Народно благостање

- Страна 546

_ пада Кредитаншталта, узрок њеног слома лежи у једној врло рђавој политици одржавања ликвиди„тета. Банка, је лакомивлено одобравала велике ду"корочне кредите индустрији, не испитујући пшрет= " хедно њене кредитне способности и не захтевајући - покрића. Банка, је морала да ватражи мораторијум.. Из извештаја комисије која је имала да испита стање Амстелбанке, излази, да постоји дефицит од 40 милиона форинти, док је међутим последњи билане, услед нетачне процене активе, показао добитак. "Комисија тражи ликвидацију банке, која повери-. оцима, може донети пуну вредност њихових потраживања, ако суд одобри дужи мораторијум. Холандски суд. је на основу овога. Амстелбанпи одобрио 18томебечни мораторијум | 5 а

__БАРОДНО_БЛАГОСРАЊЕ__

_______Gp, 35 - државним средствима такође не, зато што су државне финансије због досадашње: помоћи угрожене, а Народна банка, је преоптерећена. Емисија нових акција била би безуспешна, из разлога, што отписи до сада још нису извршени у пуној мери, те ће се морати наставити, тако да ће се они покривати или из добити или уз то још и из осталих сопствених средстава. Уз ово долази, да су изгледи за постизавање какве веће добити минимални: просечна, цена ва добијене кредите знатно је већа, но пре: Кредит“ аншталт мора страним повериоцима да одобрава стопу, која је за 1% виша од званичне дисконтне стопе у дотичној поверилачкој земљи, а штедионицама 10. и по %, (док остале банке одобравају света 8 и по %); за есконтни кредит код Народне банке

Кредитаншталт мора да плаћа 6—10%, према времену када га затражи. С друге стране не могу се очекивати веће уштеде код банке. Чиновништво је 1 августа примило пуне плате, а редупирање чиновништва не претставља неку већу уштеду пошто су отпремнине и пензије високе. У колико ће се плате чиновника и дирекције снизити, још није утврђено, пошто се сада још воде преговори, али од овог не треба, очекивати неку велику уштеду, пошто имамо нов реконструкциони одбор и повећање чланова управног одбора. Напомињемо, да, је г. Ван Хенгел захтевао дневницу од 1000 шилинга, која. је после сведена на примања осталих чланова дирекције, а. ова износе 100.000 шилинта годишње.

7 Међутим интересантно је напоменути да су аустријски повериоци Амстелбанке, која у Бечу има · непокретности у вредности од 100 милиона шилинга, затражили конкурс банке. Скоро је сигурно, "да суд овом њиховом захтеву неће дати места, већ "да ће, следствено законским одредбама, одобрити - мораторијум. | .

_____Cne 0; S0OCBOaJIO, је реорганизацију вођства. „Код Кредитаншталта, пословање је у рукама дирек= пије, на чије је чело постављен бивши аустријски министар трговине и финансија д-р Шпицмилер. - Непромењен је остао управни одбор, једино је број __његових чланова, (до сада 40) повећан за неколико _нових. Најважнија новина пак је образовање Т. зв.

реконструкционог одбора, који има да, заступа интересе државе и да изради принципе ва нову кредитну политику банке. Овај одбор се састоји од девет члансва, од којих сваки понаособ има право приговора у свима решавањима, дирекције и управног одбора. Осим тота, председништво реконструкционог одбора, које сачињавају три члана, има право саветодавног учешћа, на свима седницама осталих банчиних органа, право да захтева, сваковрсне информације, да у сваком тренутку прегледа књиге итд. На челу реконструкционог одбора, стоји д-р Гиртлер, потлавар Штајерске, а као његови заступнипи д-р Мозинг, бивши председник управног олбора Боденкредитан= шталта и дворски саветник Штерн. Међу осталим " члановима одбора у знатној-су међи заступљени по"вериопи, а од нарочитог је значаја избор француза · професора Риста. Обим тога, као нарочити Саветник "дирекције и реконструкционог одбора изабран је Ван Хенвед. 25 |

· 2. Будући развој.

Овај зависи од тога; у колико ће се новообра=

= вовани реконструкпиони одбор мешати у банчино "пословање. Није искључено, да ће тај одбор. провекоти јажу. редукцију пословног обима. За-ово. PO-

" вори суделовање страних повериопа. у реконетрук"пионом“ одбору, са професором Ристом на челу. Ови ће применити: принципе . обазриве.. француско-ен-

тлеске банкарске политике, а; то значи напуштање · либералније . политике» финансирања, индустрије, "која, је била у јакој примени код средњеевронских,

а на првом месту аустријских банака. 07: 0;

~ _ На сваки начин искључено је повећање по_ словног волумена с обзиром на чињеницу, да банка

неће моћи добити нових средстава. Додуше банка је!

добила, гаранпију за сва луговања, али она остаје институт под туторством. На већи прилив приватних "средстава не може се ни у ком случају рачунати, са

Одлучујући моменат за судбину Кредитан-. шталта, је држање иностраних повериоца. Они cy се споразумно обавезали, да округло 500 милиона шилинга, (4 милијарде динара) за време од две године не повуку из банке. Вероватно је, да ће страни повериоци по истеку овог рока, повући свој новац. Није искључено, да ће они преко својих претставника у реконструкционом одбору, већ сада радити на томе. да банку спреме да по истеку од две године буде у стању да стави на расположење суму страним повериопима. То само по себи већ не би ништа, друго вначило до процес ликвидације. Али на сваки начин, Кредитаншталт ће се по истеку овог респира наћи пред алтернативом: потпуна ликвидација или државна банка са знатно мањим обимом.

Од девет водећих великих банака које је Аустрија имала, пре рата, остало их је поред Кредитаншталта, још свега три: Нидерестерајхише ескомшттезелшафт, која у ствари и није више банка 'већ једна холдинг компанија за електрична предузећа; Винер Банкферајн, који припада једном међународном банкарском концерну и Меркурбанк, која, је већ скоро социјализована, као што ћемо мало дазђе видети. Каке-су и штедионице јавноправна предузећа, то су чисте приватне банке, изузимајући Винер. Банкферајн, нестале из Аустрије. |

Већ сада је под притиском реконструкционог одбора у принципу усвојена ликвидација ефектног портфеља. Отуда ће доћи и до продаје акција Јувословенске удружене банке; оне ће доћи на тржиште или ће их преудети Англо-интернационална банка, у коме случају Унион банка, долави под утицај Јондонске банке, којој сада самбо делом припада, Теоретски није искључена и потпуна ликвидација Унион-банке; но пошто и поред њеног учешћа у предузећима, која трпе због привредне депресије, Унион-банка рентира, Англо-интернационална банка,

ће се тешко одлучити да је ликвидира. Исто тако ће