Народно благостање

29. август 1931, __ НАРОДНО _ струке зараде, која се од јавности енергично захтева, али која је. једно посве неспособно средство. Предлози закона у овом смислу већ су израђени у Аустрији и Немачкој, Аустријски предлог предвиђа, да лица у приватној или јавној служби, која имају плату или пензију. преко 400 шилинга месечно, смеју примити други упоредан посао само уз одо-

брење власти. Слично предвиђа и односни предлог закона,

који је израдила немачка комисија. за сузбијање незапосле-

ности, само што је он још радикалнији, пошто чак захтева.

к отпуштање из јавне службе удатих чиновница. Ни једним од ових предлога не може се постићи жељени циљ. Велики број споредних занимања почива на поверењу. Тако н. пр. има случајева где се редуцирани чиновници од својих бивших послодаваца употребљују за наплаћивање рачуна; свакако да послодавац такав поверљив посао не би препустио неком незапосленом, кад би се дошло до забране дуплор зарађивања, већ би га поверио неком од својих чиновника. Други пример двоструког зарађивања: неко је у споредном занимању стручњак у техничким или пореско-правним питањима на основу свог стеченог стручног знања и искуства; ни овде није могуће наћи замену за такве људе међу незапосленим. Још мање ће се успети редуцирањем удатих чиновница, јер таквих има свега 7000, а незапослених 4,5 милиона.! Незапосленост се неће ублажити, али ће изгубити они који имају какво споредно занимање, што је за жаљење, пошто се ту ради о особама, које уз велике жртве на овај начин издржавају себе и своју породицу или желе да спрече опадање њиховог стандарда живота. Сме ли се забранити лецима да на овај начин зарађују. више од 400 шилинга, док Бије забрањено, да други у свом једином звању зарађују и по више хиљада» У осталом, немачкој комисији која је овај законски предлог израдила, потпуно је јасно да.се на

овај начин незапосленост не да отклонити, али га она брани |

тиме, да на незапослене психолошки неповољно утиче када виде, да други у исто време имају по два занимања. Ова аргументација не значи ништа друго, до да се за љубав једног инстинкта зависти жели створити један неморалан и неупотребљив закон.

== Вслики посед на истоку Не-

мачке, који се бави производњом житарица, безнадежно је задужен. Сва досадаa шња средства: висока царинска заштита, присилна употреба домаће пшенице и т, д. као и велики кредити од стране Рајха и појединих држава, нису били у стању да поправе његов положај. Увиђавне вође немачке пољопривреде захтевају већ одавно прелаз на сточерство, живинарство, повртарство и друге племенитије производе као и организовање продаје. Но ни једно није у стању да донесе неко брже решење депресије. Нови захтеви Еду за тим, да се одржи производња пшенице у источној Немачкој и да се она учини рентабилном применом метода американских великих фарми. О томе је пре кратког времена вођена једна интересантна дискусија у „Берлинер Тагблату“ између немачког аграрног социјалисте Карла Опенхајмера и професора Бранда, директора Пољопривредно института у Берлину. Ми ћемо је овде у кратко приказати, пошто исте тешкоће, које постоје “за увођење велике фарме у Немачкој, највећим делом постоје и за нас.

Опенхајмер захтева, да поседници нерентабилних великих поседа организаторски споје своје поседе, да би тиме створили предуслове за примену модерних машина, Ако би се ова самопомоћ показала кад неизводљива, онда нека држава откупи нерентабилне поседе, нека их споји и нека их сама обрађује уз примену модерних метода обраде. Професор Бранд сматра овај план неостварљивим. Ове модерае машине, вели, могу се употребити рентабилно само онде, где

Дискусија о фабрикама жита у Немачкој

БЛАГОСТАЊЕ Страна 54 је земљиште равно, без камења и где за време жетвеног периода не пада киша, као што је то случај на западу Канаде, Сједињених Државаги у Русији. Ови предуслови постоје у Немачкој само на једном малом броју ме-. ста. Осим тога модерна обрада земљишта везана је 'за постојање јефтине и добре земље, зато што је принос по хектару врло мали и што је код модерне обраде земље, ова после неколико година потпуно исцрпљена: ако би се покушало ђубрењем земљишта повећати принос по хектару, онда би фабрикација жита постала компликованија и нерентабилна. Треће, образовањем великих фарми у Немачкој изгубили би једним махом своју вредност сви они капитали, који су за време од стотине година инвестирани у пољоприБреду у облику путева, зграда итд „Најзад би фабрике жита створиле ненасељене степе, на којима би радили само сезонски радници. Проф. Бранд зато предлаже обратан пут: преобраћање постојећих нерентабилних великих поседа у села и у самосталне мале јединице, које би биле у стању да при ивтензивној обради (сточарство, ливаде, поврће и т. д.) HC<хране једног земљорадника. Предуслови.за овакву интензивну обраду земљишта дати су скоро свугде, пошто зем= љишта која сем житарица као екстензивне обраде не подносе никакву другу обраду, сачињавају само један мали процент. |

a Huverov moratorium rasterećuje Finansije Raiha pred novom Hinansije Rajha za 1600 miliona оразпозби maraka (21,6 milijardi dinara), od čega 1200 miliona maraka (16,2 miliarde dinara) otpadaju – na tekuću budžetsku godinu. Time, kao i Briningovim uredbama. o štednji, svakako će biti otstranjena opasnost jednog budžetskog deficita, čak i u tom slučaju, da prihodi od poreza kao u julu, znatno podbace prema predviđenim. Ali se pojavila jedna. nova opasnost po finansije Rajha, i to opštinske finansije. Ove. računaju sa ogromnim deficitom od 800 miliona maraka (10,80 milijardi dinara) u tekućoj budžetskoji godini. Uzrok tome leži, ptvo u lakomislenoj politici rashoda; opštine su se takmičile međusobno u izgradnji što mnogobrojnijih, većih i lepših građevina, sportskih stadiona i f. sl.; drugo, u povećanoj opterećenosti usled pomoći nezaposlenim. Ovo poslednje rezultuje iz sledeće regulacije pomoći nezaposlenim: Rajh je odrekao svoju pomoć nezaposlenim, jer je ova svaki put izvela iz ravnofeže državni budžet. Ovo se uspelo na faj način, što su s jedne strane povećani udeli poslodavaca i radnika, a s druge što su snižena primanja nezaposlenih. Nezaposleni primaju pomoć iz osiguranja protiv nezaposlenosti samo za vreme od pola godine, posle toga dobijaju pomoć za vreme od četvrt godine iz fonda za ktizu koji dotiraju Rajh i opštine, a posle toga vremiena besposleni padaju na isključiv teret opština. Kod ove regulacije izgubljen je iz vida hroničan karakter nezaposlenosti: od 4,5 miliona nezaposlenih ne padaju više ni puna 2 miliona na teret osiguranja u slučaju nezaposlenosti, dok ostatak pada na teret opštinskih finansija. Tako dolazi, da 40% opštinskih izdataka” otpada na pomoć nezaposlenim.

Zajedno sa vladom, opštine su najzad izradile jedan radikalni program štednje za saniranje svojih finansija. Predviđene su uštede u pomoći malim renfierima, zatim u izdatcima za gradnju stanova i javnih građevina kao i za pomaganje nauke i umetnosti. Ali sve ove uštede doneće svega 300 miliona maraka, tako da još uvek ostaje jedan deficit od 500 miliona. Predstoji jedna nova uredba nemačke vlade, koja opštinama daje mogućnost uštede putem redukcije. plata i u onim sličaje= vima, u kojima je dosada bilo potrebno odobrenje gradskog parlamenta. Ali i onda još nepokriveni delicit ostaje v-liki, Novim porezima se ovaj deficit neće moći pokriti kao šio 50kazuje iskustvo sa poslednjim povišenjem poreza. Uz ovo dolazi,

) još jedna dalja opasnost, t. j. dospeće letećih dugova, koji iznose