Народно благостање
26. септембар 1931. __
__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 623
| КОЉЊУНКТУРА
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22 СЕПТ. 4931. ГОДИНЕ. у,
Карактеристика: даље смањење девизног стока, пове.
Бање кредита, повећање државног потраживања и смањење жиро рачуна, оптицаја новчаница и укупног покрића.
Код наше Народне банке је злато у касама и на страни, кеје улази у подлогу новчаничног оптицаја нешто мало порасло, тако да износи укупно 1545,48 милиона динара, али су истовремено девизе смањене за 24,3 милиона динара, тако да износи девизни
У милионима динара
\ 31 ХИ |34. XII-| 85 09%" || 15, BG ||| 225 IX
AKTHBA 1929 | 1930 | 1931 | 1931 | 1931.
Подлога;
зл. у касама и на стр.|1168.4 :202.4 1544.8) 1545.3| 1545.4
новч. у страној монети 3.2 3.4 25
девизе . . . . . ||1750.2| 631.9) 570.4| 468.9| 4446
Укупно 2927.6) 1834 4 2118.4 2017.6) 1992.6 Девизе које не улазе у подлогу = |. - 199.9 90,5) 118,6 Кован повац;
у никлу _ · . . . 315 32,7 32:8 Демонетизирано сребро 33.9| 33.0) 33,9 Зајмови;
А ______ || 12вт5) 14331 1430. 12102 1455
на тартије од вредн. || 230 203.4| 274.8) 2720| 2608
Укупно 1517.6) 1637.1|1,702,6) 1691. 2) 1700.0 Хартије од вредности 214) 274. 274 Ранији аванси Држави 4153.0) 4020.71.824.4! 18244! 18244 Привремени аванси Глав. Држ. Благајни о 470.0] 470.0) 470.0 Вредности рез. фонда 90,8, 90.8) 91.4 · Вредности ост. фондова 4.1 4.1 4.1 Непокретности, завод за израду новч. и намешта 140.6! 140.6) 142.1 Разна актива . . . . 310) · 37,3) 37.7 ПАСИВА Капитал . . o 0 0 180.0| 180.0) 1800 Резервни фонд . .. 971) 99,4 994 Остали фондови 4.1 4.2 4,2 Новчанице у оптицају» ||5817,9) 5396 5 5071.1| 4955.0| 4890 7 Обавезе по виђењу; |
потраживање Државе 99.6| 59.3' 427: 33,51 422.3
жиро-рачуни 1250.0! 667.2! 362.3! 356.9| 321.2
разни рачуни . 160.8| 195.6! 130.0 78,5) 73.1
Укупно 1510.4| 922.1| 535.1| 469.0| 5167 Обавезе са роком . 717.5| 674.6) 702:4 Разна пасива , . .. 715.2| 78.6) 69.5 Оптицај и обав. по виђ ||7328,3] 6318,6) 5606.3| 5424 1) 5407.4 Укупно покриће у '/,. 39.95| 29.50, 37,78| 37.19| 36.85 Покриће у злату у 7. 27.55 28,48 28,58
cTOM 444,6 MMnMOHa, a VuynHa riomnora 1992.6 MMHnMoHa динара, Ултимо августа девизни је сток износио 606,7 милиона ; према томе он је у овом месецу смањен за 162.1 милиона динара. Ако томе додамо још и смањење девиза које не улазе у подлогу у висини од 81.4 милиона, онда смо У овом месецу смањили наше девизе код Народне банке на преко 240 милиона динара,
_Зајмови које је Народна банка дала нашој привтној привреди достижу ове недеље свега 1700.0 ми-
лиона динара, од чега отпада 1433.1 милион динара |
на меничне кредите (повећани су за 14 милиона ди-
нара) а 266.87 милиона на ломбард хартија од вред- | __
_ности, који је ове недеље смањен за 5.2 милиона,
Државни дуг је остао непромењен. У пасиви банчиног стања видимо да су њезине обавезе по виђењу порасле пер салдо за 47.6 милиона динара на укупно 516.73 милисна динара.
То је последица следећих интересантних промена: пре свега повећања државног потраживања, које је према прошлој недељи порасло за 88.8 милиона динара на укупну цифру од 122.37 милиона динара, Жиро рачуни наше приватне привреде томе напротив смањени су за 35.7 милиона динара и износе свега 321.2 милиона. То је најниже стање за последњих 8 година а објашњава се великом оскудицом готовине, која је у последњим месецима узела све тежи облик. Обавезе по разним рачунима ове су недеље смањене за 5,4 милиона на укупно 73.1 милион динара. i а
Банчине обавезе са роком показују и ове недеље пораст од 27.7 милиона на укупно 702.4 милиона, |
Као последица свих тих транзакција смањен је сптицај новчаница за 64.3 милиона и износи свега 4890.7 милиона динара. 18
Оптицај и обавезе по виђењу износе 5407.4 милиона динара а укупно покриће је у овој недељи смањено : оно износи 36.85% према 37.10% у прошлој и 38.26% почетком овог месеца.
ЕВРОПСКА БЕРЗАНСКА СИТУАЦИЈА.
Европске берзе доживеле су у овој недељи ситуацију, каква се не памти у њиховим аналима. Догађаји су се нићали вратоломном брзином. Мере енглеске владе у циљу санирања државних финансија, а нарочито напуштање златног важења, проузроковало је у целом свету сензацију, која се, као што је природно, највише одразила на светским берзама. Оне су и сувише суптилан ииструмент народне привреде, да би могле да поднесу овако тешке ударе. Већ дуже времена се криза стално пооштрава, а нарочито тешко се осећа на међународном тржишту капитала. Ови последњи догађаји нису дошли изненада. Претходили су им експловије, као што су: слом берза у Америци у новембру 1929 године ; од тог слома се ефектно тржиште никако више није могло опоравити. У јуну ове године дошло је одлагање немачких репарација и банкарски мораторијум у Немачкој. Међународна повезаност тржишта капитала морала је да ватражи своје жртве и у Енглеској, која преживљује можда најтежу економску кризу од свих држава.
Колико су берзијанци ову тешку привредну депресију у току ове две године ескомптирали, показује, нам индекс курсева акција за !! најважнијих берза, од почетка 1929 године, до 19 септембра 1931 године. (Просечни. годишњи курсеви из 1927 узети су = 100).
Početkom 1931. g.. o 1929. 11: f{ulay 12; sepf,o .. |O; sept. Berlin 113,6 39,2 2804. 251 London 102,6 43,3 33 30,9% Paris 156,8 :, 81,9 70,3 65,8:: Brisel 133,8 46,2 32,2 29,2. Amsterdam 104,5 45,7. 31,1 "26. у Štokholm 109,5 64 38,3 357 | Cirich 101 67,5 49,6 „Абу Beč 91,4 46,3 42,5 195 | Prag 108,3 70,6 62 59,5 | Milano 124 73 67 :GIA | Njujork: · 137,38. 7966. 688 60; ___Prosečno -116,6 _59,8 476 | IR |