Народно благостање

Страна 618 | НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 39

palo bankarsko ili drugo preduzeće povuklo za sobom još i ali samo u slučaju, ako se ide za tim, da se zadrži veći pad mnoga druga. Cela privreda je morala da podnese žrtvu oko kursa i izbegne šteta po dotično preduzeće. Uredba sadrži pro-

spasavanja. Logično je, da je zbog toga javnost zahtevala, da

država ili sama preuzme preduzeća ·koja je sanirala, ili da sva akcionarska društva stavi pod svoju kontrolu. Vlada је iskoristila momentano zatišje, da ovim zahtevima da pravni karakter. Početak je nova uredba o nadzoru nad bankama i o reformi akcionarskog prava.

Nadzor nad bankama sastoji se u sledećem. Vlada imenuje komesara za banke i kao savetodavni organ bankarski kuratorijum. Ovome pripadaju na prvom mestu sam komesar, zatim po jedan pretstavnik ministarstva privrede i finansija, predsednik Rajhsbanke i još jedan dalji njen pretstavnik. Sastav je dakle takav, da Rajh sa svojia tri pretstavnika ima presudan uticaj. Zadatak bankarskog kuratorijuma se sastoji u određivanju direktiva za komesarovo delovanje. Uredba određuje dužnosti komesara. JIstičemo dve najvažnije. Komesar se mora stalno informisati o stanju banaka, nemačkog kredita i finansijskog odnosa Nemačke prema inostranstvu. U tom cilju komesar ima pravo pregleda bankarskih knjiga i spisa, može učestvovati na. svima zborovima i sednicama bankarskih organa, a može i narediti da se sazove zbor akcionara. Njegova druga dužnost je uticanje na politiku banaka u interesu celokupne narodne privrede. Punomoćje, koje se u ovoj fački nalazi, je od dalekosežnog značaja. Ono daje državi mogućnost, da upravlja cirkulacijom kapitala na osnovu utvrđenog plana, što socijalisti već odavno traže. Za bankarskog komesara vlada je naimenovala ministerijalnog direktora Ernsta, koji je dugo vremena bio državni komesar na berlinskoj berzi.

. _ Ovaj deo uredbe koji se odnosi na reformu akcionarskog prava, predviđa mere za sprovođenje jedne jake i široke kontrole kako od strane države, tako i od same javnosti. Kontrola se sastoji u propisima o publicitetu i prinudnoj reviziji i o sprečavanju neispravnosti kod upravnih organa. U pogledu publiciteta uredba daje propise o sastavljanju godišnjih računa i samog godišnjeg izveštaja. U ovome se naročito jasno imaju navesti odnosi prema drugim akcionarskim društvima (koncerni). Od naročitog je značaja uvođenje prinudne revizije od strane specijalnih javnih računoispitača. Slučaj sa Nordvole izazvao je propise, po kojima je upravni odbor primoran dati nadzornom odboru tačan i opširan izveštaj o svom radu. Dalje se zabranjuje davanje kredita članovima upravnog odbora i licima koja stoje u bliskoj vezi s njima u koliko to nadzorni odbor naročito ne dozvoli. Broj članova u nadzornom odboru može biti najviše 30, a niko bez izuzetka ne može istovremeno imati više od 20 mandafa kao član nadzornog odbora; osim toga se propisuje, da mandati svih članova nadzornog odbora prestaju posle održane naredne glavne skupštine. Kazne se pooštravaju: članovi upravnog odbora se kažnjavaju zatvorom do 5 godina za sve namerne postupke na štetu društva. Jednu novinu pretstavlja i propis, po kome akcionarska društva mogu kupiti na tržištu svoje sopstvene akcije, u maksimalnoj visini od 10% glavnice,

pise o bilansiranju akcija koje se nalaze u portfelju jednog akcionarskog društva. _

Vlada očekuje od ovih mera jačanje poverenja u akcije i zaštitu od nepravilnosti upravnih organa. Reforme u pogledu prava glasa, prava akcionara na pregled knjiga i spisa, finansiranja, osnivanja, fuzionisanja i preobraćenja jednog pravnog oblika preduzeća u drugi, nisu obuhvaćene ovom odredbom, već će se o njima raspravljati u parlamentu.

Аустралија се већ пре го-

дину дана налазила у оном

положају пре самог слома, у

коме се данас налази већина

прекоморских држава које

производе сировине. Дугови су се повећали на 310 милијарди динара, код становништва од свега 6,5 милиона. Држава Нови Велс објавила је, да више не може отплаћивати своје стране дугове. Наравно да је федерална влада пре-

узела амортизациону службу. Узроци слома аустралијских финансија леже на првом месту у привредној структури земље; ова почива на оним сировинама, које су најраније и најбрже претрпеле слом цена. Од целокупног извоза 96% отпада на пољопривредне производе, а од тога 50% на вуну и 40% на пшеницу. Главни пак узрок лежи у расипању од стране државе и у покушају да се одржи на висини стандард живота аустралијског радника, о чему смо већ и раније писали. Изгледа да Аустралија као прва прекоморска земља ради на преброђењу кризе помоћу једног радикалног санационог програма. После дуже парламентарне борбе, коначно је напуштен план инфлације, с којим је влада дуго_ кокетирала. Уместо тога, влада је усвојила програм професора Копланда. Он предвиђа оно што данас налазимо код многих држава: велике редукције у издатцима и повећање пореза. Државни издатци су просечно снижени за 20%, чиновничке плате прогресивно за 3—24%; пореза на приход се повећава за 5%, ослобођени минимум се снижава; порез на промет се повећава од 2 и по од сто на 6 од сто. Најкарактеристичније у овом програму је конверзија дугова. Ова мера је слична оној, коју Сноуден намерава да изведе у Енглеској. Државни дуг је претворен у четрдесетогодишњи зајам, а каматна стопа је снижена од 5 и по од сто на 4 од ето. При томе се претпоставило да су сви имаоци обвезница сагласни с тим, у колико изрично не изјаве да не пристају. Да се не би оштетио кредит, извршена је конверзија унутарњих зајмова. Овде је влада имала пуно успеха. Од 15 милијарди динара конвертирано је 14,7 милијарди. Прво се мислило да се опорежу сви они који не буду пристали на конверзију. Ова намера је напуштена, али успех конверзије има се пре приписати овој претњи, него патриотизму, који Аустралија наводи као узрок своме успеху.

сте.

Конверзија дугова у Аустралији

ОБА

NOVČARSTVO

--- Vlada je rešila, da Hipotekarna banka i Poštanska štedionica na nove uloge počev od 1. oktobra plaća samo 3% kamate. Kamata za stare uloge ostaje nepromenjena i posle 1. oktobra. Osim toga je rešeno, da od lica, koja sad budu podigla-uloge, Hipotekarna banka u buduće ne. prima uloge.

·— Индиска новчанична банка повисила је каматну стопу од 7 на 8%.

— Poštanska štedionica počev od 1. oktobra više neće

plaćati nikakav interes za novac uložen na čekovnim računima

ВЕШТАЈНА СЛУ:

БА

pošto troškovi oko obračunavanja kamata po čekovnim računima prevazilaze korist koju Poštanska štedionica ima od ovih prolaznih depoa.

— Austriska Narodna banka namerava da snizi kamatnjak | од 10 па 9%. |

— Čehoslovačka Narodma banka povisila je diskonfnu stopu od 5 na 6G1|.9%.

— Švedska banka povisila je kamatnjak za 1 na 4%-po510 са je: pre:neki:dan, povisila.od 2:na 3%: +. = -

— Sredhje i male banke u Rumuniji osnovale: šu sindikat.

»