Народно благостање

25. јули 1931, НАРОДНб

преференцијали између Маџарске и Италије значе у исто време блокаду и отежање нашег извоза у Италију. Под такBHM условима. тешко да ћемо бити у стању да закључимо повољан трговински уговор са Италијом. Односно, може се закључити трговински уговор, који ни једној ни другој држави не би донео користи. |

Па ипак ми према свему томе не смемо остати хладни. Много су важнији догађаји на дневном реду. Ако се криза у коју је запала Европа не буде решила како треба, онда ништа неће помоћи сауговорачима никакви преференцијали. Могу се потпуно отворити међусобне границе ипак ће промет постати минималан јер ће недостајати куповна снага.

Изгледа да је дошло време да се сва питања која сметају консолидовању Европе истовремено реше. У том случају ће доћи на дневни ред и питање шта се то преговара између Италије, Маџарске и Аустрије и из којих

разлога.

~ Značaj diskontne stope NarodDiskontna politika Narodne ne banke za njezinu valuinu

barke politiku pokrenuli smo mi prvi put 1927. godine. Bilo je tada i dosta njih, kojima je naše gledište izgledalo revolucionarno i neostvarivo. Na jednoj sednici Upravnog odbora Narodne banke, a prilikom interpelacije jednog od članova po tom pitanju koje smo mi pokrenuli, odgovoreno

ee eee —————|

je od strane vođstva, (najnoviji izraz za obeležavanje užeg iz-

vršnog organa Narodne banke) da je to samo teorija koja se ne može nikad da ostvari kod nas. U koliko smo mi energičnije ustajali za savremenu politiku kamatne stope, u toliko je bio veći otpor od strane Narodne banke. Naši produženi napori u tome pravcu doživeli su potpun fijasko u aprilu 1931. godine, kad je Narodna banka snizila kamatnu stopu od 6 na 51,7.

Ali se dobre ideje ne daju ugušiti. Narodna banka je najzad pošla putem, koji smo joj mi ukazivali kao jedini dobar. Ona je u dva maha u poslednje vreme povećala diskontnu stopu.

To je dalo povoda komentarima u novinama i listovima. I to je za svaku pohvalu. „Narodno Blagostanje” može da se tome samo raduje. Ali ima znakova na osnovu kojih se da zaključiti, da se mehanizam kamatne stope kao oruđe monetarne politike ne shvata pravilno uvek i svuda. Ima ovde onde shvatanja, koje bismo rado nazvali mehaničkim. Možda zbog toga što u zakonu o novcu piše da je Narodna banka dužna da održava stabilnost novca tehničkim sreistvima, u koja spada na prvom mestu diskontna politika. 5

Izraz tehnički došao je u mesto bankarsko-tehnički. To je sretstvo kojim raspolaže Narodna banka za razliku od države. Ali je mehanizam kamatne stope ipak ekonomsko sretstvo, dakle daleko od tog da bude mehaničko u tehničkom smislu. To je i suviše delikatan aparat da bismo mogli njime da postupamo kao sa mašinom. Što je dobro danas po danim uslovima, nije dobro sutra. pod promenjenim uslovima.

.,o sada je bilo na dnevnom redu pitanje monefarnim motivima diktirane diskontne politike Narodne banke. Sad kad je ona pošla već tim putem, na redu je da malo dublje uđemo u prirodu tog mehanizma. To će biti predmet nekolikih čianaka, .koje ćemo objaviti čim se budu smirili sudbonosni međunarodni ekonomski događaji.

| V. B.

5 сотјот [одпкот održan је „Za podizanje kulta doma- 1 Beogradu 20. o. m. zbor obu-

ćih proizvoda” vaca i industrijalaca kožarske

> „branže”., Kao .ekonomski časopis imamo za dužnost da registriramo i komentarišemo svaku manifestaciju ekonomsko-političke prirode. Ono istina po gornjoj lozinci ne bi čovek rekao da se radi o ekonomskom pi-

сата, орапсага, рарисага, !г20-.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 471 tanju, jer je zbor tražio „kult” domaćih proizvoda, a kult znači veru u duboko poštovanje pojedinih lica. Do sada nije postojao kult prema stvarima, već samo prema licima. Zbor je prvi proširio značaj ie reči. Sa te tačke gledišta on bi imao više filološki značaj.

Ali ni posle ove filološke novacije zbor ne bi mogao da se nazove ekonomskim, jer on postavlja zahtev kulta, a Кин је neekonomska kategorija. Nije preporučeno kupovanje domaćili proizvoda, već samo kult; t. |. poštuj domaće proizvode a kupuj koje hoćeš. Ali kad se pročita malo pažljivije izveštaj sa zbora, ipak se dolazi do zaključka, da je on imao ekonomske motive, ier izgleda da se ipak radilo o tome da narod troši samo domače proizvode. Za zborove važi isto kao i za pesnike velika sloboda upotrebe reči i logike. Ali mi ovakvi monstrzborovi nemaju prava da u toj meri izvrću smisao reči kult. Manj ako se nije mislilo, da se potrošnja domaćih proizvoda podigne na stepen verskog obreda: ko kupi domaće proizvode kao da pripali kandilo.

Apel na narod da troši domaće proizvode дапаз је поbičajena praksa. Kad neko proizvede ili kupi robu, koju 11.510 pametnih ne mogu da prodadu, on pribegava i netrgovačkim metodama. A kad ni to ne pomaže, onda pribegava sentimentalnim sretstvima, a najčešće apeluje na patriotizam.

Čovek se u životu rukovodi dvama mohlivima: strahom i moralnim čustvom. Strah je korelat prinude, a prinuda Когеја! pravnoga poretka. Za povredu pravnog poretka postoji sankcija, strah od te У je glavni rukovodni motiv čoveka. Ima i moralnih pobuda u aktima čoveka. Samo što ovde nema sankcije; čovek poštuje moralni kodeks dok шта зпасе ! — гаčuna. Pravni poredak ima za nosioca silu, a moral socijalnu sredinu. Svakome je slobodno da poziva narod na vršenje moralnih propisa. Nevolia je samo u tome što je moralni kodeks rastegljiv. Ono što je za jednoga moralno nije za drugoga. Naš narod je u tome bio najpraktičniji, on je vezao moralno za moralno. sto se mora to je moralno. To je pozitivistička filozofija našega naroda.

Ta nam =

Klipa ej Te висине | анализе Стљлеса

Moral se najčešće propoveda na zborovima i skupovima: u crkvi, na pijaci i t. d. A često se zborovi priređuju isključivo za taj cilj. Organizacija zbora danas nije laka stvar: zbor ima svoju tehniku i traži materijalnih žrtava. Ko poziva na zbor smatra se za domaćina, te mora da časti. Isus je mogao sa pet hlebova i dve ribe da ishrani 10.000 ljudi, ali drugi to ne mogu. Treba se izuti! sreća je velika što još ima filantropa!

Pomenuti zbor je priređen od obućara, papučara, opan-

čara, trgovaca i industrijalaca kožne „branže”. Papučara 1 орапбата više nema u Beogradu. Njih treba dovesti iz unutrašnjosti ili mesto njih dovesti statiste. A i obućari se mogu na prste izbrojati. A svi su oni tako siromašni, da ne mogu ni da pomisle da priređuju tako skupocene zborove. Znači da samo Trgovci i industrijalci kožne „branže” mogu da finansiraju тђог. Да Нgovce ne verujemo, jer njima je svejedno, čijeg je porekla roba. Ostaju samo industrijalci. Njih ima dve vrste: kože i obuće. Oni se istina nisu ni čuli na zboru, ali.se režiseri nikada ne pojavljuju na pozornici. Iz ovoga bi se dao izvesti zaključak, da su zbor organizovali industrijalci kože i obuće. Njih najviše i Žuljj..

Nije tako lako vršiti ceo moralni kodeks. Ima moralnih

propisa, koji traže žrtvu. Naš pravni poredak ne razlikuje stranu”

robu od domaće. U tome je naša država vezana ugovorima s inostranstvom. Kad se strani proizvod uveze po propisima