Народно благостање

Страна 538 НАРОДНО — У Румунији је пала под стечај Источна банка у Черновицама. Пасива износи 256 мил. леја (85 мил. дин.). „= Бременска банка Шредер, која је после краха Дапатбанке постала инсолвентна, понова је отворила шалтере, при чему се није опазила никаква већа навала улагача. Посао тече нормално. Немачка Рентенбанк-кредитаншталт · (Пољопривредна Централна банка) обавестила је све млинове, фабрике хлеба и друге велике потрошаче жита, који буду прерађивали домаћу пшеницу и раж да ће им, ако буду поднели молбу, олакшати камату на меничне кредите, узете у сврху куповања жита.

Банка ће враћати 6% целе меничне суме, а ако Рајхс<=

банка буде у међувремену снизила каматну стопу испод 10% и помоћ ће се сразмерно смањити. Интересенти се могу користити овом повластицом од 15. августа до 20. септембра те године. |

— У Амеркци је надзорна власт. затворила 4 веће банке. заједно са њихове 34 филијале, чији је укупни износ улога био 100 мил. долара (5,6 милијарди дин.). Узрок је уздрман положај тих банака због краха Секурити Хоме Труст Компани.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— У Чехословачкој су ступили пре кратког времена не снагу. нови додаци царинама. Они износе на шненицу 25 кр. (42 дин:), раж 17 кр. (28,5 дин.), јечам 34 кр. (56 дин.) а брашно и прерађевине 39 круна (69 дин.).

— Немачко Министарство финансија обавестило. је пореске обвезнике да ће за свако 15 дана задоцнења при плаћању пореза рачунати 5% као казну.

— Француски Министар трговине Ролен изјавио је да ће Француска пристати на преузимање гарантије за совјетсек кредите само ако Совјети пристану на француске за-

хтеве у погледу предратних руских дугова. Пошто Руси ка-:

тегорички одбијају да преговарају о предратним дуговима, тб изгледа, да се преговори неће повољно завршити. А ако држава не пристане на преузимање гарантије Француске банке - се неће дати придобити да финансирају сумњиве руске послове нити да есконтују руске менице.

— И у Мађарској је по примеру на Немачку и Ау; стрију успостављен комесаријат за штедњу на челу са бивтим министром финансија Телекијем. Дата му је специјална власт у погледу уштеда у буџетима појединих министар става. Најпре ће бити смањени персонални издаци, који износе преко 50% целокупних издатака.

___— Бугарско Друштво за куповање и извоз жита плаћа данас пољопривредницима за пшеницу само 3,40 лева 1,30 дин, за производе, које је плаћало 3 лева 2.60 (1 дин.), за просо. 2.80' (1,12 дин.). Међутим се и ова цена за пшеницу показала превисоком. Од почетка интервенције је држава претрпела велике губитке и спрема се на: ново снижење куповних цена. А да би помогла пољопривреднику ставила је сна на снагу закон против шпекулације, којим се силом сманује цена најважнијим животним намирницама као што је за пољопривредника сапун, петролеум, цемент, шећер, конац; предиво и т. д. Ако не успе на овај начин влада намерава да смањи индустриске царине.

— Наша Краљевина, Чехословачка, Француска, Италија, Румунија и Енглеска изјавиле су се спремним да и за време репарационог -мораториума. уплаћују уделе у Аи 5 фонд, за обештећење-мађарских држављана, оштећених аграрном реформом у суседним државама наследницама, како је предвиђено Сен Жерменским уговором.

— Индустријске облигације у Румунији. Пошто влада дугује знатне износе румунској индустрији а ова је опет задужена код румунских банака, влада је дозволила индустрији да емитује. ODB 3 висини од 1,5 милијарде леја,

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 34 које би биле гарантоване првом хипотеком на индустријске непокретности, затим гаранцијом банака и најзад гаранцијом државе. Обвезнице би носиле 8% а њихов рок амортизације био би 20 година. Имале би да се пласирају у иностранству. — Управа државних монопола интензивно ради на томе, да побољшањем квалитета дувана и згодним паковањем цигарета повећа продају. Тако ће се ускоро појавити „Зета“, „Сава“, „Морава“ и „Неретва“ у кутијама год no 20 комада. Број листића код цигар-папира смањиће се од 60 на 30 колико је довољно за једно пакло дувана, а даваће се од сада по једна књижица цигар-папира на паклић дувана. Ради се и на побољшању квалнтета дувана селекцијом семена, одабирањем типова и подизањем“ магацина. По фабрикама дувана се врше замене старих машина модернијим. У последње време Управа државних монопола учествовала је с успехом на иностраним изложбама. Солана y Улцињу биће готова 1934. године те се од тог времена више неће морати увозити со из иностранства.

— Такса за вршење агрохемијских анализа, Правилником г. Министра пољопривреде преписују се две врсте такса за вршење агрохемијских анализа за приватне странке: када анализу затражи земљорадник који сам обрађује земљу п земљорадничке задруге, такса је за 25% нижа од оне која

важи за све остале грађане, док су механичке анализе и фи-

вичка испитивања земљишта нижа за 50%. — Узимање пробе са земљишта за вршење анализе мора бити предузето само од стране, стручних лица.

— Својевремено смо јављали, да је скопљански олштински парламент одбацио буџетски предлог управе. Предлог је после тога. измењен и примљен: редовни приходи и расходи предвиђени су са 25.35 милиона а изванредни расходи са 8.58 милиона динара.

— Књажевачка општина подиже модеран водовод, за шта је тражила од Државне 0 ЈЕНЕ банке зајам од 3 милиона динара. -

— BauHcka ynpaBa дупавске Се расписује за 29. септембра лицитацију за отварање и експлоатацију мајдана камена на имању манастира Раковице у Фрушкој гори. Кауција износи за домаће интересенте 10 милиона а за 1 20 милиона. |

— Предвиђени и остварени комунални приходи. У овогодишњем прорачуну града Вараждина предвиђени су приходи са 9.18 милиона динара, док је до !. јула остварено: свега 3.48 милиона, или за 1.41 милион мање од предвиђеног. Загребачки листови објављују истовремено и мишљење општинске управе; која сматра, да ће буџетску равнотежу ипак моћи одржати, јер ће смањити предвиђене издатке.

— Грчка влада је пре извесног времена завела извезне премије на грожђе у износу од ! драхме (41 пара) од килограма.

— Румунски министар финансија Арђетојано настоји да држава добије утицаја у свим гранама привреде. По његовом мишљењу држава мора да директно учествује у свим већим подузећима у земљи. То је изазвало огорчен протест у румунској јавности. Прилике су. међутим дошле у помоћ Министру, јер ових дана велике банке, које су откупилевећину акција друштва Стела Романа, нису у стању да плате стандард рату на рачун тог откупа. Држава откупљује све те акције и тако задобија Еп код. O петролеумског друштва у Румунији. - вању Међународне банке за пољопривредни кредит. Тиме је споразум потписан од 18 држава, чији укупни удели износе 28 мил. шв, фр. (308 мил. дин.), док главница износи свега 26 мил. фр. (275 мил, дин. Банка ће имати седиште у Женеви. Оснивање ће уследити у јесен, с о седи неенн-