о државном
А
ГУ историји слобода трговине пшеницом је изузетак,
Пре 50 година завођење монопола, трговине пшеницом — ма и у ограниченом обиму — сматрало
би се ва дубок и далекосежан прекршај принципа,
на коме је заснована, економска политика дотичне државе, пошто су у то доба скоро све државе тежиле да остваре начела либералне доктрине. Приватна својина, подела рада, приватна, иницијатива и слободна конкуренција су стубови либералне економске доктрине. Савремена национална привреда нија далеко од тог стања, на хартији; капиталистички систем почива на принципу слободе рада и конку“ ренције. Али су у савременој држави цене; као #8 раз слободне конкуренције, готово изузетак према монополским ценама. Планска привреда, како се то зове после рата, узела је толико велики обим, да се намеће питање да нисмо већ на, крају капитализма у опште. Врло је велики број производа Код нас чија се цена одређује монополски ; споразумом произвођача : картела; труста и т. JL. или влашћу,
те начелно не би била никаква, велика пертурба- |
ција, ако би се тим монополским ценама придружила, и цена пшенице. Па ипак је у нашој прилично анекономској штампи, овде онде од понекога теориски остарелог економисте, поводом закона, од 27. јуна т. Г, писано са гледишта сукоба либералне доктрине са оном државне интервенције. Међутим, у земљи у којој држава има монопол трговине дуваном, чији обрт износи више но вредност целокупне пшенице, коју наш произвођач прода, начелно то значи само квантитативну промену режима, а никакву квалитативну. Наша је држава имала у својим рукама монопол продаје не само дувана, већ и петролеума, бензина, соли, жижица, (неке има још и данас). Лајицима, економске историје је непознато да је трговина пшеницом била, привредна делатност коју је узела власт под свој утипај још у старом Египту. То панчовање и екс-
периментитање власти у области тртовине пшени“, пом није било заснивано ни на каквој идеологији
већ на практичној потреби. Пшеница је насушни
хлеб, те је природно да власт обраћа пажњу обезбе-.
ђењу насушног хлеба. Мешање власти у трговину пшеницом све до
пре сто година имало је један исти мотив, на име:
обезбећење исхране. (ве то старо законодавство O штеници било је упућено против произвођача пшенице а у корист потрошача, јер је потрошач био онај који је желео да. обезбеди себи хлеб што јефтиње. Средњевековне сталешке борбе нибу ништа дтуто до борбе између властеле и земљорадника око
приноса земљорада.
И ако је демократија чедо либерализма, ипак.
се не може рећи да је она дуто времена, практико-
вала ту доктрину у погледу трговине житом. Прво.
неверство демократије према либералној доктрини
БЛАГОСТАЊЕ
ЗАКОНОДАВСТВО О ПШЕНИЦИ
Страна 433
254
монополу трговине пшеницом у области насушног хлеба било је увођење заштит- , них царинских мера ради обезбеђења, произвођа= · чима што веће цене. Слобода тртовине хлебом била је стално“ утрожена од стране носиоца власти, само“ у аутократији њу су гавиле мањине ради експлоатације произвођача пшенице, а у "демократији она · је ограничавана ради потпоматања широких народ“. них маса: Слободна невезана тртовина пшеницом нема (никакве везе, као што видимо, са обликом. владавине и са погледом на живот. _ Са политичке тачке дакле може се рећи да је. закон од 27. јуна т. г. једна демократска мера у корист већине. А као најбољи доказ за то служи чи-. њеница да је у најдемократскијим земљама та. мера за. време и после рата практикована. Сетимо се само Швајпарске која важи за најдемократскију земљу.
у свету, која. је за време рата увела монопол жита,
који је тек 1926. године укинут. Сетимо се да Швед- |
ска, једна од најдемократскијих земаља после Швајцарске има и данас монопол жита.
__ Накратко, политички, са тачке гледишта, на којој стоји „Народно Благостање“ закопу се не' може да учини никаква замерка. 1)
П А редукција производње 7
Код нас је уведен монопол као средство за обезбеђење минималне цене пшенице од 160 ДИН. Намеће се питање: да ли је економски оправдано. одржавати високо цену јелном артиклу, који се туши у хиперпродукцији % Зар неће та мера ла изазове повећање производње у место редукције А ова. се од великог броја стручњака и држава сматра за једини излаз ив пшеничне кризе. То су гледиште подржавали и Американци на, Лондовској житној. конференцији. На супрот томе су Руси подржавали тезу да је једина солуција контитентирања, извоза, | Конференпија је била у знаку сукоба тих двају тледишта,. Међутим између та два глелуппта не постоји никаква, разлика, јер контингентирање извоза. на послетку не значи ништа, лруто но смањење продукције у свима земљама којима се додели мањи извоз. ~ | '
Излази дакле да је редукпија производње на Лондонској конференцији усвојена као једино рез шење проблема.
Ми не верујемо, да пена од 160 дин. може служити као потстрек за; повећање производње —. свем у случају да би сваки лруги облик искоритћавања птеничног тла био мање рентабилан. Али је исто тако врло веповатно, — баш с обзитом на тетткоће преоријентапије — да ће пена од 160 лун.
|стречити редукцију тшенипом обрађене повптине.
Тб значи да би наше најновије законолавство о пшеници имало: рћаво дејство — под претпоставком ла се редукпија отласи за главни и можда једини излаз из југословенске кризе пшенице,