Народно благостање
_ Страна 652
— Краљевској банској управи у Загребу одобрило је Министарство пољопривреде помоћ од 50.000 динара. Та сума има се утрошити за потребе сточарских изложби, које буду приређиване на територији Савске бановине;
— Буџетски одбор Друштва Народа бави се ових дана витањем градње палате Друштва Народа, која се одуговлачи још од 1927 год. Исте године одобрено је 19,5 мил. шв. фр. (215 мил. дин.) за градњу, која је поверена петорици архитекта. Ови међутим још до данас нису почели са извођењем, јер им, веле они, предрачуни нису били добри. Још год. 1928 промењено је земљиште и учињене неке исправке у плану, чиме су трошкови у предрачуну скочили на 26,4 мил. (290,4 мил. дин.). На овогодишњој седници Друштва Народа тражено је 30 мил. шв. фр. (330 мил. дин.). Буџетски одбор који треба да реши сада по том питању, намерава да раскине уговор и распише нову лицитацију.
— Јавили смо да је специјални одбор А Ha-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
__Бр. 41
— Ма (ппаезјот Копотези Зтрашћ zemljoradničkih zadruga u Sarajevu, pored ostalog raspravljalo se i o štetnom uticaju kafana u selima. G, Marčetić, sveštenik, tvrdi da su kafedžije postavljiani za pretsednike opština i za vijećnike. Koliko su takve pojave bile nezdrave, nije potrebno napominjati.
= Техничко одељење врбаске бановинске управе вотирало - је суму од 5,000.000 дин. за јавне радове. Упослиће се у првом реду становништво из пострадалих крајева баковине, :
— Смањење плата у немачкој привреди погодило је релативно најјаче ниже чиновништво. Плате директора и водећих лица и данас су врло велике. Тако H. пр. претседних Рајхсбанке прима. 168.000 марака (2,3 мил. дин.), а потпретседник 112.000 (1,5 мил. дин.), генерални директор Сименс-_ 8 800.000 (IO мил. дин.), генерални директор Хаммил. дин.), генерални директор И. Це O 500.000 (6, 75 мил. дин.), генерални директор
рода успео да изради план о уштедама у издацима Друштва , | Рур Монтан труст 400.000 (5,40 мил. дин.), генерални диНарода од 2,6%. Главни део уштеда била би редукција чи- · ректор Остелбишенбраунколе 250.000 (3,38 мил. дин.), диновничких плата. Извођење плана наишло је на жив протест ректор Д. Д. банк 350.000 (4,7 мил. дин.), директор у Крусвих нижих чиновника, чије плате, како они веле, нису веће |новој фабрици 120.000 (1,6 мил. дин.) директор Шталверке
но оне нижих чиновника Министарства.
|
Фарбенда 180.000 (2,4 мил. дин.) ит. д.
зала
КОЊУНКТУРА
STANJE NARODNE BANKE NA DAN 30. ЗЕРТЕМBRA T. G.
Poslednja nedelja u septembru bila je burna. U njoj su se odigrale promene volumena koje se pojavljuju obično u razmaku od nekoliko meseci. Sve su te promene dobile najvidniji izraz u povećanju opticaja od okruglo 306 miliona dinara ma 5196,7 miliona. To je povećanie rezultat mnogobrojnih „promena и aktivi i pasivi. Međ njima је пајуесе роуесапје тетспоо portlelja za 86,7 i lombarda hartija od vrednosfi za 32,2 miliona dinara. Druga važna promena |e povećanje me-
talnog i deviznog stoka za punih 100,5 miliona na uku-”
pan iznos od 2093,2 miliona. (Pri (оте treba napome=
:
nufi da se zlatni stok povećao za 111,25 miliona a de-,
vizni smanjio za okruglo 11 miliona dinara).
Ukupno povećanje opticaja usled promena ti aktivi 12108! 212,4 ти „атага. Џ разту! imamo povećanje opti-
caja za 174, 99 mil. dinara. Znači da sti ove promene
proizvele ukttpno povećanje opticaja 397,36 mil .dinara. S druge stfane u pasivi Imamo smanjenie opticaja za 86,6 mil .dinara i to 82,1 usled povećanja obaveza sa tokom i 4,5 mil. razne pasive. Kako ie i u aktivi bilo promena koje sti dejstvovale na smanjenje opticaja od 4,7 miliona dinara, to je zbir umanjujućih pozicija 91,4 A kad se ovai oduzme od povećavajućih. pozicija, ostaje razlika od 306 miliona okruglo, za koliko je povećan opticaj.
Povećanje zlatnog i deviztog stoka došlo je kao posledica prošifenja baze revolving kredita u vezi sa skorašnim putom guverneta Narodne banke. Od tog je potrošeno samo 18 miliona, a 82 ie ostalo па računu obaveza sa rokom.
"Treba napomenuti da su depoziti po Žž spali aa 287 miliona dinara, sumu koja ie tako niska, da |e nismo videli od decembra 1924, godine, To nas ni
malo ne iznenađuje, s obzitom ta prilike na našem nov- ||
čanom tržištu. Sa gledišta stabilnosti dinara, to je čak prijatna pojava, jer stu Žiro depoziti srefstvo pomoću koga se u nemirnim vremenima udara na nacionalni va–
žiro гасипи |
lutu. Natavno da je usled toga povećan opticaj, аи је u toliko čistija situacija. У милионима динара
= == = a O 31 ХН | 34. ХН | 15. 1Х || 22. 1Х |30..1Х
АКТИВА 1929 | "1050 | 1037. | ва] | 1931 Подлога :
зл. у касама и на стр.||1168.4| 1202.4) 1545 3! 1545 4) 1656.7
новч. у страној монети 34 25 2.7
девизе - . . . ||17592] 6319) 468.9) 4446! 433.7
Укупно 2927.6) 1834.4) 2017.6) 1992.6) 2093,2 Девизе које не улазе у подлогу · | „ ___ 90,5) 118,6| 113.5 Кован повац:
у никлу 32:7| 32:98 32:58 Демонетизирано сребро. 33.9 '33.9 339 3 ;
ајмови те , . . . ||1281.5 14331] 14192 1433.1 15198
Ка хартије од вреде. | |1250:1) 1208:4 62720] ба 1259.
Уктино 1517.6) 1637.1| 1691 2 1700.0) 1818.9 Х ј 2714) 274! ' 27.4 Ратији аванси Држави || 4153.0] 40201) 1824.4 1824,4| 1824. Mo 4100 470.0 4720 Вредности рез. фонда 90.8| 91.4 ЕЦ Вредности ост. фондова 41 41 1 Непокретности, завод за израду новч. и намешта 140.6) 1421) 142.2 Разна актива . 373)" 317 3921 ПАСИВА 1 Капитал... . de, 1800) 1800] 180.0| | Резервни фонд o s 99.4 · 994! ·99.4| Остали фондови | 42 4.2 4.2| ; Новчанице у оптицају ||5817,9) 5396 5 4955.0| 4890 7! 5196.7 Обавезе по виђењу: 99.6|: 59.3|“' 33,5! 422.3| 6,1: O o Државе || 1250. 6612 3569] 3212) 287,U Dida padyani 160.8| 195.6| 785) 731| 479 Укупно ,„ ||15104| 922.1| 4690] 516.7| 341.7|. Сјбанезе са роком · . | 674.6| 702.4| 784.5 Разна пасива . . . •« | 78.6| 695) 86.4. ~. | Оптицај и обав. по sub |7328.3|6318.6|5424 1|5407 4|5538.4 Укупно покриће у. || 39,95] 29.50| 37.19) 36.85! 37.719. Покриће у злату ф .. 28,48! 28:58: 29.9:1