Народно благостање

1, август 1931. ДА УУ

АЈА СУМА ДОДА а ја паду а ши

тале од оних, којима су мање потребви, а да оставе банкарске криве без одговарајуће високе каматне

онима, којима су више потребни, односно, да повуку кашитале оданде, где су они мање продуктивни, 4 да их оставе тамо, где је максимум продуктивитета. Уз то настају разни други моменти, тако да свака рестрикција кредита изавива незадовољство код интересената и критику.од стране теоретичара. Рестрикција кредита је једна мера крајњег очајања, коју због тога треба избегавати. Данас се теоретичари потпуно слажу у томе, да је дисконтна, стопа довољна, да се изврши рестрикција новчаног оптицаја. То је сазнање дошло после рата, кад је управа 'новчаничне банке имала куражи, да прими све конвеквенце тога постулата, наиме, да подитне дисконтну стопу до оне висине, која ће се показати довољна за остварење циља.

Приликом критике рестрикционе политике Рајхсбанке од 13 јула на овамо — а, она је била, оштра и једнодушна од стране теоретичара франкфуртски професор и директор банке д-р Хан казао је, да је рестрикција кроз неправична мера, а да ће дисконтна стопа, која мора ићи до 30%, ако 6е покаже потребним, много боље и много правичније остварити циљ одржавања платежних сретстава, на. потребној висини. Исто гледиште заступа и професор Касел у једном чланку у „Франкфуртер Цајтунг, и читав низ познатих стручњака у монетарним питањима. Управо, пре но што се приступи ванредној емисији новчаница у циљу сузбијања, банкарске панике, почиње се са навијањем дисконтне стопе, При томе се има један једини циљ, наиме, да дисконтна, стопа буде над највишом каматном сто-

лом у употреби, наравно за Бапсабјез менице т. ј за менице, које се могу примити у ресконт код новчаничне банке. Рајхсбанка се решава ових дана да подигне каматну стопу на 15%, а то значи, да ће приватници платити по текућем рачуну 20%. Теоретичари стоје једнодушно на гледишту да ако TO не би било довољно у тренутку, кад се мораторијум буде укинуо, да она мора каматну стопу дићи и даље. | Ми ћемо другом приликом писати о дисконтној политици новчаничне банке, али овде морамо признати, да је каматна стопа, од 20%, одиста врло висока, и да она може да алтерира економску делатност многих подузећа. Кад би та егаорбитантна хисконтна, стопа требала да траје дуже времена, неколико месеца, онда би теоретичари размислили, пре но што би претпоставили политику дисконтне стопе оној рестрикцији кредита. Међутим висока дисконтна стопа не траје никад ни месец дана. Наравно да је и то жртва за дужнике, али је данас у теорији и пракси решена, ствар, да је жртва, повећане каматне стопе за извесно време много мања, но што би била она, коју би имала да поднесе целокупна "народна привреда услед поремећаја стабилности новчане јединице. Према, томе не да се ни замислити

описана политика новчаничне банке у моментима

стопе.

Из свега, овога излази, да се банкарска, паника сузбија савршено успешно путем омогућавања банкама, да. одговоре свима паничним захтевима уз ист товремено повећање дисконтне стопе на висину, која пружа гарантију да ће покупити целокупан вишак новчаница. пуштених у оптицај.

Завршивши овај низ мисли потребно је да напоменемо, да је у Немачкој банкарска. паника била потенцирана унеколико повећаном тражњом за плаг теденим сретствима не из психолошких разлога већ из економских, наиме ради одужења, дугова иностранетву. По себи се разуме, да је уз то дошло и појачано бегство из марке, које, као што рекосмо. а иначе траје већ скоро годину дана. Значи да у овом случају постоји повећана опасност“ депресијације новца, могућност да новчанична банка новом емисијом олакша атак на, стабилност домаће валуте, јер место ригоровне рестрикције, која би умањила тражњу за девизама, долази обилност платежних срет става, којима се могу да купе довизе. Претседник д-р Лутер стоји на томе гледишту и у томе је, изгледа, разилажење између целокупне теорије и њега, који је предмет најтежих напада последњих дана, и чије се отступање категорички тражи. Бојећи се за стабилност марке он није хтео да, пође прописаним путем сузбијања банкарске панике. Међутим најугледнији стручњаци стоје на гледишту да би каматна стопа од 30% спречила сваки одлив девиза, било да он долази од бегства из марке, било ради отплате дуга, на страни, и да би напротив наморало оне немачке поданике, који имају један део својих потраживања, у страним девизама, да исте пребаце у земљу. По нашем мишљењу има једна деликатна тачка, коју су стручњаци превидели. То је питање отказаних потраживања страних поданика: да ли би се они између колосалне камате, коју би добивали на свој капитал у Немачкој и страха, од депресијације марке и поремећаја прилика У Немачкој решили за првог Делимично вероватно, али дели мично би дошло до тога, да би немачки дужници и без мораториума, створили мораториум виа, факти, јер се ни скадирани дутови ни отплаћују у тренутку, кад је каматна стопа 30%.

На крају да додамо још и то, да се целокупно

разматрање односи на банкарску панику, која се нормално појављује међу улагачима. Другчија, је ситуација, кад би сви повериоци према, банкама биле банке и уошште људи, који по професеји прате развиће појединих банака, дужника, њихове билансе и имовинско стање. Код њих је потпуно. искљу-

чена. паника. Они знају врло добро стање њихових

дужника, још пре, но што је наступила паника. Или је дужник добар био пре тога, онда нема, потребе, да се у том моменту повлачи кредит, или није био добар, онда, је кредит много раније отказан, но што је наступила паника.

По Пси е ава син ва ајнјесаннниианнивниијиниининс--- пеннанинаканиинаннинанананинанени- s|m|S sl 755!

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА | И И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ оларске 7'/

Облитације Државне Хипотекарне Банке 1927. год. ССелштман AX)

no | НАЈПОВОЉНИЈИМ УСЛОВИМА

TJE

Доларске 79, и 89, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године Џрлејровњу 2:/, 9, Обвезнице Ратне Штете (КАО МИ СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ, ЈУГОСЛАВИЈЕ)

ппеншмвпнвиви. ваввошосопиппооаваизовваввиввиливоврр