Народно благостање
22 август 1931,
Страна 535
НАРОДНО
. Merkantilistički pisci su u tome imali gledište, Које рој |
рипо odgovara njihovom učenju. Mi ćemo se zadovoljiti da iznesemo ovde mišljenja dvaju, koji se smatraju za najčistije merkantilne pisce. |
Vilhelm F. Šreder!) (1737) мен: „Kad vladalac troši па velika dobročinstva, lepe konje, s|ajne pretstave, pompu, to ne ruinira državu, kao što prostak o tome misli. Ako vladalac na
за
- Два су пута за обезбеђење повдљног уновчења жетве: први је интервенција на тржишту, при чему се у мањој или већој мери искључује слободна трговина а други је давање тржишних премија произвођачу, не дирајући у слободу трговине. Мађарска је испробала оба начина. Прошле године је интервенцију вршило привилеговано извозно друштво „Футура“, али без успеха, јер није имала потребних капитала. На складиштима су се нагомилале велике количине пшенице, за коју није било купца. Данас још износе око 2 мил. товара, исако се пшеница слабијег квалитета даје уз јефтинију цену за сточну храну. |
Политика шненице y Maђарској Ове године Мађарска намерава да реши проблем жетве одржавајући слободу трговине. Цена пшенице је стабилизирана 15. јуна на 14 пенге, колико је износила тадања берзанска нотица. Влада је уочи избора обећала сељаку цену од 20 пенге или 200 дин. од товара. У ту сврху су заведени житни бонови од 10 пенге, од чега сељак добије 63 у готовом, а 3 му се рачуна у порезу. Остале 4 пенге се имају употребити на унапређење извоза. Сељаку се дакле обезбеђује цена од 20 пенге, од чега наравно треба одбити трошкове подвоза. |
Овај рачун је покварен најновијим крахом цена. У Будимпешти н. пр. нотира шшеница само 9 до 10 пенге, због слабе тражње, како се могло и очекивати. У Мађарској се мислило да је трговинским уговорима са Аустријом и Италијом обезбеђена продаја целе жетве. То се није обистинило. Ми смо у прошлом броју јавили, да је мађарски извоз пшенице у Аустрију последњих недеља скоро сасвим престао,
као последица строгих мађарских девизних и банкарских од- |
редаба. Али питање је да ли ће Мађарска уопште моћи искористити цео контингент, који је добила од Аустрије. Основа уговора са Аустријом је: дам ако даш. За добивени контингент Мађарска је морала дати одговарајући контингент за аустриски индустриски извоз. Тешко да ће Мађарска бити у стању да преузме од Аустрије предвиђени кснтингент, зато је разумљиво да ни ова неће допустити да само Мађарска има користи од уговора. Како смо ми то
већ јавили, од аустриске стране предвиђени су кораци за |
ревизију уговора. Поред тога на потрошњу мађарске пшенице рђаво делује и погоршање квалитета. Мађарска последњих година није пазила при производњи на квалитет већ на количину приноса од хектара. С тога се код пшенице смањила садржина глутена, Аустриски млинови су приморани да купују руску и канадску пшенину, ради мешања са домаћом и мађарском. То је узрок да је и ове године мађерска политика пшенице доживела -неуспех.---
75) Vilhelm У. Бећтбдег, Ратафеће Schatz= und Renikam= mer; Бер и Кбптовђегр 1737 07757 UI TI И
БЛАГОСТАЊЕ
to obrati pažnju, da novac na to utrošen u zemlji ostane, onda: on može da pokupi ceo kapital i više no što je vrednost kapitala, ako samo brzo potroši i pusti da dođe u narod.” str. 406—47.
V. Just») (1766) veli: „Dakle lako je uvideti, da je bolje dva miliona u zemlji na vojsku potrošiti i ako je narod jače Op| terećen, no jedan milion, ako se isti troši van zemlje.” II. str. 20.
9
{|
У енглеској индустрији угља након дугих преговора закључено је примирје почетком јула, чиме је привремено уклоњена опасност од штрајка. Међутим се није могла сузбити криза рентабилности због повећања потрошње других сретстава за огрев и погон на рачун угља. Она би се могла ублажити прво међународним споразумом. Енглески Министар рудника настоји већ дуже времена да то постигне, али му то засада још није успело. Друго је реорганизација рудника. Ови су технички и организаторски знатно заостали иза континенталних. Ових дана је Сентрел Каунсил објавио план који има
а служи за основу при реорганизацији. Главни предмет
овог плана је регулисање тржишта помоћу синдиката, који
одређују цену и међусобне квоте или регулисање продук-
ције фузијом. До сада су у енглеској индустрији угља по-
стојали само синдикати са утврђеним квотама, што се но-
вим планом поништава. Вештачка цена спречава смањење
продукције, одржава у животу нерентабилна подузећа и
смета провођењу рационализације. Главна задаћа је смањење
трошкова. То се може постићи само укидањем малих поду-
зећа са скупом производњом. Због тога се предвиђа фузија
свих угљених рудника у 6 великих јединица, које ће одговаГрати географској подели угљених дистрикта. Н. пр. шкотски
рудници угља којих данас има око 160, здружили би се у једно подузеће. -
Према досадањем искуству оваква фузија се не да ни замислити. Енглеска подузећа неће тако лако напустити своју самосталност. Због тога се у плану и предвиђа провоБбење државном помоћу.
Цео план је изазвао жив интерес у јавности. Тим: више што се сам одбор, који га је израдио састоји, изузев једног претставника радника, скоро искључиво од прететавника индустрије и саобраћаја. Претседник Говерс је дугогодишњи државни потсекретар у Министарству рада за време конзервативног режима. Предлог се слаже са планом леберистичке владе и може се са сигурношћу очекивати да. ће га она, ако то буде потребно, и силом провести, као што: је то учинила у челичној и текстилној индустрији.
ПИ тако ће рационализација повећати незапосленост за око. 100.000.
EEK EE II III АН II FEE IE O ae
Рационализација – енглеске индустрије угља
Kog Вир
Ових дана су пале под стечај две велике банке: Источна банка у Черновицама и Банка Берковић у Букуреi шту. Ова последња је била уједина румунска велика банка чију већину акција је држала у рукама једна фамилија. Шеф фирме 'Берковић играо је годинама водећу улогу на Букурешкој „берзи, Пре рата
Криза (банкарства у Ру мунији | КИНА
-2у- У, јивђ Зузјет des Finanzwesens, Halle 1766;